Dobili smo novu kosmičku letilicu u službi. U sredu 18. septembra 2013. korporacija „Orbit“ lansirala je raketu „Antares“ sa rampe OA kosmodroma na ostrvu Wallops sa prvim brodom tipa „Cygnus“ u misiji COTS Orb–D1.
Brod „Cygnus“ je ka Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS) poneo oko 700 kg tereta. To lansiranje predstavlja treću i poslednju fazu Nasinog razvojnog programa COTS (Commercial Orbital Transportation Services), koje je usledilo nakon dve probne misije letilice „SpaceX Dragon”. Zahvaljujući Nasi, program COTS je podržavao razvoj brodova “Cygnus” i “Dragon” za prenos tereta do ISS, popunjujući time prazninu nastalu nakon povlačenja šatlova. “Orbital Sciences Corp.” je 2008. pobedio na konkursu i dobio $1,9 milijardi u okviru programa CRS (Commercial Resupply Services), uz obećanje da će lansirati osam“Cygnusa” ka ISS čim se uspešno okončaju probni letovi.
Nakon četvorodnevnog probnog leta radi provere rada svih sistema i još dva dana za orbitna manevrisanja, “Cygnus ORB-D1” će 24. septembra biti uhvaćen robotskom rukom Canadarm2 i ostati spojen sa ISS preko nadirnog porta modula “Harmony”. “Dragon” i “Cyignus” su jedini američki brodovi koji trenutno mogu da pristanu uz ISS.
Bilo je to drugo lansiranje rakete-nosača srednje klase “Antares”.
Kosmički brod „Cygnus“. (Orbital).
„Cygnus Orb–D1“
Radi se o automatskom teretnom brodu težine 4.100 kg konstruisanom za snabdevanje američkog segmenta ISS. Čine ga dva dela, modul pod pritiskom PCM (Pressurized Cargo Module) od 18,9 m3 i servisni modul SM sa avionikom i pogonskim sistemom. „Cygnus“ može da ponese 2.000 kg tereta u PCM, ali će od četvrte misije (Orb–4) kapacitet biti povećan na 2.700 kg. Tokom povratka kući, PCM će moći da ponese 1,100 kg otpada sa ISS. Segment pod pritiskom poseduje sistem za spajanje CBM (Common Berthing Mechanism), isto kao i brod „Dragon“ ili japanski HTV. Međutim, za razliku od “Dragona” i HTV, “Cygnus” neće moći da nosi teret koji nije pod pritiskom.
„Orbitalova“ letilica „Cygnus“ (Orbital).
PCM (gore) i SM (dole) broda „Cygnus“. (Orbital).
PCM se proizvodi u Italiji (gradTorino), u kompaniji Thales Alenia Space, na osnovu modula MPLM (Multi-Purpose Logistics Module) korišćenog u misijama šatlova na ISS. Sa svoje strane, SM sadrži računare koji su već testirani na serijama “Orbitalovih” satelita tipa “LEOStar” i “GEOStar”. “Cygnus” ima dužinu od 5,136 m i prečnik 3,06 m. Poseduje 36 trastera za orbitna manevrisanja, a kao glavni motor mu služi IHI BT-4 japanske konstrukcije. Takođe ima i dva solarna panela koja generišu do 3,5 kW struje. Tokom autonomne faze leta, “Cygnus” je kontrolisan iz “Orbitalovog” centra u Dullesu, u Virdžiniji (MCC-D).
Prikaz tereta na brodu. (Orbital).
Standardna i unapređena verzija broda. (Orbital).
Karakteristike „Cygnusa“. (Orbital).
Sistem „Cygnus–Antares“. (Orbital).
 |
 |
Sekvence spajanja sa ISS. (Orbital).
Spajanje sa ISS. (Orbital).
„Orbitalov“ kontrolni centar u Dullesu.
Amblem misije. (Orbital).
Raketa „Antares“
Ovo je dvostepena raketa sposobna da iz lokalnog lansirnog centra MARS (Mid-Atlantic Regional Spaceport) na nisku orbitu oko Zemlje ponese 5,2 tone tereta. Težina joj je 275 tona, dužina 40,1 metar a prečnik 3,90 metara. Originalno, raketa je imala naziv „Taurus II“ („Bik“).
Raketa „Antares“. Pokreću je dva kerozinska motora AJ-26. (Orbital).
