Dok posada broda „Shenzhou 10“ boravi unutar male orbitne laboratorije „Tiangong 1“, Kinezi kroje nove kosmičke planove. Posle „Tiangonga 1“ treba da uzleti naprednija laboratorija „Tiangong 2“, čiji detalji još nisu poznati javnosti. Ono što znamo to je da će između 2020. i 2022. biti izgrađena 60–tonska stanica sastavljena od tri modula od po 20 tona koji će biti lansirani raketom „Dugi Marš CZ–5“. Tajkonauti će stizati brodovima „Shenzhou“ lansiranim raketana „CZ–2F/G“, a hrana i kiseonik teretnim brodovima nastalim od modifikovanih „Shenzhoua“ koji će biti lansirani raketama „CZ–7“. Kao što rekoh, to je ono što znamo. Ono što ne znamo to su dalji kineski koraci nakon finalizacije orbitne stanice.
Kineski orbitni kompleks od 180 tona planiran za sledeću deceniju.
Prema nedavno objavljenim zvaničnim dokumentima, Kina planira da u sledećoj deceniji proširi svoju orbitnu stanicu dodavanjem novih modula, do konfiguracije teške oko 180 tona. Tada će je trajno naseljavati posade od 3 do 6 članova, koje će ostajati u kosmosu oko 6 meseci. Sve to je jako slično sa ISS. Dokument takođe obelodanjuje neke detalje o karakteristikama budućeg broda za snabdevanje baziranog na „Tiangongu“, koji će imati težinu od 13,5 tona a moćiće da nosi oko 6,5 tona korisnog tereta. Moduli će biti kačeni preko odgovarajućih spojnih „čvorova“ pomoću robotske autonomne ruke nalik evropskoj ruci (ERA[1]) ili sovjetskoj „Ляпа“ korišćenoj svojevremeno na stanici „Мир“.
Konfiguracija planirana za 2020. godinu
Druga faza razvoja kineske orbitne stanice započeće dodavanjem novih centralnih modula.
Detalj teretnjaka zasnovanog na „Tiangongu“.
Kineski orbitni kompleks, ili druga faza stanice, nastaće dodavanjem centralnih modula postojećim. Svaki taj modul će imati šest spojnih portova, kao i centralni moduli stanice „Мир“. Četiri modula u kojima će živeti i raditi naučnici imaće takođe velike solarne panele i dekompresione platforme.
Očigledno je da je čitav orbitni kompleks trenutno samo jednostavni nacrt, ali da se na njemu u Kini odlučno radi. Očito je da se Kinezi neće 2020. godine zaustaviti na jednostavnoj stanici, već da će nastaviti sa razvojem svoje strategije za kosmičke letove sa ljudskom posadom. Sledeća decenija obećava da će biti obeležena kineskim prisustvom u kosmosu.
1. Delovi ruke su već poslati na ISS, a očekuje se da će do kraja ove godine ruka „proraditi“. Biće prikačena na ruski segment ISS i imaće dužinu oko 5 m. Rusi već imaju instalirana 2 krana tipa „Стрела“ na modulu „Пирс“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
