Astronautika: misije

Kina planira da 2014 i 2015. obavi lansiranja tri nove rakete-nosača Veliki marš 5", -6 i -7 ( 长征系列运载火箭 - "ang ženg", engleska verzija Changzheng, CZ-5, -6, i-7) - velike, lake i srednje nosivosti. Njihovo lansiranje je najvaljeno u Beloj knjizi "Aktivnosti Kine u kosmosu 2011". Takodje, radi se na razvoju super-rakete CZ-9 nosivosti 100 tona.

Prva će iz nove serije 2014. biti lansirana laka raketa-nosač (RN) CZ-6. Masa korisnog tereta ove RN je do jedne tone za orbite visine 600km. Dan posle povratka kosmičkog broda "Šen žou-10" sa orbite, 27. juna kineska agencija "Sinhua" je javila da će 2015. biti obavljena prva lansiranja i RN CZ-7 i CZ-5 srednje i teške kategorije. Na razvoju novih raketa rade pod rukovodstvom Li Donga stručnjaci Kineske akademije raketnih tehnologija (CALT). U ovom programu takodje učestvuje i druga kompanija CASC-a, Šangajska akademija za kosmičke letove (SAST). Obe kompanije rade pod kontrolom Kineske korporacije aerokosmičke nauke i tehnike (CASC).

cz

Rakete serije CZ-5 - s' leva CZ-5-200, - 300, -400, - 500 (bez bustera) i -522

lanira se da na prvom stepenu CZ-6 bidu korišćeni raketni motori YF-100 na tečno gorivo, a na drugom YF-115. Motori rade na ekološki čistoj pogonskoj kombinaciji tečni kiseonik + kerozin. Motor YF-100 se od 2000. projektuje u Akademiji aerokosmičke propulzione tehnologije (AAPT) u Ksijanu. Tamo kažu da je motor YF-100 "autorsko" delo kineskih stručnjaka, medjutim niej tajna da je reč o kopiji ruskog motora RD-120. Prvo testiranje paralelnog rada dva motora YF-100 obavljeno je novembra 2010.

            yf

Raketni motor YF-100

Na svakom od četiri boččnih bustera RN srednje klase CZ-7 biće po jedan motor YF-100, kao i na drugom stepenu, dok će prvi stepen nositi dva ovakva motora. Raketa CZ-7 može da izbaci do 13 tona na nisku orbitu i moguće je da bude korišćena za lansiranje automatskih teretnih brodova koji će snabdevati kosmičku stanicu.

Moduli stanice će biti lansirani u kosmos pomoću RN CZ-5 na kojoj se u CALT-u radi od 2007. U okviru programa RN CZ-5 postoje pet verzija raketa nosivosti od 1,5t (CZ-5-200) to 25t (CZ-5-504), čime će praktično zameniti rakete serija CZ-2, CZ-3 i CZ-4. Kapacitet verzije CZ-5-522 je 20 tona za nisku orbitu i očekuje se da će ona biti okosnica programa gradnje kineske kosmičke stanice. Visina RN CZ-5-522 iznosi 58 metara, masa na startu 630t. Na prvom stepenu i četiri bočna bustera nalaziće se ukupno šest motora YF-100 potiska po 122 tona u sekundi (ts) na nivou mora, a u vakuumu 137ts) i specifižnog impulsa od 300 sekundi. Na drugom stepenu će biti dva motora YF-115 potiska 75ts.

Nove kineske rakete će biti lansirane sa kosmodroma Ven Čang (WSLC, Wenchang) koji se na površini od 1200 hektara, s kraja 2007. gradi na ostrvu Hainan. Gradnja novog kineskog kosmodroma, koja je u završnoj fazi, se odvija na mestu vojnog raketnog centra podignutog 1988. sa koga je već obavljano nekoliko lansiranja sub-orbitalnih raketa.

U već spomenutoj Beloj knjizi, prvi put je objavljena namera da se razvije super-raketa CZ-9 klase američkog "Saturna V" i sovjetske rakete "Energija". Raketa CZ-9 še biti u stanju da u nisku orbitu izbaci koristan teret mase od 100 tona. Iako još uvek nije potvrdjeno, pretpostavlja se da se radovi na razvoju ovog raketnog džina visine gotovo 90m, prečnika osam metara i mase 3000 tona već odvijaju u okviru tekuće petoletke 2011-2015. Tome u prilog ide nedavno saopštenje da kineski stručnjaci detaljno proučavaju koncepciju raketnih motora potiska od 300 do 600ts, dok su u CALT-u već osvojili tehnologju izrade rezervoara tečnog vodonika prečnika pet metara i dužine 20 metara

Očigledno je da se paralelno sa razvojem RN CZ-5, -6 i -7 u Kini radi i na super-nosaču CZ-9 koji će biti korišćen u sledećem velikom kosmičkom programu Kine - letu na Mesec.

cz9

Kineska super-raketa za osvajanje Meseca - CZ-9

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Nisam siguran, ali kontam da ne postoji... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Letela ptica ili ne, ukupna masa celog... 14 sati ranije
  • Qaurk Mark said More
    Eto nama superpozicije i narušavanje... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 22 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 1 dan ranije

Foto...