Astronautika: misije

Prema Nasinom rasporedu, sledeća lunarna letilica– mala, bespilotna sonda koja treba da prouči Mesečevu prašinu i njegovu atmosferu – treba da bude lansirana u prvi petak sa kosmodroma u Virdžiniji, Wallops Island. To raduje naučnike koji proučavaju Mesec, ali i podgreva političko pitanje oko toga u kom pravcu zapravo NASA treba da se okrene.

LADEE

Istraživačka misija LADEE (Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer) treba da traje najmanje 100 dana. Leteće oko Mesečevog ekvatora na visini od 20–60 km jednom na svakih 113 minuta. Projekat finansira vojska jer će biti isproban sistem optičke komunikacije putem lasera.

Satelitu veličine uličnog frižidera za „Jelen“ pivo, koga su u Nasi nazvali Istraživač lunarnog okruženja atmosfere i prašine, trebaće oko 30 dana da stigne u Mesečevu orbitu i još 30 da proveri svoje instrumente i pripremi se za 100-dnevni rad, tj. potragu za molekulima vode u atmosferi i sakupljanju podataka o neobičnoj supstanci poznatoj kao lunarna prašina. Nakon toga, sonda, čiji akronim se izgovara Lejdi, srušiće se na stenovitu površinu koju je do tada pomno istraživala[1].

Rezultati naučnog programa bi mogli da budu od koristi za pripremu eventualnih lunarnih misija sa ljudskom posadom. Iako je fakat da NASA trenutno nema takve planove u pripremi, izvesni članovi Kongresa zahtevaju od Agencije da se vrati na Mesec radije nego da se okreću drugim ciljevima.

Mada postoji širok koncenzus o toma da Nasin glavni pravac treba da bude slanje čoveka na Mars, tako nešto je jako daleko. Daleko ostvariviji plan, već uveliko kritikovan na Capitol Hillu, a o kome sam već u nekoliko navrata pisao, jeste hvatanje asteroida i dovlačenje u blizinu Meseca gde bi astronauti mogli da ga posete.

Za to vreme NASA nastavlja da šalje bespilotne letilice put Meseca; predstojeća misija će biti već treća za poslednjih 5 godina. Iako su naučnici uzbuđeni zbog novih saznanja koja ih očekuju, takođe su i zabrinuti zbog odsustva putovanja na Mesec u Nasinom dugoročnom rasporedu.

Ako planiramo lansiranje ove misije sa ciljem da shvatimo tamošnju atmosferu i kako bi prašina uticala na buduće misije sa posadom, a takve misije ne planiramo u vidljivoj budućnosti, onda deo razloga za misiju nedostaje,“ gleda logično na stvar Dejvid Kring, glavni naučni saradnik Lunarnog i planetnog Instituta, finansiranog od strane Nasinog instituta iz Hjustona.

Čak i ako NASA bude stajala po strani, saobraćaj ka Mesecu će uskoro biti gust. Kina je prošle nedelje objavila da će do kraja godine poslati na Mesec svoj prvi istraživački robot. Indija, Japan, Rusija i ESA takođe rade na bespilotnim misijama. Čak i Google sponzoriše natjecanje nazvano Lunar X-Prize, nudeći preko \(20 miliona prvoj kompaniji koja pošalje robota na Mesec do 2015. godine kadrog da ispunjava određene zadatke. U takmičenji učestvuju i Rusi (projekat „Селеноход).

Letilica LADEE je osmišljena u vreme kada je NASA imala planirala nove misije ljudi na Mesecu, prve nakon onih iz 1972. Ali Obamina administracija je 2010. stopirala taj program, nazvan „Constellation“, najviše zbog prekoračenja budžeta i velikih kašnjenja u realizaciji. Za to vreme, LADEE je bila testirana i čekala spremna.

Sonda će istraživati postojanje vode u vrlo „tankoj“ lunarnoj atmosferi, koja ima samo 100.000–ti teo gustine one na Zemlji, verovatno sličnu Merkurovoj[2]. Naučnici žele da utvrde na koji način se led na lunarnim polovima našao tamo, otkriva nam Ričard Ilfik, projekti naučnik misije. Veruje se da molekuli vode u Mesečevoj atmosferi migriraju ka polovima, tamo se lede i padaju dole.

