...još na periferiji Sunčevog sistema
Iako leti već 36 godina (trenutno brzinom od 61.340,2 km/h), „Voyager 1“ se još uvek nalazi u solarnom sistemu. Godinama već svi očekujemo vest da je konačno izašao u međuzvezdani prostor, ali uzalud.
Slika koju je 2002. objavila NASA prikazuje jednu od dve identične sonde tipa „Voyager“ lansirane 1977. godine. Letilice su bile teške 722 kg. Od 11 naučnih instrumenata, danas na „Voyageru 1“ radi još samo njih 5.
Iako neki stariji ljubitelji SF stripova veruju u to, na rubovima Sunčevog sistema ne postoji natpis na kome će pisati „Sada ulazite u međuzvezdani prostor“.
Nasina kosmička sonda „Voyager 1“, lansirana pre više od 35 godina i trenutno na preko 18.690.000.000.000 (ispravka: 1,8 milijardi 18.620.000,000) km od kuće, ipak se približava toj granici. Proteklih godina i naučnici a i mi obični smrtnici željni senzacija žarko smo isčekivali dan kada će ovaj aparat, koji je svojevremeno prvi u istoriji slao detaljne slike Jupitera i Saturna i njihovih satelita, postati prvi veštaćki objekat koji će napustiti solarni sistem i uroniti u mračna i tajanstvena bespuća Mlečnog puta. Ali do danas je bila najmanje jedan lažna uzbuna – ne računajući ona manja štrecanja.
Pre 2–3 dana, naučnici iz ALaboratorije za Primenjenu Fiziku (JPL) univerziteta Johns Hopkins, odakle se vrši upravljanje i analiza podataka sa sonde, objavili su da „Voyager 1“ još uvek nije ušao u međuzvezdani prostor, ali da se trenutno nalazi u regionu koji niko nije očekivao i koji niko ne ume da objasni, čudesnu zonu koja skoro sigurno predstavlja poslednji sloj našeg solarnog carstva – tehnički govoreći, heliosfere. Tri srtučna rada objavljena u naučnom žurnalu „Science“ detaljno opisuju iznenadnu i neočekivanu promenu okruženja „Voyagera 1“, koji je napustio Zemlju samo tri meseca nakon što je Džordž Lukas prikazao prvi film iz svoje SF trilogije „Star Wars“ (kasnije su dosnimljeni i drugi, bezvezni, dodaci).
Naučnici su očekivali da će „Voyager 1“ poslati dva signala dok bude prolazio kroz tzv. heliosheath, najdalji region Sunčevog sistema, koji oivičava heliopauzu i predstavlja njenu poznatu granicu. Na sreću, ključni instrumenti [1] „Voyagera 1”, kao i oni na njegovom blizancu, „Voageru 2“, i dalje rade posle toliko godina, a očekuje se da će njihov nuklearni pogon potrajati još najmanje 10 godina. (To je donekle i normalno, jer je tada Ministarstvo za energetiju SAD dalo za proizvodnju tih uređaja preko $10 miliona.)
Prošle godine u ovo vreme zabeležen je jedan od očekivana dva događaja, ali ne i drugi, ostavljajući naučnike u nedoumici. Naučnici su predvideli da će na granici između solarnog sistema i međuzvezanog kosmosa solarni vetar – mlaz naelektrisanih čestica ispaljenih sa Sunca – početi da slabi, i da ga „Voyager 1“ više neće moći da detektuje. To se i dogodilo.
Takođe su očekivali da će se pravac magnetnog polja promeniti sa izlaskom „Voyagera1“ iz Sunčanog magnetnog mehura. To se nije dogodilo. Magnetno polje u novootkrivenom regionu, opisanom kao „magnetic highway“, 10 puta je intenzivnije nego što je bio kada je sonda uletela u tu zonu
Položaj „Voyagera 1“ početkom ove godine. Udaljenosti su date u logaritamskoj formi – sonda nije na pola puta do Alfe Kentaura. Do tamo će stići za 17,5 hiljada godina.
1. Još uvek rade ultraljubičasti spektrometar (UVS), magnetometar (MAG), merač naelektrianih čestica malih energija (LECP), detektor kosmičkog zračenja (CRS) i merač talasa plazme (PWS).
Veliko putovanje Voyagera
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
