Astronautika: misije

Prema očekivanjima, posle 30–dnevnog putovanja, juče se u Orenburgšku oblast spustila kapsula Бриона-М".

Kosmički aparat je proizveden u fabriciraketnog centra ЦСКБ „Прогресс“iz grada Samare, u okviru ruskog kosmičkog programa za fundamentalna ispitivanja iz oblasti kosmičke biologije, fiziologije i biotehnike.

brion-1

Posle sletanja na Zemlju, naučnici su hitno evakuisali žive putnike: životinje, ribe, insekte, bakterije i dr.

brion-2

Putnici se pripremaju za transport u naučne laboratorije naučnih instituta.

Po mišljenju eksperata Instituta Ruske akademije za medicinske i biološke probleme, rezultati ispitivanja živih bića odmah posle leta omogućili su prikupljanje jedinstvenih materijala neophodnih za procenu i shvatanje procesa u različitim sistemima i organima živih bića.

Ruski naučni brod Брион-М1 lansiran je sa rampe 31 kosmodroma Bajkonur 19. aprila 2013. godine. Za lansiranje je bila korišćena raketa Союз-2.1.а“.

U sastavu broda nalazili su se sledeći elementi: hermetička kapsula (sa eksperimentalnim životinjama), servisni modul, nehermetizovani agregatni modul, platforma za nošenje pikosatelita, solarne baterije, i drugo.

Među putnicima se nalazilo 45 miševa, 15 gekoa (na slici), 8 insekata, rakovi, ribe i različiti mikroorganizmi, nad kojima je izvedeno preko 80 eksperimenata. U programu je učestvovalo 20 rukih naučnih instituta i oko 15 inostranih univerziteta. Program se sastojao iz četiri osnovna segmenta:

  • eksperimenti vezani za gravitacionu fiziologiju živih bića,
  • istraživanje uticaja kosmičkog leta i okruženja na biologiju mikroorganizama i biljaka,
  • biotehnološki eksperimenti,
  • radiobiološki i dozimetrijski eksperimenti.

brion-3

Konstruktivna šema Бриона-М“1. Теk posle tri dana letilica je ušla u radnu orbitu srednje visine 575 km, nagibom 64,9° i periodom 96,06 minuta. Prva dva dana uspostavljana je veza sa letilicom, otvarani su paneli, vršena je stabilizacija i analiza telemetrije.

Spolja na brodu je bilo pričvršćeno šest malih kosmičkih aparata napravljenih prema standardima CubeSat: tri nemačka („BeeSat- 2 i 3“ i „SOMP“), američki „DOVE–2“, južnokorejski „G.O.D. Sat“ i jedan ruski „АИСТ). Odbacivanje satelita vršeno je između 4. i 35. kruga oko Zemlje.

brion-4

Razmeštaj naučnih instrumenata unutar sletne kapsule Бриона-М“.

brion-5

Težina kosmičkog aparata je bila 6266 kg, od čega je 358 kg otpadalo na naučne instrumente. Težina kapsule (levo) je bila 2.415 kg. Temperatura vazduha unutar kapsule bila je 17–28° C.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 15 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 18 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...