Astronautika: misije

Drugog jula 2013. u 06:38 časova po moskovskom vremenu sa lansirne rampe No81 kosmodroma Bajkonur lansirana je RN “Proton-M”, sa potisnim blokom DM-03 i tri navigaciona satelita “Glonas-M”. Sedamnaest sekundi kasnije, tokom rada prvog stepena,došlo je do prevremenog gašenjamotora. Raketa je pala između lansirnih kompleksa No81 i 200, oko 2,5 km od mesta lansiranja.

Iz “Roskosmosa” javljaju da nema žrtava i da lansirna rampa nije oštećena. Analiza primljenih podataka će potrajati do dva dana, posle čega će biti objavljeno zvanično saopštenje. Nezvanično se saznaje da su problemi u radu sistema upravljanja ili opreme koje realizuje njegove komande najverovatnijedovele do pada RN “Proton-M”. Na snimku lansiranja vide se jasno impulsi crnog dimakako kuljaju iz jednog od motora koji kontroliše smer leta rakete i kako “Proton”, pod uticajem njegovog dejstva počinje da zanosi u stranu. Odmah zatim, pod komandom sistema upravljanaj da očuva smer leta, raketa se zanosi u drugu stranu, počinje da rotira i kreće prema Zemlji.

Pre udara, vidi se da je otpao potisni blok DM-03 sa korisnim teretom.


protonPremijer Dmitrij Medvedev je odmah zatražio od vice-premijera Dmitrija Rogozina da se utvrde uzroci pada rakete i dostavi spisak odgovornih ljudi u tehnološkom lancu pripreme sistema koji je otkazao. Moguće je na udaru bude sam vrh “Roskosmosa”, predvođen Vladimirom Popovkinom. Medjutim, iz Dume traže da se detaljno prouče svi detalji koji su doveli do gubitka još jednog “Protona”, i da se ne žuri sa kaznama. Predsednik Putin je takođe odmah obavešten o padu rakete.

Posle udara rakete u zemlju, formirao se veliki oblak od oko 600 tona vrlo toksičnog goriva heptila. Oblak je još uvek iznad kosmodroma Bajkonura, a od brzine i smera vetra zavisi hoće li ugroziti naseljena mesta u Kazahstanu, pre svih grad u kome živi osoblje kosmodroma.

Grad Bajkonur (Lenjinsk) se nalazi oko 60 km jugoistočno od kosmodroma, dok vetar duva prema severu. Kiša koja je pala na kosmodromu smanjila je površinu rasejanosti toksičnog oblaka itime poboljšala ekološku situaciju. Na kosmodromu su takođe podignute tri mobilne stanice hemijske zaštite. U toku su analize tla i vazduha da bi se ocenio nivo zagađenja.

Direktor Kazahstanske kosmičke agencije “Kazkosmos” Talgat Musabajev kaže da je pad rakete “Proton” “unutrašnja stvar” “Roskosmosa” jer je ruska raketa pala na teritoriju koju u zakup koristi “Roskosmos”.

Pored ruske ekipe koju predvodi zamenik direktora “Roskosmosa”Aleksandar Lopatin, na analizi uzroka pada rakete radiće i tim stručnjaka iz Kazahstana.

U međuvremenu, Rogozin je izjavio da će na osnovu analize uzorka havarije RN “Proton-M” biti doneti “žestoki” zaključci.

“Oni će se odnositi ne samo na pronalaženje krivca ili krivaca, nego će obuhvatiti red mnogo složenijih problema. S tim u vezi, mi više nećemo ići ovako kako trenutno funkcioniše raketno-kosmička industrija Rusije”, rekao je Rogozin.

Na žalost, crna serija lansiranja najjače ruske raketa-nosača serije “Proton” se nastavlja. Od deset lansiranja obavljenih, na primer, prošle godine, jedno je bilo neuspešno, dok je drugo bilo delimično uspešno. Sa 88-89% stepenom pouzdanosti, ovaj nosač već odavno ne pripada kremu najefikasnijih raketa kao što su američke teške RN“Atlas”i “Delta”, evropska “Arijana-V”, kineskaCZ-2F ili ruski “Sajuzi” čija je efikasnost preko 92%.

Šta se posle novog neuspeha “Protona” može očekivati? Naravno, mnogo toga zavisi od uzroka pada rakete. Kao prvo, ovo je još jedan bolan udarac na prestiž ruske kosmonautike. U jučerašnjem izveštaju smo na primer upravo naveli da je gotovo polovina lansiranih raketa u provj polovini ove godina pripadala Rusiji.

Drugo – doći će do odlaganja lansiranja “Protona” do kraja ove i dobrim delom sledeće godine, uključujući i dugoočekivano poletanje modula “Nauka” prema MKS. Ako je reč o relativno lako rešivom problemu, sličnom onom koji je doveo do poslednjeg uništenja “Zenita”, onda vreme prizemljenja “Protona” možda bude i kraće.

Treće - na udaru će biti kako ljudi koji su neposredno vezani za tehnologiju izrade i kontrolu sistema raketa “Proton” u centru “Hruničev”, tako i strukture “Roskosmosa” odgovorne za ovu oblast.

vladimir-popovkin-2011-4-29-12-30-0
Popovkin

Naravno, posle serije neuspešnih lansiranja koja su se odigrala tokom njegovog mandata, pitanje je hoće li general Popovkin opstati na vrhu ruske kosmičke agencije.

Četrvrto - kao što smo već pisali, česti padovi “Protona” govore o dubokoji reako bih univerzalnoj krizi u ruskoj raketno-kosmičkojindustriji, posebno u sferi izrade raketnih motora.

Ona se iznad svega odnosi na tehnološki i stručni kvalitet nastao posle katastrofalno odrađene smene generacije raketnih stručnjaka. Nestale su briljantne škole iz sovjetskog vremena koje su iznedrile pokolenja stručnjaka sistema kontrole leta, upravljačkih pribora i raketnih motora. Nema više niti legendarnih predavačaovih škola – ljudi koji su bili tvorci raketa, kao Gluško, Čelomej, Mišin, Tihonravovov, Raušenbah, Piljugin,Čertok,- nego ni njihovih dostojnih sledbenika.

Kada se jednom ovakav sistem obuke budućih kadrova prekine smenama ključnih ljudi, ma koliko to smatrano pravim potezom, se ne može mnogo uraditi.

lansiranje-protona

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...