Prva ljubav zaborava nema – smatra NASA i uporno pokušava da nađe zamenu za šatlove ali opet u obliku šatlova, i tako obnovi američku sposobnost da ponese ljude na ISS. Planiraju da do 2016. daju milijardu dolara privatnoj kompaniji „Sierra Nevada Corp.“ u nadi da će ovi konačno napraviti novi šatl, nazvan tipično američki: „Drema Chaser“. Nažalost, snovi su jedno a java nešto sasvim drugo.
Prototip svemirskog šatla „Dream Chaser“ srušio se na prvom autonomnom probnom letu izvršenom u nedelju 26. oktobra. Bespilotna letilica, akronimski nazvana ETA (Engeneering Test Article) bila je podignuta u vazduh iznad vojne baze Edvards (Kalifornija) uz pomoć „Ericksonovog” helikoptera „Skycrane”. Nakon što je dostigao planiranu visinu, ETA je otkačen u 11:10 po lokalnom vremenu. Planirano je da se letilica usmeri ka pisti 22L i izvrši tzv. pitch manevar pre sletanja („flare“[1]) bez problema, sve u automatskom režimu leta. Zadaci su izvršeni, ali nažalost, šatl je izgubio kontrolu i prevrnuo se na površini piste (brzina sletanja je trebalo da iznosi 335 km/h). Izgleda da je krivac bila greška na levom stajnom trapu. Stepen oštećenja nije poznat, i za sada nije poznato da li će ETA ponovo poleteti.
ETA model „Dream Chasera“. Planirano je da pravi šatl nosi 2–7 članova posade. dužina – 8 m; raspon krila – 7 m; težina – 12,34 t.
Pričalo se da je prošlogodišnja probna vožnja protekla odlično.
„Sierra Nevada Corporation” (SNC) se nada da će njihov „Dream Chaser“ postati jedan od sledećih američkih brodova sa ljudskom posadom. U aprilu 2011. kompanija je dobila više milionsku nagradu Nase za CCDev idejni projekat za letilicu sa posadom. Već 2012. godine bili su jedan od tri predloga[2], zajedno sa „Space-X Dragonom” i „Boeingovim” CST-100, koji je sklopio ugovor CCiCAP (Commercial Crew Integrated Capability) sa Nasom vredan $213 miliona. Jučerašnji test je trebalo da bude jedan od uslova iz ugovora koji je kompanija morala da ispuni da bi prema dogovoru dobila još novca. Pre ovoga, pripremajući se za jučerašnji let, šatl ETA je (okačen o helikopter) izvršio nekoliko probnih letova u Koloradu i Drajdenu (Kalofornija), kao i u vojnoj bazi Edvards. Tokom 2010. vršena su i brojna aerodinamička testiranja vezana za sposobnost jedrenja, u čemu su učestvovali modeli letilice u umanjenoj razmeri. „Sierra Nevada“ za orbitno testiranje pravi i model FTA (Flight Test Article), mada do koje faze je razvoj stigao niko ne zna.
Maj 2012. „Dream Chaser“ (ETA) je leteo do visine od 3700m okačen o helikopter.
ETA tokom leta.
Tokom leta, ETA je ispitivao aerodinamiku i sa otvorenim stajnim trapom.
Budući mali šatl „Dream Chaser“ će imati 12,3 tone i dimenzije 9 × 7 metara, i nosiće do ISS posadu od dva čoveka i pet „putnika“. Ako doživi, biće lansiran raketom „Atlas V 402“, a biće pokretan sa dva hibridna raketna motora koja će trošiti hidroksilni polibutadien (HTBP) azotni oksid, ili prostije rečeno, „gumu i gas za smejanje". Motori će služiti kao pomoć tokom lansiranja ali i za orbitno manevrisanje[3]. „Dream Chaser” je proistekao iz projekta personalnog lansirnog sistema HL-20 iz osamdesetih godina, koji je razvijao Nasin istraživački centar Langley iz Hemptona. Zanimljivost je da su u to vreme Ameri kopirali idejno-tehnička rešenja od Sovjeta, te je i ovaj projekat bio kopija sovjetskog kosmoplova БОР-4 (rus. Беспилотный Орбитальный Ракетоплан[4]). Na sreću, jučerašnji incident verovatno neće da se dugoročno odrazi na projekat.
„Dream Chaser“ će biti lansiran vertikalno raketom, a sletaće horizontalno na Nasine piste koje postoje još iz vremena spejs šatlova.
„Drema Chaser“ će leteti do ISS. Tokom povratka, posada će biti izložena naprezanjima od samo 1,5 g.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=ce-X6rUAEQ4
1. Klasičan manevar pri sletanju, u kome se nos aviona podiže u vis a brzina smanjuje.
2. „Dream Chaser“ je jedini predlog američke letilice sa krilima!
3. Potpuno isti motori su ugrađeni i u „Virginov“ „SpaceShipTwo“.
4. БОР-4je zapravo trebalo da bude prototip dela moćnog raketoplana „Спираль“ („MиГ-105“). БОР-4 je imao 2 leta: suborbitni 1982. i orbitni 1984.Koga interesuje istorija kosmonautike, toplo mu preporučujem da pročita izvrsni text o „Спиральу“, jednom od najambicioznijih ali i najtajnijih projekata u sovjetskoj istoriji vazduhoplovstva,
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
