Pad “Protona” samo 17 sekundi posle poletanja je 47-mo neuspešno lansiranje (od 388 do sada obavljenih) najjače ruske RN. Pre tri godine, 2010. “Proton” je takodje uništio tri satelita “Glonas” zbog neverovatne greške personala na kosmodormu, koji su zbog greške u tehničkoj dokumentaciji prepunili rezervoare gornjeg potisnog bloka DM-03 sa više oksidatora nego što je trebalo. Sateliti su skupa sa potisnim blokom tada pali u Tihi okean. A 2007. “Proton” je pao 40 kilometara od kazahstanskog grada Džezgazgana, na severu države, što je bio povod Kazahstanu da zatraži od Rusije smanjenje broja lansiranja ove rakete koja koristi visoko toksično gorivo heptil.
Kada su havarije ovakvih razmera u pitanju, normano se nameće pitanje kakav je odnos Rusije i SAD na ovom polju.Evo statistike uspešnih i neuspešnih lansiranja obavljenih u Rusiji i SAD u period 2005-2010, kao i u poslednje dve godine kada je došlo do velikog zaokreta u ruskoj statistici.
|
Godina
|
Rusija
 |
SAD
 |
||
|
|
Uspešno
|
Neuspešno
|
Uspešno
|
Neuspešno
|
|
2005
|
25
|
3
|
11
|
0
|
|
2006
|
25
|
2
|
18
|
1
|
|
2007
|
26
|
1
|
18
|
2
|
|
2008
|
27
|
1
|
15
|
1
|
|
2009
|
32
|
0
|
24
|
1
|
|
2010
|
30
|
1
|
16
|
0
|
Znači, u period 2005-2010, Rusija je imala 166 uspešnih i osam neuspešnih lansiranja (4,6%), dok su američke rakete uspešno lansirane 102 puta, a pet lansiranja (4,67%) je završeno neuspehom. Prema ovoj analizi, procenat neuspešnih lansiranja u Rusiji je u stvari manji od onog u SAD, koje su, uzgred budi rečeno u tom period lansirale 1,6 puta manje kosmičkih aparata.
Medjutim, 2011. je bila kritična za Rusiju, kada su od 32 lansiranja, četiri bila neuspešna. Za to vreme Kina i SAD su imale po 18 lansiranja i po jedan neuspeh, Prošle 2012, godine Rusija je imala odnos 23:1, dok ove 2013. planira 34 lansiranja (15 je već uspešno obavljenih).
Poruka je jasna; od prvih Godardovih raketa na tečno gorivo iz kasnih 20-ih godina prošlog veka, rakete su letele u kosmos, ali i padale. Havarija je bilo i biće, jer ma koliki bio stepen efikasnosti i pouzdanosti svakog od desetine hiljade delova RN, uvek će postojati makar i infinitizimalna šansa da dodje do kvara. Ovo što se dešava sa “Protonom” je možda i poruka da se moraju ubrzati radovi na lanseru sledeće generacije serije “Angara”, koji će jednoga dana, negde oko 2025. zauvek prizemljiti “Protone”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
