Pre deset godina u kosmos je lansiran prvi kineski tajkonaut – Jang Li Vei. Njegovom istorijskom misijom 15. oktobra 2003. otpočela je prva od tri etape ambicioznog kineskog kosmičkog programa koji je trasiran još 1992. Njegovo finale je planirano oko 2023. završetkom gradnje kineske kosmičke stanice (KKS). Ukoliko program Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) ne bude produžen posle 2020, a “Roskosmos” ne donese odluku o gradnji ruske orbitalne stanice, KKS može postati jedina orbitalna stanica u sledećoj deceniji.
Prva etapa programa kineskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama obuhvatala je dva eksperimentalna leta – misiju prvog kineskog tajkonauta (misija “Šenžou-5”, oktobar 2003.) i let prve kineske (dvočlane) posade (“Šenžou-6”, oktobar 2005.). Pre njenog završetka, u februaru 2005. precizirani su osnovni ciljevi druge etape – razrada tehnike susreta i spajanja u orbitu uz lansiranje osam ton ateške kosmičke laboratorije. U okviru druge etape, do sada su obavljena četiri kosmička leta. U septembru 2008. tokom autonomnog leta tročlane posade broda “Šenžou-7” obavljen je prvi izlazak tajkonauta u otvoreni kosmos. Tri godine kasnije (septembra 2011.) lansirana je mala kosmička laboratorija (KL) “Tjangun-1”, sa kojom se u novembru iste godine u automatskom režimu spojio brod “Šenžou-8” bez posade. Onda su u junu 2012. i juna 2013. obavljene dve poslednje kineske kosmičke misije sa tročlanim posadama (uključujući prve dve kineskinje Liu Jang i Van Ja Pin) uz spajanje sa KL i radom tajkonauta na maloj stanici. Zanimljivo je da su lansiranje i eksploatacija druge KL “Tjangun-2” prvobitnim planom takodje bili deo druge etape kineskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama.
Treća etapa, čija hronologija u prvobitnoj verziji programa iz 1992. nije navedena, razmatrala je gradnju KKS sa modulima mase po 20 tona. Medjutim, u septembru 2010. kineska vlada je revidirala program iz 1992. i utvrdila gradnju velike orbitalne stanice koja treba da bude sagradjena 2020. Projekat KKS je podeljen u dve etape. Za vreme prve etape, 2016. bilo je planirano lansiranje eksperimentalne KL “Tjangun-3” mase 13t, sa dva mehanizma za spajanje. Ovom stanicom planirano je da Kinezi ovladaju tehnikom dvostrukog spajanja, prevozom tereta (i goriva) do stanice i dugotrajnih letova tajkonauta. Druga etapa je obuhvatala lansiranje nekoliko modula i gradnju velike KKS.
U jesen 2010. projekat KKS je izgledao ovako. Njegov osnovni deo je bazni modul (na kineskom - “hesin can”) sa objedinjenim sistemom kontrole i upravljanja letom celog kompleksa. Bazni modul leti prvi u kosmos i, slično ruskom “Miru”, nosi mali čvorni modul (“czedjan can”) sa šest dokova za spajanje modula. Zatim, sa baznim modulom se spajaju dva eksperimentalna modula (“šijan can”). Kao i kod “Mira”, moduli se prvo spajaju uz centralni (podužni) dok, posle čega se manipulatorom prebacuju na dva bočna agregata za spajanje (broj 2 i 4). Ukupna zapremina kompleksa sastavljenog od tri modula iznosi 90m3, dok je masa sa spojenim transportnim i teretnim brodom oko 90 tona. Stanica bi bila kompletirana u period 2020-2022. na orbiti visine 350-450km i nagiba 40-42o. Kao nosač baznog i oba eksperimentalna modula mase po 22t planirana je teška raketa CZ-5B lansirana sa novog kosmodroma Venčan na ostrvu Hajnan.
Za prevoz posade koristiće se transportni brod “Šenžou”, dok će stanicu materijalima neophodnim za njeno funkcionisanje snabdevati teretni brod mase 13-14t, maksimalnog prečnika hermetičkog dela 3,35m i nosivosti 6,5t. “Teretnjaci” će pristajati uz agregatni (repni) odsek baznog modula. Oni će biti lansirani raketom-nosačem CZ-7 sa kosmodroma Venčan, dok će se za lansiranje transportnih brodova “Šenžou” i dalje koristiti poznati nosač CZ-2F sa starog kosmodroma Czucjuan. Za vreme gradnje KKS posade će se nalaziti na njoj po potrebi, dok će se za vreme eksploatacije stanice tajkonauti na njoj nalaziti sve vreme. Standardno trajanje misija je 6 meseci sa posadom od tri tajkonauta, a tokom smene posada do 6 ljudi. Takodje, KKS može funkcionisati i sa samo dva člana posade, ili u automatskom režimu. Operativno vreme KKS na orbiti je 10 godina, što je za jednu trećinu kraći efektivni vek trajanja u odnosu na ruske module MKS.