Prisutnost vode ispod lunarne kore je relativno skoro otkriće koje su izveli Nasini instrumenti na indijskoj letilici „Chandrayaan–1“. Po mišljenju dr Ifika, podaci koje će prikupiti naredna misija pomoći će da se kompletira slika o Mesečevom vodenom ciklusu.

priprema

Poslednje pripreme pred lansiranje u Virdžiniji. U tu svrhu biće iskorišćena petostepena raketa na čvrsto gorivo „ Minotaur V”. Ova raketa je nastala od donedavno glavnog američkog interkontinentalnog nuklearnog projektila “Peacekeeper”, koga je prepravila privatna kompanija “Orbital Sciences Corporation”, i ovo će biti njen prvi let u kosmos. LADEE je težak 383 kg.

grafik

Profil misije LADEE. Lansiranje će biti u petak. Misija će ukupno trajati 160 dana: 30 za put do Meseca, 30 za proveru uređaja i opreme i min. 100 za naučne operacije.

Orbiter će takođe ispitivati i kretanje Mesečeve prašine. Prema rečima naučnika, reč „prašina“ je donekle pogrešna: dotične čestice jesu izuzetno sitne ali zato poseduju nazubljene, oštre ivice, jer tamo nema vetra ili vode koja bi ih zaoblila.

Ta prašina je mnogo neprijatnija od ove naše na Zemlji,“ kaže Sara Nobl, naučnica uključena u predstojeću misiju. „Podseća na staklenu krhotinu i lepi se za sve. Ako bi vam dospela u oči ili na kožu, izazvala bi krvarenje i velike probleme. Takođe je pogubna i za sve pokretne delove mašina“.

Prašina predstavlja realan rizik i za robote i ljude podjednako, jer može da načini pogubnu štetu na opremi i skafanderima. Razumevanje načina kretanja prašine kroz atmosferu pomoći će naučnicima da se bolje pripreme za dugotrajnije misije na našem susedu, smatra dr Ilfik.

Ne slažu se svi da prašina predstavlja seriozni problem. Dr Kring podseća da su američki astronauti preživeli prašinu bez nekih većih problema. Ali ipak smatra da je treba istražiti jer „uvek želimo da smanjimo rizike, i razumemo fenomene vezane za prašinu“.

NASA kaže da će lansiranje predstavljati i svojevrsni tehnološki napredak. Ranije, kosmičke letilice su ručno sastavljane posebno za svaku misiju i modeli se nisu ponavljali. Ali ova letilica je konstruisana za proizvodnji na pokretnoj traci, tako da bi buduće misije mogle da uštede novac korišćenjem identičnih komponenti.

Dizajniranje i konstrukcija letilice košta za \)125 miliona manje od planiranih \(250 miliona za ovu misiju, kaže Nasin predstavnik Dvejn Braun. Ako bi se ista konstrukcija koristila ponovo, Braun kaže da bi cena sledeće letilica pala na \)90 miliona a onda svaka sledeća bi koštala samo po \(55 miliona. Međutim, NASA nema nikakve planove za buduće misije koje bi mogle da iskoriste navedene benefite, ističe Braun.

Mala sonda će biti lansirana raketom „Minotaur V“ (model „Minotaur IV+” sa „Star-37” kao petim stepenom) sastavljenom u „Orbital Sciences Co.”, jednoj od nekoliko privatnih korporacije koje je NASA u poslednjih par godina osposobila da je snabdeva raketama za njene misije[3]. Ovo lansiranje će biti prva misija ka Mesecu za “Orbital”, kao i prvo putovanje ka Mesecu izvršeno sa ostrva Wallops. Zanimljivo je da će lansiranje biti izvedeno tako da će raketa biti vidljiva duž čitave istočne obale SAD od Virdžinije do Njujorka.

2009. i 2011. godine “Orbital” je izgubio dva Nasina satelita prilikom neuspelog lansiranja njihove rakete “Taurus XL”, što je Agenciju koštalo preko \)600 miliona.



1 Ipak, očekuje se da će sonda moći uspešno da radi najmanje 9 meseci, a možda i više.

2 Mesečeva atmosfera sadrži oko 80.000 atoma po cm3, što je malo više od atmosfere Merkura. Iako je znatno gušća od solarnog vetra, koji sadrži samo nekoliko atoma protona po cm3, ipak u poređenju sa Zemljinom atmosferom to je praktično vakuum. Najviše ima argona (oko polovine svih atoma), helijuma, natrijuma i nešto malo vodonika (manje od 15 po cm3).

3 Do sada je ova kompanija iz virdžinije napravila 569 raketa i još će 82 do 2015. Od 1982. kompanija je proizvela i 174 satelita, a do 2015. napraviće još 24. Oni drže 60% svetskog tržišta za proizvodnju malih raketa, i 55% tržišta za male satelite. Zvanično imaju 3.700 zaposlenih.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 4 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 5 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... Pre 1 nedelje
  • Mladen said More
    BRAVO ! Pre 1 nedelje

Foto...