Misija novog evropskog astronauta Luke Parmitana koja samo što je započela na MKS i predstojeći aviokosmički salon u Le-Buržeu (17-23. jun), uz uspešno drugo lansiranje lake rakete-nosača "Vega" (7.maja), dovoljni su razlozi da objavimo nekoliko poslednjih vesti iz Evropske kosmičke agencije (ESA).
Počinje gradnja servisnog modula za "Orion"
Evropski servisni modul ATV-2.0 za američki "Orion". Detalj, kliknite za celu ilustraciju
 |
Direktor ESA-e Žan-Žak Dorden je izjavio da krajem godine počinje gradnja delova evropskog srevisnog modula (SM) koji će leteti u sklopu novog američkog kosmičkog broda "Orion". Projekat ESA-e nosi oznaku ATV-2.0.
Njegova koncepcija je zasnovana na automatskom teretnom brodu ATV-1.0 koji je obavio tri kosmičke leta prema MKS. U poredjenju sa ATV-1.0, SM za "Orion" je nešto manje dužine (2,7m), dok je prečnik ostao isiti (4,5m). Kao što smo pisali, ATV-2.0 će zadržati "ukrštene" sunčeve panele, ali znatno povećane efikasnosti. Postojeći sunčevi paneli na ATV-1.0 imaju efikanost od 17% i električnu snagu od 3,8kW. Nove galijum-arsenid ćelije sunčevih panela za "Orionov" SM će imati efikasnost od 30% i kapacitet od 11kW.
Prvi eksperimentalni let "Oriona" EFT-1 je planiran septembra 2014. Kao nosač planirana je "Boingova" raketa "Delta IV". Medjutim, tokom misije EFT-1 nije planirano da "Orion" nosi evropski SM. Prva američko-evropska misija "Oriona" EM-1 će biti obavljena decembra 2017. Ujedno, biće to prvo lansiranje nove rakete-nosača SLS. Oba kosmička leta EFT-1 i EM-1 su planirana u automatskom režimu, bez ljudskih posada.
Za misiju EM-1 rukovodstvo NASA-e očekuje od ESA-e da najdalje do kraja 2016. isporuči servisni modul. Ovo, pored već spomenute rezervisanosti u pojedinim krugovima NASA-e prema učešću Evrope u gradnji američkog kosmičkog broda, izaziva dodatnu zabrinutost. Naime, tamo ali i u "Lokid Martinu" koji gradi "Orion", smatraju da 12 meseci nije dovoljno za potpunu integraciju ATV sa novim kosmičkim brodom.
Animacija leta Nasinog broda "Orion" sa servisnim modulom Ese
ESA i Thales potpisuju kontrakt projekta "EgzoMars"
 |
| TGO |
Na aerokosmičkom salonu u Le-Buržeu u Francuskoj, menadžeri ESA-e i italijanske kompanije Thales Alenia Space će potpisati kontrakt u okviru projekta "EgzoMars" (ExoMars). U Thalesu će biti projektovan, sagradjen i testiran orbitalni aparat TGO čije se lansiranje planira januara 2016.
TGO ("Orbiter za detektovanje gasova") je prva od dve komponente programa "EgzoMars" na kome rade ESA i "Roskosmos". Ugovor izmedju dve kosmičke agencije je zvanično potpisan sredinom marta. Aparat TGO će nositi nekoliko spektrometra u ultraljubičastom i infracrvenom dijapazonu koje će projektovati stručnjaci iz Belgije, Rusije i Švajcarske. Pomoću ovih instrumenata TGO će tragati za gasovima kao što su hidrokarboni, metan, deuterijum, vodonik i sumpor. Ovi podaci će pomoći naučnicima da da analiziraju cirkulaciju vode na površini Marsa i u atmosferi planete.
Pored orbitera TGO, prva misija "EgzoMarsa" obuhvata eksperimentalni aparat za testiranje sistema ulaska u atmosferu i spuštanja na površinu (EDM). TGO i EDM će dospeti u orbitu oko Marsa oktobra 2016.
Drugi deo projekta "EgzoMars" obuhvata evropski rover koji će se na ruskom lender spustiti na Mars januara 2019.
Prvo lansiranje nove rakete "Arijana-6" planirano 2012/22.
Prvo lansiranje nove evropske rakete-nosača (RN) "Arijana-6" planirano je 2021-2022.
Projekat RN "Arijana-6", oko koga su koplja ukrstile dve vodeće članice ESA – Francuska i Nemačka, pokrenut je u nameri da se Evropa preorijentiše na tržištu pružanja usluga lansiranja, posebno geostacionarnih satelita različitih masa. Osnovni nedostatak postojećeg teškog lansera "Arijana-5" je što njen "ptrljažni" prostor na vrhu ne omogućava kombinovanje satelita različitih oblika i masa. Kako je uz to zbog visokih cena usluga nekonkurentna na kosmičkom tržištu, doneta je odluka da se započen gradnja nove RN.
Trostepena RN "Arijana-6" će imati nosivost od 4t za polarnu orbitu (visine 800km), dok će na geostacionarnu orbitu biti u stanju da postavi satelite u rasponu masa od 3-3,5t i 6-6,5t.Zanimljivo je da će prva dva stepena nove RN koristiti čvrsto gorivo, dok će na trećem stepenu biti korišćena visokoenergetska kriogena kombinacija motora "Vinči" sastavljena od tečnog kiseonika i tečnog vodonika.
