| Autor zadržava sva autorska prava na ovaj članak i bez njegove izričite saglasnosti nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje ovog članka u drugim sredstvima informisanja. |
Posle odluke Kogresa da smanji budžet za finansiranje komercijalnog kosmičkog programa NASA-e u sledećoj fiskalnoj godini, pitanje je hoće li Amerika, ako nešto ne preduzme pod hitno, obnoviti lansiranja svojih astronuata sa svog tla do 2018, kako je ranije bilo planirano.
Osnovni cilj Komercijalnog programa NASA-e za letove ljudskih posada (CCP) je bio da se do kraja 2015. omogući lansiranje američkih astronauta sa teritorije SAD privatnim raketama-nosačima (RN) i kosmičkih brodova (KB) izrađenih u privatnim kompanijama uz finansijsku podršku NASA-e. Međutim, od njegovog početka 2005. Kongres je svake godine za 30-50% rezao budžet koji je Bela kuća tražila za program CCP. Od predloženih 821 miliona dolara za sledeću finansijsku 2014. godinu (koja počinje 1. oktobra), Kongres je odobrio samo 525 miliona. O 2015. kao početku programa CCP davno više nema govora, a posle novog rezanja budžeta, teško je očekivati da će NASA moći da računa na početak ovog programa do 2018. NASA inače još uvek oficijelno u svojim planovima ima prvu komercijalnu pilotiranu misiju USCV-1 sa četvoročlanom posadom za 30. novembar 2017.
U programu CCP učestvuju kompanije "Boing" (Boeing) sa projektom CTS-100, SpaceX sa pilotiranim "Dragonom" i "Siera Nevada" (Sierra Nevada) sa krilatim brodom "Drim čejser" (Dream Chaser - "Maštolovac").
Kosmički brod CST-100 kompanije "Boing"
Planiranje budžeta državnih agencija kao što je NASA nije nimalo jednostavno. Ono se sastoji od nekoliko nivoa u kome, pored dugoročnih planova komičke agencije, kritičnu ulogu igraju trenutna i očekivana ekonomska kretanja u državi. Tako je posle nedavnog smanjenja budžeta NASA-e, u Kongresu usledilo još jedno generalno kresanje kompletnog nacionalnog budžeta za oko 5%. U političko-finansijom žargonu, kada država grca u dugovima, ovo dodatno uravnotežavanje državnog budžeta je poznato pod nezivom "sekvester" (sequestration) kada država preuzima sredstva pod svoje okrilje dok se dug ne podmiri i ekonomska situacija ne poboljša. Sve u svemu, u ovoj novoj šemi finansijskih činovnika, od u Kongresu prvobitno odobrenih 17,7 milijardi dolara, NASA-i je za 2014. ostalo nešto ispod 5% manje novca, znači konačan budžet sada iznosi 16,87 milijardi. Po administratoru NASA-e Čarlsu Bouldenu (Charles Bolden), "sekvester" znači da će "mnogi projekti skrenuti udesno", da će uslediće nove promene koje će posebno pogoditi male i projekte koji nisu na čvrstim nogama, kao što je misija hvatanja asteroida. Međutim, u okviru "sekvestra" postoji mogućnost da NASA odabere nekoliko najvećih prioriteta na koje se dodatno smanjenje budžeta od 5% neće odnositi. Već se zna da je Boulden izdvojio tri takva programa - CCP, SLS-"Orion" i Vebov kosmički teleskop (JWST). Skupa, za ove programe je odvojeno oko 7 milijardi dolara, što znači da će oko 40% budžeta NASA-e biti zaštićeno od "sekvestra".
Komercijalni program NASA-e na udaru Kongresa - Čarls Bolden
Šta posle kresanja budžeta programa CCP za oko 300 miliona dolara može NASA uraditi da obnovi što pre lansiranje svojih astronauta sa američkog tla?
