Astronautika: misije

Kineski prvi Mesečev rover "Jutu" (Yutu) lansiran 2. decembra 2013. u sklopu aparata "Čang'e 3" (嫦娥三号 - Chang'e - boginja Meseca iz kineske mitologije) uspešno je dospeo u petak, 6. februara na orbitu iznad Meseca. Ukoliko sve bude išlo po planu, "Čang'e 3" će postati prvi aparat koji će meko sleteti na Mesec posle 37 godina, dok će Kina postati treća država, posle SSSR-a i SAD koja še spustiti jednu letelicu na naš jedini prirodni satelit.

Poslednji aparat koji je meko sleteo na Mesec je bila sovjetska "Luna-24" koja se meko spustila u avgustu 1976. Od tada, iako je nekoliko letelica kružilo oko Meseca, uključujući i dva kineska aparata, ni jedan od njih nije meko sleteo na površinu Meseca.  

Kineski Mesečev aparat "Čang'e 3" sa malim lunohodom "Jutu" (u slobodnom prevodu "Zec od žada" - ime je odabrano po mitološkom belom zecu koji je pravio društvo boginji Meseca Čang'e) lansiran je 2. decembra na vrhu rakete-nosača CZ-3B iz centra Ksičang (Xichang) koji se nalazi u provinciji Sičuan na jugozapadu Kine. Translunarni let je trajao nešto manje od četiri dana, posle čega je "Čang'e 3" radom motora u trajanju od 361 sekunde uspešno dospeo na kružnu orbitu oko Meseca visine 100km.

Aparat će kružiti oko Meseca sedam dana uz smanjivanje visine orbite u šest etapa. Konačna orbita pre spuštanja na Mesec biće visoka svega 15 kilometara. Ako sve bude teklo po planu, 14. decembra 2013. lender mase 1,2 tone će pomoću raketnog motora i četiri nogu stajnog trapa sleteti blizu kratera Laplas A u oblasti Sinus Iridum (Zaliv duga). Posle sletanja, robotsko vozilo "Jutu" težine 140 kilograma sa šest točkova će se spustiti niz rampu lendera na površinu Meseca i početi osmatranje okolnog terena u cilju selekcije najbezbednije trase kretanja. Zaliv duga je ravnica prečnika 259 kilometara prekrivena bazaltnom lavom koju je detaljno fotografisala prethodna kineska Mesečeva letelica "Čang'e 2" oktobra 2010.      

"Jutu" će biti prvi automatski Mesečev rover posle dva sovjetska "Lunohoda" iz dalekih 1971. i 1973. Još malo istorije. Kada su se jula 1969. astronauti Armstrong i Oldrin kao prvi ljudi spustili na Mesec, iz Kontrole misije u Hjustonu im je javljeno da obrate pažnju da ne ugledaju prelepu boginju po imenu Čang'e sa velikim belim zecom koja, prema kineskoj legendi tamo obitava već 4000 godina. Niko nije ni slutio da će 44 godina kasnije Kina uputiti prema Mesecu lender i rover upravo sa tim imenima.

china-moon-rover-change3
Jutu

"Jutu" je visok 1,5 metar, ima kameru, dva spektrometra, radar, dok se napaja električnom energijom pomoću sunčevih panela. Pored toga, vozilo koristi radioziotopske grejače koji će zagrevati njegove sisteme tokom hladnih Mesečevih noći (tada se temperatura spušta do -180 stepeni Celzijusa). Radovi na razvoju Mesečevog vozila "Jutu" su započeli 2002. na Institutu inženjeringa aerekosmičkih sistema u Šangaju, a kompletirani maja 2010. Vozilo nosi 20 kilograma naučnih pribora i prenosiće videosnimke terena u realnom vremenu. Takođe, "Jutu" može da kopa po Mesečevom tlu i obavi jednoistavnije analize uzoraka površine. Njegov navigacioni sistem obezbeđuje kretanje pod optimalnim uglom, i zaobilžanje raštrkanog kamenja. Očekuje se da će "Jutu" funkcionisati tri meseca, istražiti oblast površine 3 kvadratna kilometra i prevaliti maksimalno rastojanje od 10 kilometar. Radarski uređaj će emitovati signale prema tlu i pomoći u analizi strukture unutrašnjih slojeva do dubine od nekoliko stotina metara. Tu su i dva spektrometra (u dijapazonu X- i infracrvenog zračenja) za analizu hemijskog sastava Mesečevog tla. Rover ima dve panoramske kamere i dve navigacione kamere postavljene na gornjem delu aparata, dok se na prednjoj strani, pri dnu rovera nalaze dve kamere za detektovanje bliskih prepreka koje se nalaze ispred rovera.      

Pored rovera "Jutu" i lender "Čang'e 3" će tokom tri meseca obavljati istraživanja površine Meseca. U stvari, posle Mesečevih stanica ALSEP iz programa "Apolo", "Čang'e 3" će biti prva dugotrajna naučno-istraživačka stanica i astronomska opservatorija na Mesecu. Sistemi lendera će se napajati električnom energijom pomoću sunčevih baterija i radiozotopskog termoelektričnog generatora (RTG). Na lenderu se nalazi sedam instrumenata i kamera. Među uređajima je ultraljubičasti teleskop sa kamerom velike osetljivosti koja će istraživati kako sunčeve aktivnosti utiču na jonski sloj u blizini Zemlje. Tu su i tri panoramske kamere usmerena na tri različite strane, kao i sonde za analizu Mesečevog tla.            

"Čang'e 3" je treći kineski Mesečev aparat. "Čang'e 1" je kružio oko Meseca između oktobra 2007. i marta 2009. kada je aparat pao na površinu. U oktobru 2010. na orbitu oko Meseca je dospeo "Čang'e 2" koji je obavio detaljna snimanja oblasti spuštanja sledećeg aparata. Posle završetka misije na orbiti oko Meseca, "Čang'e 2" je prebačen u Lagranževou tačku broj 2 sistema Zemlja-Sunce, da bi u decembru 2012. proleteo pored asteroida Tutatis. Tada je Kina postala četrvrta država koja je obavila direktna istraživanja jednog asteroida. Lepa koincidencija je da se misija aparata "Čang'e 3" odvija u godini kada Kina obeležava desetu godišnjicu prvog kosmičkog leta kineskog kosmonauta Jang Li Veja. Nema nikakve sumnje da je ona deo ambicioznog programa najmnogoljudnije zemlje sveta da jednog dana, pre Amerikanaca i Rusa spusti prve Kineze na Mesec. Tako su legendarni istraživaži Meseca astronauti Baz Oldrin i Judžin Sernan nedavno i prognozirali.    

600px-Wac sinus iridum300mMesto spuštanja kineskog aparata "Čang'e 3" - krater Laplas A oblast Zaliv Duga (strelica pokazuje mesto sletanja "Lunohoda-1")

Change 3 lander and rover

Lender "Čang'e 3" i lunohod "Jutu"

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 9 sati ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 10 sati ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 14 sati ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 16 sati ranije
  • Duca said More
    Ovo postaje "lepa tradicija", dobro bio... 17 sati ranije

Foto...