Već smo čitali kako je teško voziti rover po Marsu, ali zato su novi rover opremili softverom koji to može sam da uradi – pa čak bolje i od ljudi.
Mozaik slika načinjenih navigacionim kamerama[1] NavCams na Nasinom roveru „Curiosity“ prikazuje njegovu lokaciju 376. Marsovog dana, ili sola 27. VIII 2013.) Slike su načinjene neposredno nakon što je rover zvršio svoju prvu vožnju tokom koje je korišćena autonomna navigacija po nepoznatom terenu. (NASA/JPL – Caltech).
Iako nisam bog zna koji fan „Curiosityja“, moram da priznam da je (i) ovo veliko dostigniće u robotskom istraživanju nebeskih tela in situ. Rover je prvi put upotrebio autonomnu navigaciju, sposobnost koja mu je omogućila da sâm odlučuje na koji način će da vozi po nepoznatom terenu Marsa.
Poslednje izdanje „Curiosityjevih“ brojnih sposobnosti pomoćiće mu da prevali preostali deo puta do Maunt Šarpa, gde geološki slojevi kriju informacije o klimatskim promenama drevnog Marsa. Ovog puta korišćen je softver koji su inženjeri adaptirali za ovaj veći i složeniji rover a koji je već korišćen za Nasin istraživački rover „Opportunity“, koji je takođe još uvek aktivan na Marsu.
Koristeći automatsku navigaciju, ili autonav, „Curiosity“ je u stanju da računarski analizira slike koje pravi tokom vožnje i sam proračunava sigurne rute puta. Na taj način može srećno da prođe čak i preko onih terena koje bi prethodno morao da procenjuje operator koji sedi pored ekrana na Zemlji.
Pre deset dana, tj. 27. avgusta, „Curiosity“ je uspešno upotrebio autonomnu navigaciju da bi prošao preko terena koji pre početka vožnje nije potvrđen kao siguran Bilo je to prvi put u ovoj misiji. U pripremnom testu koji je obavljen nedelju dana pre toga, „Curiosity“ je sâm obradio jedan deo puta, ali na onom delu koji su operatori već proanalizirali i ocenili kao sigurnu.
„’Curiosity’ pravi nekoliko setova stereo–parova slika, a onda njegov računar procesuira te informacije praveći mapu geometrijski opasnog ili teškog terena,“ objašnjava Mark Meimon, roverov inženjer kretanja i njegov vozač iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon iz kalifornijskog grada Pasadene. „Na osnovu njemu već programiranih faktora stabilnosti vozila i Marsove teže, rover razmatra sve raspoložive putanje da bi stigao do zadate tačke na putu i odabira onu najbolju.“
Tog dana, koji je bio 376–ti dan od početka misije, „Curiosity“ je trebalo da pređe preko jedne depresije čiji detalji površine nisu mogli da se vide sa lokacije gde je vožnja prethodnog dana bila prekinuta. Vožnja je uključivala oko 10 metara autonomne navigacije preko zaklonjenog tla kao dela od ukupno 43 metra koliko je bilo planirano za taj dan.
„Dobro smo poznavali tu zonu i rekli smo roveru gde da vozi. Uspevali smo da vidimo tlo na drugoj strani, gde smo bili već isplanirali da će rover završiti vožnju za taj dan, ali je ’Curiosity’ morao sâm da pronađe način kako da savlada deo puta koga nismo imali na karti,“ objasnio je roverov vozač iz JPL, Džon Rajt.
„Curiosity“ je već dva meseca navišemesečnom putovanju od zone „Glenelg“, gde je radio čitave prv polovine 2013. godine, do glavne destinacije čitave misije: donjih slojeva planine nazvanog Maunt Šarp, visoke oko 5 km.
Poslednja vožnja je odvela rover na skoro kilometar ipo (1,39 km) od Glenelga. Do krajnjeg cilja će mu trebati još oko 7,18 km vožnje po tzv. „brzoj pruzi“. Ta staza je odabrana na osnovu fotografija kamere HiRISE (High Resolution Imaging Science Experiment) sa Nasinog „Mars Recconaissance Orbitera“ (MRO). Stvarna ruta, koja će biti bazirana na osnovu “Curiosityjevih” sopstvenih kamera, možda će biti kraća ili duža.
Roverov naučni tim je odabrao par stajališta duž brze tranzitne rute ka Maunt Šarpu gde će se vožnja možda prekinuti radi nekoliko dana načinih istraživanja. Roveru treba još oko 500 metara da stigne do prvog od ovih odmorišta.
“Svako od tih mesta predstavlja šansu za rovera da se odmori[2] na svom dugom putu do Šarpa i prouči lokalna nalazišta,” kaže Džon Grocinger, projektni inženjer sa Kalifornijskog tehnološkog fakulteta u Pasadeni. “Ti lokaliteti su geološki interesantni, zasnovani na HiRISE fotografijama, a leže jako blizu putanji koja predstavlja najkraći put do Maunt Šarpa. Svaki ćemo da proučimo nekoliko solova, verovatno odabravši jedan za burgijanje ako se neki pokaže posebno interesantnim.”
Nakon sletanja unutar Gejlovog kratera u avgustu 2012, “Curiosity” je vozio ka istoku do zone Glenelg, gde je vršio glane naune zadatke misije u potrazi za tragovima davne vlažne klime koja je predstavljala pogodno tlo za mikroskopski život. Trenutno se rover kreće jugozapadno. Na Maunt Šejpu, u sredini Gejlovog kratera, naučnici se nadaju da će pronaći dokaze o promeni i evoluciji drevnog Marsovog okruženja.
Pogled “Curiosityja” na krajnji cilj svoje misije: Mount Sharp 20. septembra 2012.
1 Ovaj rover poseduje čak 17 kamera: HazCams (8), NavCams (4), MatCams (2), MAHLI (1), MARDI (1) i ChemCam (1).
Pošto se ipak radi o robotu, ne radi se o pravom odmoru već se verovatno misli na inspekciju i kalibraciju instrumenata, ili pak na malu štednju u energiji.
Mars Science Laboratory (Curiosity Rover) Mission Animation
10 kurioziteta Marsovog rovera „Kjurioziti“
MSL ukratko - najbitnije informacije o misiji
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