Kao prvo, osnovni koncept programa CCP je na krivim nogama od njegovog početka. Naime, program je krenuo sa finansiranjem čak pet privatnih kompanija. Prošle godine, posle prve revizije šta su kompanije odradile, NASA je odobrila trima gore spomenutim kompanijama da nastave radove na projektima njihovih KB. Već tada su u Kongresu kritikovali odluku Bouldena da NASA omoguć da u igri ostanu tri kompanije. I stvarno, nije najjasnije zbog čega je NASA (uz podršku Bele kuće) donela ovakvu odluku. Kongres je, naravnoi bez obzira na želje NASA-e, reagovao štiteći nacionalne interese SAD i praktično odobrio sredstva dovoljna za dva učesnika. Istina, Boulden obećava da će NASA sledeće godine ostaviti samo dve kompanije u igri, dok će posle 2018. program CCP, što se finansiranja iz budžeta NASA-e tiče biti završen. NASA, kaže njen prvi čovek, finansira samo razvojnu fazu komercijalnog programa, međutim kada kompanije završe gradnju svojih kosmičkih brodova finansiranje prestaje. Zauzvrat, SAD će po prvi put imati nekoliko različitih kosmičkih brodova koje će NASA (a što da ne i Evropa i Japan) moći da koristi prema konkurentnim cenama na kosmičkom tržištu. Iako sve ovo deluje ubedljivo, bojim se da je to, što se neophodnog finansiranja programa CCP tiče sada prekasno.
U međuvremenu, predosećajući odluku Kongresa, NASA je produžila zakup sedišta za svoje astronaute na ruskim KB "Sajuz TMA-M" za misije prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) za godinu dana, od sredine 2016. do juna 2017. Tehnologija izrade jednog KB "Sajuz TMA-M" iznosi oko dve godine, tako da je za ove usluge NASA morala unapred "Roskosmosu" da uplati 454 miliona dolara. Skupa sa odobrenom sumom za program CCP od preko 500 miliona, NASA će u stvari godišnje tročiti po oko milijardu dolara od ionako ugroženih američkih poreskih obveznika. I to "samo" da u igri održava plan slanja sopstvenih astronauta u kosmos svojim kosmičkim brodovima do, kako stvari sada stoje, kraja ove decenije. Ovde je, takođe vrlo zanimljiva matematika između onoga koliko Kongres misli da je potrebno za CCP u 2014. (525 miliona) i cifre (821 milion) za koju Bela kuća i NASA misle da je minimum da bi prvi komercijalni KB sa američkim astronautima poleteo 2018. Razlika je znači 300 miliona dolara. Shvativši da zbog ovog razmomilaženja u Vašingtonu MKS, u čiju je izgradnju NASA potrošila oko stotinu milijardi i koja ih godišnje košta oko tri milijarde, može posle juna 2016. ostati bez američkih astronauta, Boulden je pre dva meseca potpisao ček "Roskosmosu" na 454 miliona da produži za godinu dana boravak Amerikanaca na MKS!
Međunarodna kosmička stanica - glavna destinacija privatnih kosmičkih brodova
Insistiranje NASA-e na komercijalizaciji kosmosa ne znači da se tamo ne razmišlja i o alternativnim planovima, za slučaj da ni jedna od tri kompanije ne uspe da pripremi svoj KB za let astronauta prema MKS. Ako ovako nastave, moguće je da i pored samouverenosti SpaceX da će "Dragon" već 2015. biti spreman za pilotirane misije, sačekamo do kraja ove decenije da vidimo prvi privatni KB. To će značiti još novca za sedišta u ruskim "Sajuzima", i gotovo deceniju dugo čekanje da Amerika konačno dočeka lansiranje svojih astronauta sa sopstvenog tla. I sve to dok svake godine projekat gradnje super-rakete SLS i novog KB "Orion" guta po tri milijarde dolara, i što će biti nastavljeno do kraja ove decenije. Nešto u svemu ovome jednostavno ne drži vodu. Zarad jednog cilja - slanja ljudi u kosmos - NASA svake godine troši milijarde finansirajući tri nezavisna programa - komercijalni CCP, nacionalni SLS-"Orion" i ruski "Sajuz TMA-M"! I sasvim je moguće da to nastave do kraja ove decenije. Zar nije logičnije naći zajednički imenitelj ovih programa, definisati cilj i na najefikasniji način usredsrediti sredstva prema programu koji, strateški ima najveći značaj?
