Astronautika: misije

Automatski teretni brod (ATB) “Signus” (Cygnus – “Labud”) kompanije OSC (Orbital Science Corporation) lansiran je 18. septembra 2013. prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Lansiranje je obavljeno pomoću dvostepene rakete-nosača (RN) “Antares” sa kosmodroma na ostrvu Valops (Wallops), u Vridžiniji. Aparat je postavljen u orbitu visine oko 240 km, posle čega će obaviti seriju korekcija leta.

Cygnus1
“Signus” poleće na vrhu rakete “Antares” iz baze Valops

Četiri dana posle lansiranja, u nedelju 22. septembra, “Signus” će dospeti na desetak metara od MKS, na dohvat mehaničke ruke stanice kojom će biti zahvaćen i pripojen uz modul “Trenkjuliti” (Tranqulity). Operaciju spajanja će obaviti astronauti Karen Nojber (NASA) i Luka Parmitano (ESA/Italija) koji se nalaze na stanici skupa sa ruskim kosmonautom Fjodorom Jurčihinom.

Posle spajanja, astronauti će prebaciti na MKS oko 700 kg materijala, uključujući nove zalihe hrane i vode i naučne opreme za nastavak radova na stanici. “Signus” će ostati spojen sa stanicom oko mesec dana. Pre odvajanja, astronauti će u brod ukrcati potrošene materijale koji će skupa sa brodom sagoreti iznad Južnog Pacifika.

Činjenica da će spajanje broda biti obavljeno pod kontrolom američko-italijanskog astronautskog tima ne iznenadjuje. Naime, dobrim delom “Signus” je napravljen u italijanskoj kompaniji TAS (Thales Alenia Space). U TAS-u je inače sagradjeno nekoliko modula koji se nalaze u sklopu MKS.

Prvi “Signus” je dobio ime bivšeg astronauta Džordža Loua (George Low), veterana sa spejs šatla koji je od 1996. do smrti od raka 2008. radio u OSC. Njegov kolega iz vremena spejs šatla, bivši astronaut Frenk Kalbertson (Frank Culbertson) je inače potpredsednik OSC.

Pored “Dragona” kompanije SpaceX koji je obavio već dve misije do MKS, “Signus” je drugi privatni ATB namenjen za snadbevanje američkog dela MKS. Kompanija OSC je od NASA dobila ugovor vredan 1,9 milijardi dolara za osam letova ATB “Signus” do MKS u okviru programa CRS pružanja teretno-transportnih komercijalnih usluga. Ako ova eksperimentalna misija prvog “Signusa” bude uspešna, OSC je spreman da prvi “pravi” CRS let do MKS obavi posle samo 47 dana.

Za to vreme, “Dragon” treba da obavi 12 teretnih letova do MKS. Za razliku od “Signusa”, “Dragon” ne sagoreva u atmosferi već se vraća na talase Tihog okeana, tako da se koristi za transport materijala na realziji Zemlja-MKS-Zemlja. “Dragon” može da dostavi na MKS do 6 tona tereta, naspram 2,7 tona “Signusa”. Kao RN, “Dragon” koristi lanser srednje klase “Falkon-9” visine 55m, mase 334 t, potisne moći 5000 kilo-Njutna (kN) i nosivosti 10,4 t za nisku orbitu.

“Signusova” raketa “Antares” je na granici izmedju lake i srednje kategorije, visoka je 40,5m, ima masu od 240t, potisak od 3000kN i kapacitet 5 t. Obe rakete su dvostepene i koriste standardnu pogonsku kombinaciju tečni kisoenik+kerozin.

Cygnus2
Kompjuterski prikaz hvatanja “Signusa” robot-rukom sa MKS

Cygnus3
Poredjenje raketno-kosmičkih sistema “Falkon-9”-“Dragon” (SpaceX) i “Antares”-“Signus” (OSC)

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 4 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 5 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... Pre 1 nedelje
  • Mladen said More
    BRAVO ! Pre 1 nedelje

Foto...