U ESA-i kažu da će konačna konfiguracija novog evropskog lansera koji će zameniti postojeću RN "Arijana-5", usvojiti to kraja juna.
Video snimak simulacije lansiranja "Arijane 6"
Poslednji ATV će biti lansiran 2014.
Poslednji automatski teretni kosmički brod serije ATV broj 5 biće lansiran prema MKS juna 2014. Brod ATV-5 nosi ime Žorža Lemetra (Georges Lemaitre), čuvenog belgijskog naučnika, jednog od tvoraca teorije "velikog praska" nastanka vasione.
Proizvodnja brodova ATV je već praktično obustavljena, budući da je ATV-5 već sagradjen i u toku su testiranja njegovih sistema.
Prvi ATV ("Žulius Vern") je lansiran marta 2008, dok su "Johanes Kepler" (ATV-2) i "Eduardo Amaladi" (ATV-3) obavili misije u period februar-jun 2011, odnosno mart-oktobar 2012.
Brod ATV-4 "Albert Ajnštajn" 5. juna kreće prema MKS iz centra u Kuruu na vrhu rakete-nosača "Arijana-5".
Foto: ATV-3 "Eduardo Amaldi" pred spajanje sa MKS
ESA planira do 11 lansiranja tokom 2014.
 |
| Raketa-nosač "Arijana-5" |
Tokom 2014. ESA planira 10 do 11 lansiranja iz kosmičkog centra u Kuruu, smeštenog u Francuskoj Gvajani, na istočnoj obali Južne Amerike. Lansiranja će biti obavljena pomoću evropskih raketa-nosača teške ("Arijana-5") i lake kategorije ("Vega"), kao i ruskih lansera srednje nosivosti "Sajuz-ST".
Za 2014. planiran je sledeći grafik lansiranja iz Kurua:
5-6 - "Arijana-5"
2 – "Vega"
3 – "Sajuz-ST".
Ove godine ESA će inače obaviti pet lansiranja "Arijane-5" (prvo je obavljeno u februaru), laka "Vega" je već obavila jedino planirano lansiranje u 2013. (7. maja), dok će ruska RN "Sajuz-ST" biti lansirana četiri puta.
Budžet ESA-e 2014. iznosiće oko 4 milijarde eura
Budžet ESA-e u 2014. se neće promeniti u odnosu na 2013. i iznosiće oko 4,3 milijarde eura.
ESA u svom sastavu ima 20 članica čije je učešće u finansiraju agencije 75%, dok ostatak od 25% stiže od ostalih zemalja EU koje nisu stalne članice ESA-e. Najveće ućešće u bužetu ESA-e ima Francuska (18,8%, ili 751 milion evra), pa Nemačka (17,9% ili 714 miliona evra). Treći veliki finansijer sa 350 miliona evra je Italija (8,7%), dok je Velika Britanija na četvrtom mestu sa 240 miliona, odn. 6%.
U budžetu ESA-e najveći deo otpada na razvoj satelita za snimanje zemljine površine (21%) i navigaciju (17%), gradnja raketa-nosača je na trećem mestu (15%), posle čega slede sa 12% nauka i kosmički letovi sa ljudskim posadama (411 miliona evra, ili 10%).
U godinama koje dolaze, očekuje se da će broj stalnih članica ESA porasti, budući da su sve države koje su izmedju 2004. i 2007. postale članice EU podnele zahteve za učlanjenje. Poslednja medju njima je Bugarska.
Još tri evropska astronauta će leteti na MKS do kraja 2015.
Misija Luke Parmitana (Luca), koji skupa sa trojicom Rusa i dvoje Amerikanaca leti na MKS, otvara sezonu letova evropskih astronauta na Kosmičkoj stanici.
Sledeći astronaut ESA-e Nemac Aleksander Gerst (Alexander) će krenuti prema MKS za godinu dana (maja 2014.), a već u novembru iste godine ka MKS kreće Italijanka Samanta Kristoforeti (Samantha Cristoforetti), jedina predstavnica lepšeg pola medju astronuatima ESA-e.
Godinu dana kasnije, novembra 2015. u misiji MKS-46/47 leti Britanac Timoti Pik (Timothy Peake) koji je kao pilot helikoptera učestvovao u operacijama u Bosni i Hercegovini. Zanimljivo, Pik će postati prvi profesionalni britanski astronaut.
 |
| Samanta Kristoforeti za vreme treninga u Hjustonu |
Parmitano, Gerst, Kristoforetijeva i Pik pripadaju poslednjoj grupi evropskih astronauta koji su odabrani 2009. izmedju gotovo 10,000 kandidata. Dva poslednja astronauta iz ove grupe, Danac Andreas Mogensen i Francuz Tomas Paskue (Thomas Pesquet) će najverovatnije leteti na MKS posle 2016.
Pored šestoro novih, astronautski korpus ESA broji još osam veterana predvodjenih Francuzom Žan-Fransoa Klervojem (Jean-Francois Clervoy), koji se od 1992. priprema za kosmičke letove i do sada je već tri puta leteo na američkim šatlovima. On je ujedno jedini veteran-astronaut ESA-e koji nije leteo na MKS. Medju aktivnim astronautima rekorder u dužini boravka u kosmosu je Holandjanin Andre Kajpers (Kuipers) sa 203 dana provedenih u orbiti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