Kao što je poznato, sledeće godine planiran je prvi demonstrativni let makete kapsule "Orion" na vrhu RN "Delta IV-H". Iako je zamišljen "samo" za misije u duboki kosmos, do Meseca, asteroida i jednoga dana i prema Marsu, može li "Orion" da bude korišćen i za letove američkih astronauta do MKS i time premosti vreme dok privatni KB ne budu spremni? U NASA-i najjači pobornik ove ideje je Vilijam Gerstenmajer (William Gerstenmaier), prvi čovek programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama, pod kojim se praktično nalaze gore navedena tri velika programa. On je uprkos željama Bele kuće da se bliski kosmos ostavi privatnim kompanijama, ostavio otvorenu opciju korišćenja "Oriona" i za letove do niskih orbita.
Varijanta paralelizma između projekata "Orion" i CCP izgeda vrlo logično, kako sa tehničkog, tako i sa finansijskog aspekta. Očgledno je da Boulden (uz pitanje dali će zadržiti fotelju prvog čoveka NASA-e) i njegov tim trebaju da odrede tačku 'bez povratka', kada je potrebno obustaviti finansiranje letova astronauta na ruskim "Sajuzima" i taj novac preusmeriti prema "Orionu", da ga u forsiranom režimu dovedu do pouzdane pilotirane verzije koja će biti korišćena za opsluživanje MKS pre isteka 2017.
"Orion" može biti "čamac za spašavanje" komercijalnog programa
Tačno je da će potencijalne misije "Oriona" prema MKS biti daleko ispod njegovih očekivanih kapaciteta i planova vezanih za letove prema Mesecu i asteroidima. Međutim, na kraju krajeva ekonomija je ta koja određuje prioritete i budućnost, tako da ne treba biti iznenađen ako uskoro iz NASA-e jave da je MKS ubačena na spisak kosmičkih ciljeva KB "Orion".
U priči oko CCP i "Oriona" zajednički imenitelj je MKS čija je budušćnost takođe velika nedoumica. Ako na primer, NASA bude digla ruke od MKS 2020, dali ima logike tročiti narodne pare za finansiranje privatnih kompanija (pogotovo prebotagog "Boinga") za razvoj brodova koji neće imate gde da lete? I dali je potrebna avantura sa preuređenjem "Oriona" za misije do MKS? U suprotnom, ako misija MKS bude produžena do 2028. onda je potpuno logično korišćenje modifikovanog "Oriona" za opsluživanje Kosmičke stanice pre početka korišćenja privatnih brodova. U ovakvoj šemi, CCP takođe igra posebno važnu ulogu, jer će praktično jednu deceniju biti korišćen za prevoz Amerikanaca do MKS.
Na Kapitol hilu od NASA-e traže odgovor na pitanje o dugoročnoj kosmičkoj strategiji Amerike
Konačno, a to je pitanje koje se sve češće čuje u Kongresu, kakva je dugoročna strategija NASA-e u kosmosu? Nastaviti finansiranje MKS, dodatno forsirati SLS, planirati letove na Mesec, ili na asteoride, ili početi sa pripremama za misiju svih misija - let na Mars? Ili, korak po korak raditi na svim ovim ciljevima etapno? I gde je u svemu tome privatni biznis koga je Obama na velika vrata najavio ušavši u Belu kuću, a koji već guta milijarde od kojih, koliko vidimo nema za sada nikakve koristi?
Puno toliko značajnih pitanja na koja ni u Beloj kući, ni u NASA-i još uvek nemaju odgovore.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
