NH je lansiran pre 7 godina i 10 meseci, i Zemlju je napustio brzinom od 58.540 km/h postavivši tako jedinstveni brzinski rekord. Danas se nalazi na 28,82 AJ od kuće a svega 4,69 AJ od Plutona, pa radio–signalu treba 4 sata da stignu do nas.
Inženjeri „New Horizonsa“ su napravili audio snimak od mernih signala poslatih sa letilice 29. juna 2012. ka DSN stanice u Goldstonu (dole levo) i dalje ka Kamberi (desno). Putujući brzinom svetlosti, signalu je za relaciju Nh–Zemlja–NH trebalo 6 sati, 14 minuta i 29 sec.
Ali šta kaže „New Horizons“ kada pozove kući? Ništa, ako ne pomogne softver koji će reku nula i jedinica koje šalju „Horizonsovi“ računari pretvoriti u slike, očitavanja instrumenata, ili korrisne informacije o statusu letilice. Ti podaci se šalju na Zemlju preko telekomunikacionog (radio) sistema koji se nalazi na „New Horizonsu“, u čemu je ključna uloga usmerene parabolične antene (HGA) prečnika 2,1 metar.
Ali kada bi naš odvažni putnik ka Plutonu umeo da govori, to bi zvučalo kao „pesma“ koju su članovi tima zaduženog za komunikaciju kreirali od postojećih mernih signala koje je „New Horizons“ prošle godine razmenio sa Nasinom mrežom antena za duboki kosmos (DSN).
Poslušaj zvuke sa „New Horizonsa“
Kako su to uradili?
Tim NH koristi te merna merenja za utvrživanje sondine orbite, ili precizno lociranje u kosmosu. DSN stanice oduliraju merni kod i šalju ga ka letilici, koja demodulira kod (zapravo procesira signal radi primanja podataka) i šalje ga nazad na Zemlju.
DSN stanica tada meri vremensko kašnjenje tog kružnog puta signala („round–trip“) – u sekundama – između slanja i prijema mernog koda. Merenje omogućava timu da odredi vreme potrebno da signal prevali rastojanje između DSN stanice i sondine antene.
„Merni signal predstavlja speciualnu sekvencu tonova koja je poslata ka sondi a onda nazad ka Zemlji,“ kaže Chris DeBoy, inženjer i rukovodilac telekomunikacionog tima iz Laboratorije za primenjenu fiziku Johns Hopkins iz Merilenda.
„Možemo da čujemo te signale kada se vrate na Zemlju, ali frekventno konvertovane tako da ih može da čuje ljudsko uvo. Merne tehnika je identična kao da merimo koliko vremena nam treba da čujemo eho našeg glasa koji se odbija od nekog objekta, a onda računamo koliko je taj objekat udaljen. U ovom slučaju, DSN–ov „glas“ ima milion ili više puta višu frekvencu od nađeg glasa, putuje skoro milion puta brže od zvuka u vazduhu, a ’round–trip’ je skoro osam milijardi kilometara!“
Ti signali su poslati 29. juna 2012. ka NH iz DSN stanice u Kaliforniji, a uhvaćeni ponovo u Australiji. Putujući brzinom od 300.000 km/s, signalu je za round–trip prebalo šest sati, 14 min. 29 sec.
Danas se „New Horizons“ nalazi na 4.311.410.000 km od Zemlje, između orbita Urana i Neptuna, i na 701.614.000 km od Plutona i njegovih satelita, gde treba da stigne u julu 2015. godine. U odnosu na Sunce, sonda juri brzinom od 14,9 km/s (oko 3 AJ godišnje). Sunce jeste daleko ali se još uvek sa sonde vidi kao –19,6 mag, što je skor 20 puta jače od punog Meseca na Zemlji.
Kako mala sonda a kako se puno očekuje od nje! Iako ima samo 478 kg, na njoj je bilo mesta za jedan studentski uređaj – brojač čestica prašine (VBSDC). Očekuje se da će misija „New Horizons“ trajati do mali 2026. godine.
Glavni rukovodilac misije alan Stern ima ovu nalepnicu na zadnjim vratima svog teksaškog automobila.
Očigledno je da Pluton krije neke tajne. Koje – to će otkriti NH.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
