U Maršalovom centru za kosmičke letove NASA-e u Hantsvilu predstavljen je i zaštićen projekat Kosmičkog lansirnog sistema (SLS - Space Launch System). Time je zvanično projekat najjače rakete-nosača SLS dobio zeleno svetlo za prelazak u sledeću etapu - projektovanje, konstrusanje i testiranje.
 |
| "Blok I" sistema SLS |
Raketa-nosač (RN) SLS je jedan od najznačajnijih projekata američke astronautike. Po složenosti i značaju, možemo ga uporediti sa projektima gradnje džinovske RN "Satrun V" za let na Mesec i razvoj sistema "Spejs šatl" za orbitalne misije. Medjutim, za razliku od ova dva projekta, SLS je američki kosmički korak u budućnost, za koga će biti vezani svi planovi NASA-e vezani za mesečeve, medjuplanetarne i misije istražiavnja asteroida.
Kao što je poznato, projekat SLS je zvanično pokrenut septembra 2011, posle gašenja programa "Kansteleješn" (Constellation) i njegove okosnice moćne RN "Ares V". Ovim odobrenjem, SLS je sada faktički prošao etapu u kojoj je "Ares V" ugašen. Medjutim, za razliku od "Aresa" koji je vrveo takozvanim "crvenim rizicima" (red risks), znači detaljima koji su nosili karakter izuzetno visokih rizika, SLS je gotovo "čist". U njegovom projektu gotovo da nema ni jedne značajnije primedbe, zamerke koja bi mogla da značjnije utiče na njegov razvoj. U složenom procesu menadžmenta projekata u NASA-i ovo odobrenje jeste od kritičnog značaja za budućnost projekat SLS, medjutim poslednja velika tzv. Kritična revizija projekta (CDR) planirana je 2015. Ako SLS prodje CDR, projekat će praktično zakoračiti u finalnu fazu posle koje nema više povratka.
Program SLS se sastoji od tri varijante super-raketa koje imaju lansirnu masu od 2500 do 2950 tona, i visinu od 97m do 117m. Prototip rakete - ili "Blok 0" - treba da se sastoji od centralnog stepena (ET) i dva bočna bustera na čvrsto gorivo. Centralni stepen će imati tri motora RS-25D na visoko-energetsku kriogenu pogonsku kombinaciju tečni kiseonik + tečni vodonik (TK+TV). Gornji (drugi) stepen nije bio planiran u ovoj varijanti. Medjutim, posle jedne od revizija projekta, u NASA-i se odustalo od ove varijante, koja je modifikovana u RN SLS prve etape - "Blok 1" - koja može da izbaci u orbitu oko Zemlje koristan teret (KT) mase do 70 tona. U sastav "Bloka 1" ulaze produženi centralni stepen (preuzet sa "Bloka 0") sa četiri raketna motora (RM) RS-25D. Takodje, tu su i dva bočna bustera na čvrsto gorivo, sa po pet sekcija (kod "Bloka 0" busteri su bili nešto kraći, imali su po četiri sekcije). Konačno, tu je i drugi stepen, takozvani 'privremeni kriogeni gornji stepen" (ICPS) - modifikacija gornjeg stepena teške RN "Delta IV Hejvi" sa RM RL-10B na TK+TV. Varfijanta "Blok I" je planirana za sertifkaciju projekta rakete-nosača i kosmičkog broda "Orion", koji će biti njen osnovni korisni teret.
Nosač druge etape "Blok IA" će imati kapacitet od 105 tona. Povećana nosivosti u odnosu na "Blok I" će biti postignuta dodatnom petom RM RS-25D na centralnom stepenu, primenu usavršenijih bočnih bustera i drugog stepena ICPS povećanog kapaciteta. Osnovni ciljevi nosača SLS druge etape su pilotirane misije različitog karaktera u duboki kosmos, izvan orbita Zemlje - letovi prema Mesecu i asteroidima. Ovaj nosač na primer može prema Mesecu da ponese KT mase 45 tona.
Pored snažnijih bočnih bustera, treća varijanta sistema SLS ("Blok II") će umesto ICPS kao drugi stepen imati takozvani 'stepen za napuštanje zemljine orbite" (EDS) sa dva motora tipa J-2X na TK+TV. Centralni blok će imati takodje pet ali modernizovana RM tipa RS-25E. Nosivost "Bloka II" treba da bude 130-145 tona i kao takav on ima punu podršku Kongresa kao osnovna komponenta američkog programa leta na Mars. Kada bude sagradjena, "Blok II" sistema SLS će biti najveća raketa-nosač koja je ikada razvijena, jača i od čuvenog "Saturna V".
Tri varijante SLS za pilotirane ('crew') i teretne misije ('cargo')
Donedavno, NASA je planirala 13 lansiranja sistema SLS, u periodu od 2017. do 2032. Prve dve misije treba da obavi "Blok I". Tokom prvog lansiranja SLS-1 (decembra 2017.) planirano je da prema Mesecu bude upućen bespilotni brod "Orion". Četiri godine kasnije (2021.) usledilo bi prvo lansiranje "Oriona" u misiji SLS-2 sa ljudskom posadom prema Mesecu. Zatim, od 2022. do 2031. slede deset lansiranja "Bloka IA". Posebno su zanimljiva lansiranja SLS-5 (2024. imitacija obletanja Marsa) i SLS-6 (2025. kada bi trebao biti obavljen prvi let do jednog asteroida). Lansiranje najjače verzije SLS "Bloka II" planirano je 2032.
Medjutim, posle nedavne revizije projekta SLS u NASA-i se radi na promenjenom grafikonu lansiranja i misija sistema SLS. Tako se u prvoj misiji SLS-1/EM-1 (ovo 'EM' je skraćenica od reči 'Istraživačka misija') umesto lansiranja bespilotnog "Oriona" oko Meseca, predlaže misija "Oriona" bez astronauta na tzv. udaljenu retrogradnu orbitu (DRO) kojom će kosmički brod kružiti oko Meseca na visini od oko 7000km. U NASA-i smatraju da će ovakva misija doprineti mnogo više za sledeću misiju - letu prema asteoridu. Na DRO "Orion" će ostati šest dana, posle čega će aktvirati raketni motor i krenuti prema Zemlji gde treba da se vrati drugom kosmičkom brzinom (više od 11km/s). Ukupno, misija treba da traje 25 dana.
Druga misija (SLS-2/EM-2) treba, prema novom planu da bude obavljena dve godine ranije, znači 2019. i to sa ljudskom posadom. Ona se sastoji od dve etape. Prvo će prema jednom asteoridu raketom-nosačem "Atlas V" biti lansiran automatski aparat ARCM koji će zahvatiti asteroid i korišćenjem svojevrsnog "kosmičkog jedra" prebaciti nebesko telo na, kako se u NASA-i kaže na "dovoljno blisko" rastojanje u odnosu na Zemlju. U drugoj etapi, raketa SLS-2 će prema asterodu lansirati pilotirani "Orion" sa dvojicom astronauta koji će obaviti istraživanja površine asteroida. Ranijim planom koji je predložio predsednik Obama, bilo je predvidjeno da misija prema asteroidu na njegovoj prirodnoj lokaciji, bude obavljena sredinom 2025.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
