Petog januara 2014. Indija je lansirala u kosmos telekomunikacioni satelit GSAT-14. Pored činjenice da je to bio prvi ovogodišnji kosmički start, lansiranje rakete-nosača (RN) GSLV-D5 takodje ima poseban značaj za indijski raketno-kosmički program. Njime je Indija postala članica malobrojnog kluba država koje koriste kriogene raketne motore.
Lansiranje RN GSLV-D5 (čija skraćenica u slobodnom prevodu znači "raketa za lansiranje geosinhronih satelita") je obavljeno sa kosmodroma Satiša Dhivane na ostrvu Šriharikota.
Sve operacije su obavljene pod kontrolom stručnjaka Indijske organizacije za kosmička istraživanja (ISRO). Na gornjem stepenu RN prvi put je korišćen kriogeni raketni motor (RM) indijske proizvodnje koji može da razviju veću potisnu silu od "standardnog" raketnog motora i time omogući lansiranje težih satelita.
Indija je inače do sada za svoje geostacionarne satellite veće od tri tone morala da plaća drugim državama (posebno Arianespace) oko $90 miliona po lansiranju (ova cena se odnosi na koristan teret mase do 3,5 t). Informacije radi, od 1975. ISRO je obavila 68 lansiranja, od čega je 26 bilo sa kosmodroma izvan Indije. Pored toga, ovo je bio prvi start RN tipa GSLV posle dva neuspeha - iz 2010 kada je raketa uniuštena, i avgusta 2012. kada su operacije lansiranje zaustavljene pre poletanja zbog problema na motoru drugog stepena. Posle toga RN je modifikovana u verziju koja nosi oznaku Mark-II (ili Mk-II) što znači da je reč o privremenoj verziji ka konačnoj formi koja nosi oznaku Mark-III.
U ISRO, pored zadovoljstva o uspešnom testiranju prvog kriogenog raketnog motora, kažu da je telekomunikacioni satelit GSAT-14 mase 1,982kg postavljen vrlo precizno. Njegov perigej je sa 40m ispod planirane visine najniže tačke na orbiti od 179km i 49km iznad apogeja (36,000km). Na geostacionarnu orbitu satelit je dospeo posle leta koji je trajao ukupno 17 minuta, od kojih je poslednjih 12 minuta bilo uz pomoć kriogenog RM. Istorijat kriogenih RM u Indiji datira iz 1991, kada je ISRO potpisala ugovor sa ruskom kosmičkom agencijom (tada se zvala "Glavkosmos") o isporuci kriogenih motora KVD-1 i pratećih tehnologija Indiji.
Medjutim, pod pritiskom SAD (tada Rusija nije bila što je sada), predsednik Jeljcin je naredio "Glavkosmosu" da promeni ugovor tako da je na kraju Indiji isporučeno svega šest obrazaca RM TVD-1, ali bez prateće kriogene tehnologije.
Kao rezultat, Indija je započela program GSLV u dve faze. U prvoj, raketa je razvijana na bazi ruskog kriogenog RM, dok je paralelno ISRO radila na razvoju sopstvenog motora. Druga faza je predstavljala sasvim logičan potez, budući da se očekivalo da će šest ruskih kriogenih RM biti "potrošeno" delom tokom testiranja na poligonu, delom za vreme realnih lansiranja. Od 2001. do starta 5. januara 2014. ISRO je obavio sedam pokušaja lansiranja RN tipa GLSV.
Samo su dva (ali bez kriogenog motora) okvalifikovana kao potpuni uspeh jer su pored kriogene tehnologije, i ostali "konvencionalni" delovi raketa-nosača vrlo složene strukture. Naime, konceptualno GLSV je bila zasnovana na kombinovanom korišćenju tri različite vrste RM – na čvrsto, tečno i kriogeno gorivo. Tako je na kraju ispalo da su indijski planovi sa razvojem GSLV dobrim delom bili usporeni zbog problema sa ne-kriogenim tehnologijama.
Poslednji pokušaj 19. avgusta 2013. je zaustavljen samo 75 minuta pre lansiranja zbog problema na motoru sa tečnim gorivom na drugom stepenu. Takodje, od tih sedam lansiranja, samo jedan (15. april 2010.) je bio sa kriogenim RM indijske proizvodnje. Tada je raketa eskplodirala pre nego je kriogeni RM aktiviran. Iako se očekivalo da će ISRO do kraja te 2010. Ponovo pokušati lansiranje sa indijskim kriogenim RM, ispostavilo se da je trebalo više od tri godine da se izadje na kraj sa tadašnjim problemima.
Onda je usledio pokušaj u avgusut 2013. kada su predstartne operacije prekinute, što je bio vrlo mudar potez budući da je tokom sledećeg pokušaja 5. januara 2014. usledio potpuni uspeh.
Kriogena raketna tehnologija zahteva vrlo složene procese u izradi kompozitnih termičkih materijala, prozivodne tehnike i iznad svega sisteme čuvanja goriva na esktremno niskom temperaturama. Ove temperature se nazivaju kriogenim i reda su do nekoliko Kelvina (K), najčešće oko 20K (-253 stepeni C). Poredjenja radi, apsolutna nula ili 0K inačeiznosi -273,15 stepeni Celzijusa. Kriogena goriva ako na primer tečni vodonik se čuvaju na -253 stepeni, dok je temperature tečnog kiseonika -183 stepeni. Do sada, samo su SAD, Rusija, Francuska, Japan i Kina bile na elitnoj listi država koje koriste kriogene RM.
Iako je ovo tek prvi uspešan start indijskog kriogenog RM, sa ovim velikim uspehom uz pružanje jeftinih usluga Indija će skupa sa Kinom igrati vrlo značajnu ulogu na svetskom tržištu lansiranja satelita.
Raketa GSLV je trostepeni nosač. Prvi stepen koristi čvrsto gorivo, drugi tečno, dok se na trećem nalazi kriogeni motor. GSLV-D5 ima visinu od 49m i masu 415 tona. U osnovi, RN serije GSLV su nosivosti od 2t za geostacionarne satelite, dok verzija GSLV Mk-III koja je u razvoju može da ponese do 4t. Na kosmodromu Šriharihota ISRO planira gradnju još jedne lansirne rampe za RN GLSV Mk-III koja treba da udje u upotrebu 2016.
Nova lansirna rampa u kombinaciji sa novim nosačem govori o ambicioznim kosmičkim planovima Indije koja u sledećih pet godina namerava da na orbitu oko Zemlje lansira oko 50 kosmičkih aparata različite namene, ukljužujući i velike mase zbog kojih se specijalno GSLV Mk-III gradi. Pored serije GLSV, Indija koristi RN tipa PSLV ("raketa za lansiranje polarnih satelita"). PSLV može da lansiran satelit mase 1,850kg na polarnu orbitu visine 480km, dok na geostacionarnu orbitu PSLV može da ponese satelit mase do 1,150kg. Za niske orbite, njena nosivost je u rangu do 3,5 t.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