Osnovna struktura Kineske kosmičke stanice
Očigledno, posle velikog uspeha sa prvom kineskom KL “Tjangun-1”, kineski stručnjaci sada planiraju da prošire KKS, praktično da je povećaju za tri dodatna modula. Naime, uz čvorni odsek prvog baznog modula, tamo gde će biti spojena dva eksperimentalna modula, planirano je spajanje agregatnim (repnim) odsekom drugog baznog modula. A onda, uz njegov čvorni odsek, na suprotnom kraju pod uglom od 180 stepeni biće spojena dva naučno-eksperimentalna modula (“kesjue-šijan can”). Kada KKS zaživi u ovoj konfiguraciji, na njoj še postojano moći da radi šestočlana posada.
U ovoj etapi Kina planira da uključi u projekat druge države, pre svih iz azijsko-tihookeanskog regiona. One mogu učestvovati u razvoju naučno-eksperimentalnih modula, samostalno ili u saradnji sa Kinom. Takodje, potencijalnim partnerima u programu KKS biće predložena opcija gradnje malih modula (4,5x3m, mase do 5t) koji će na stanicu biti dostavljeni teretnim brodovima. Druge države mogu da koriste i kineske module za smeštaj svoje naučne opreme. Naravno, saradnja će obuhvatiti letove stranih kosmonauta na KKS, kao i predstavnika administrativnih kineskih oblasti Honkong, Makao i Tajvan.
Promena konfiguracije KKS sa tri na šest modula dovela je do promena planova predstojećih etapa realizacije projekta. Pose uspeha KL “Tjangun-1”, odustalo se od lansiranje njenog dvojnika “Tjangun-2”. Praktično, to znači da misija “Šenžou-10” juna 2013. predstavlja završetak druge etape kineskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama. Istovremeno, KL “Tjangun-1” će za nekoliko nedelja biti sveden sa orbite i uništen iznad Tihog okeana. Nezvanično se takodje saznaje da kineski inženjeri sada uveliko rade na transformaciji druge KL “Tjangun-2” u automatski teretni brod, dok će “Tjangun-3”, preimenovan u “Tjangun-2” biti lansiran 2015.
Kineski teretni brod koji će biti testiran tokom leta KL “Tjangun-2”
Snabdevena sa dva uredjaja za spajanje, druga kineska KL će biti korišćena za usavršavanje tehnike gradnje KKS. Sa KL će biti spojen transportni brod “Šenžou-11” sa tročlanom posadom. Na KL tajkonauti će obaviti obiman program istraživanja, izmedju ostalog i eksperimente vezane za rasklapanje velikih sunčevih panela postavljenim na gipkim ležajevima. Sa KL će takodje biti spojen prvi kineski teretni brod koji će stanicu snabdeti gorivom i dodatnom naučnom opremom, a posadu hranom, vodom i vazduhom. Istorijski gledano, osnovni koncept i arhitektura KL “Tjangun-2” su slični projektu sovjetske orbitalne stanice “Saljut-6” iz 1977/81. koja je poslužila kao uvertira za gradnju orbitalnog kompleksa “Mir” krajem 80-ih.
Lansiranjem “Tjanguna-2” praktično počinje prvi stadijum projekta KKS – ispitivanje ključnih tehnologija za gradnju stanice. Istina, ova KL neće fizički biti u sklopu KKS, već će kada njen bazni modul bude lansiran najverovatnije prestati da bude korišćena. Moguće je da deo opreme pre njenog napuštanja bude prebačen sa KL “Tjangun-2” na bazni modu KKS, onako kako je to uradjeno sa orbitalne stanice “Saljut-7” na “Mir” 1986. Bazni modul će biti lansiran najverovatnije 2020. i prvobitno će biti korišćen samostalno za dugotrajne letove kineskih tajkonauta i dalje usavršavanje različitih tehnologija koje će biti korišćene tokom etape gradnje KKS. Lansiranjem baznog modula počinje drugi stadijum programa KKS – stadijum gradnje orbitalnog kompleksa. Kada sva planirana testiranja baznog modula budu završena, biće doneta odluka o sledećim koracima. Ako bazni modul bude u dobrom stanju, onda će biti lansirana dva eksperimentalna modula. Ukoliko stručnjaci nisu zadovoljni radom sistema baznog modula, onda će biti lansiran novi bazni modul. Kompletan projekat će biti vremenski pomeren “u desno”, za nekoliko godina dok bazni modul ne položi sve ispite da može poslužiti kao osnova KKS. Stadijum gradnje KKS biće završen posle spajanja drugog eksperimentalnog modula. Naravno, tokom gradnje KKS prema stanici će redovno leteti transportni i teretni brodovi.
Finalna koncepcija KKS kao medjunarodni orbitalni komleks, sa pridodatim baznim modulom broj 2 (A) i dva naučno-eksperimentalna modula (B i C)
Poslednji, treći stadijum programa KKS je stadijum eksploatacije koji bi trebao da krene 2023. Mudri Kinezi očigledno pomno prate šta se dešava sa MKS. Ukoliko se partneri u programu MKS na pregovorima koji će biti obavljeni sledeće godine ne dogovore za njegov nastavak posle 2020 i ukoliko “Roskosmos” ne donese odluku daljeg korišćenja ruskog dela MKS, onda će kineska kosmička stanica biti jedina operativna orbitalna stanica u sledećoj deceniji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
