Astronautika: misije

Teška raketa-nosač (RN) "Angara-5" će biti dostavljena na kosmodrom Pleseck novembra 2013. Tamo će tokom narednih 12 meseci biti obavljena detaljna ispitivanja njenih sistema pre prvog lansiranja planiranog krajem novembra 2014. Istovremeno, ovih dana ka Plesecku kreće laka RN "Angara-1.2PP" čije je lansiranje orijentaciono planirano za maj 2014. Ovo je nedavno izjavio direktor Centra "Hruničev" Aleksandar Seliverstov.

angara

Rakete-nosači porodice "Angara:

(S leva) "Angara-1.3", "Angara-A3", "Angara-A5" i "Angara-A7"

Ranije se govorilo da će obe rakete nove serije "Angara", na kojima u "Hruničevu" rade od 1995. biti lansirane do kraja ove godine. Medjutim, gradnja lansirne rampe za "Angaru" na Plesecku je u velikom zakašnjenju. Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva odbrane koje kontroliše Pleseck, nova lansirna rampa će biti završena tek novembra 2013. Posle toga će biti doneta konačna odluka kada će laka "Angara" prvi put poleteti.
Kompletan projekat je posle velikog kašnjenja prešao pod direktnu ingerenciju Dmitrija Rogozina koji maltene svake nedelje izveštava premijera Medvedeva o tome kako teku radovi.
Pored rampe na Plesecku, "Angara" će imati i lansirni kompleks na novom ruskom kosmodromu Vastočnij. Tamo su počeli radovi na gradji lansirne rampe za RN serije "Sajuz" koja treba da bude završena krajem sledeće godine. Iz "Roskosmosa" kažu da će druga rampa na Vastočnom biti za porodicu raketa "Angara". Završetak njene gradnje se očekuje 2018.
Sve komponente lake "Angare" su prošle kroz detaljan tehnički pregled u Moskvi. Kompletan ciklus ispitivanja trajoa je osam meseci. Zatim su stepeni raketa testirani u vakuumskoj komori, a završna ispitivanja električnih sistema nosača su obavljena tokom marta i aprila.

Raketa "Angare 1.2" ima masu od 171t, visinu 41m i nosivost za nisku orbitu do 3,7t. "Angara-5" teži 760 tona, visoka je 54m i može da izbaci na nisku orbitu koristan teret mase do 24,5t. Planirano je da posle 2020. "Angara-5" zameni trenutno najsnažniju rusku RN "Proton".

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 15 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 19 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...