Prvi stepen ima dužinu od 27,6 metara i prečnik od 3,9 metara. Bez goriva, težak je 18,8 tona a sa gorivom – 261,2 tone. Proizvode se u ukrajinskoj fabrici ПО „Южмаш“(PO „Južmaš“) a konstruišu uКБ „Южное“ (KB „Južnoјe“). Poseduje dva raketna motora koja je još krajem šezdesetih za let na Mesec projektovao slavni sovjetski konstruktor Nikolaj Kuznjecov (ОКБ-276) nazvavši ga НК-33. Po mnogim karakteristikama, to su najjači i najbolji kerozinski motori ikada napravljeni. Danas modifikaciju tih motora zatvorenog ciklusa proizvode Amerikanci (Aerojet) pod šifrom AJ-26-62. Sagorevaju kerozin (RP-1) i tečni kiseonik (LOX) a na nivou mora prave potisak od 307,94 tone. Tokom lansiranja, “Antaresovi” HK-33 prave potisak od 108%, te on iznosi 332,58 tona. Potisak u vakuumu je 370,14 tona (108%) a specifični impuls (Isp) varira od 297 i 331 sekundu. Prvi stepen radi 235 sekundi.
Prvi stepen „Antaresa“. Proizvode ih Ukrajinci. (Orbital).
Raketni motor HK–33 (AJ–26). (Orbital).
Drugi stepen se nalazi u patroni dužine 2,36 m i prečnika 3,5 m, ukupne težine 14,06 tona, uključujući 12,835 tona čvrstog goriva baziranog na HTPB (hidroksilni polibutadien). Gorivo predstavlja mešavinu HTPB pod oznakom TP-H8299 i aluminijuma. Drugi stepen u osnovi čini motor “Castor 30A/B” kompanije ATK, koji je derivat “Castora 125” rakete “Pegasus”. Ima prosečan potisak od 26,4 tone (maksimalni potisak 395,7 kN) i Isp od 303 sekunde. Motor drugog stepena radi 155 sekunde i nosi avioniku rakete – konstruisanu u “Orbitalu” – na vrhu. “Antares” takođe može da koristi “Castor 30XL” kao drugi stepen.
Drugi stepen rakete. U prva dva leta, „Antares 110“ će koristiti „Castor 30A“, a u sledeća dva („Antares 120“) „Castor 30B“. (Orbital).
„Antares“ takođe može da upotrebljava i treći stepen BTS (Bi–propelant Third Stage), ili „Star 48BV“) za misije na višim orbitama. BTS je nastao od „Orbitalovog“ busa za satelite „GEOStar“, a kao gorivo za svoja tri japanska motora BT–4 proizvođača IHI „Aerospace“ koristi azot tetroksid i hidrazin.
Sa svoje strane, “Star-48BV” je stepen nastao od dodatnog stepena “Star-48B” rakete “Delta II”.
Gornji stepeni rakete „Taurus II“. (Orbital).
Vrh rakete ima dimenzije 3,9 × 9,9 metara.
Vrh „Antaresa“. (Orbital).
Prednosti „Antaresa“. (Orbital).
Wallops Island
Raketa „Antares“ je lansirana sa rampe OA kosmodrom na Wallops Islandu, u Virdžiniji (37,83°N, 75,49°E). Raketa i njen teret su horizontalno spojeni u hali HIF (Horizontal Integration Facility), sagrađenoj u saradnji sa Nasom. Azimut lansiranja je iznosio 128,65°.
Rampa OA na Wallops Islandu. (Orbital).
Faze lansiranja:
- T+0 sekundi: start.
- T+233 s: prestanak rada motora I stepena na visini 107 km.
- T+238 s: odvajanje I stepena na visini 113 km.
- T+320 s: odvajaje obloge vrha rakete na 182 km.
- T+329 s: uključivanje II stepena na 187 km.
- T+482 s: isključivanje II stepena na 250 km.
- T+602 s: odvajanje korisnog tereta.
Faze lansiranja. (Orbital).
Proizvofni pogon „Thales“ u Torinu sa PCM.
Provera pošiljke PCM iz Italije.
Faza integracije broda sa raketom. (Orbital).
Finalna montaža.
Postavljanje vrha rakete. Dugačak je 10 m. (Orbital).
Dovoženje rakete do rampe i uspravljanje. (Orbital).
DODATAK:
Spajanje sa ISS je odloženo za nekoliko dana!
Spajanje “Signusa” je odloženo do 28. septembra
Otkazano prvo spajanje "Signusa" sa MKS
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
