Na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) se tokom poslednjih nekoliko nedelja odvijala izuzetno dinamična aktivnost. Posle dolaska posade misije MKS-36, obavljene su dve kosmičke šetnje, jedan teretni brod je spojen sa stanicom, dok su se pre nekoliko dana na Zemlju vratili članovi posade MIKS-35. Dok na stanici kosmonauti i astronauti praktično rade bez predaha, na Zemlji se odvijaju podjednako zanimljive stvari. Na Bajkonuru se privode kraju pripreme za lansiranje sledeće posade Kosmičke stanice, dok posle uspešnog testiranja rakete-nosača “Antares”, iz kompanije OSC javljaju da će prvi let njihovog komercijalnog teretnog broda “Signus” prema MKS biti obavljen u septembru. Pre “Signusa”, očekuju nas lansiranja evropskog i još jednog ruskog teretnog broda.
Evo hronološkim redom, liste najvažnijih vesti vezanih za MKS.
Obnavljanje kraćih misija na MKS
“Roskosmos” predlaže svojim zapadnim partnerima u programu MKS povratak na kratkotrajne misije na Kosmičkoj stanici. Sadašnji režim obuhvata misije trajanja izmedju 140 i 180 dana, dok direktor programa letova sa ljudskim posadama u “Roskosmosu” Aleksej Krasnov predlaže kraće misije u trajanju od nekoliko nedelja do mesec, maksimum dva meseca.
Iako osnovni razlog ovog predloga nije naveden, pretpostavlja se da će se skraćenjem letova na MKS postići veća raznovrsnost naučnih eksperimenata, uz mogućnost obnavljanja misija kosmičkih turista koje su ukinute kada je spejs šatla prestao da leti i kada je na Rusiju pala obaveza da obezbedjuje letove posada do MKS.
Takodje, treba spomenuti da se ova inicijativa poklapa sa nagoveštajima da bi posle 2016. na MKS mogli da borave astronauti Brazila i Izraela.
Testiranja sistema novih modula MKS
 |
| Modul "Nauka" |
U RKK “Energija” su u toku detaljna testiranja sistema višenamenskog laboratorijskog modula (MLM) “Nauka” i malog čvornog modula (UM) za MKS. Modul MLM “Nauka” će biti spojen sa stanicom decembra 2013, dok se lansiranje UM planira u prvoj polovini sledeće godine.
Modul UM je jedan od najkritičnijih elemenata razvoja kako postojećeg ruskog segmenta MKS, tako i buduće ruske orbitalne stanice koja će naslediti MKS. Ovaj modul ima šest agregata za spajanje i biće pripojen uz MLM “Nauka”. Čvorni modul je razvijen na koncepciji modula za spajanje orbitalne stanice “Mir” i biće spojen uz MKS tokom misije modifikovanog broda “Progres”, dok će za lansiranje biti korišćena RN “Sajuz U”. Za to vreme, MLM “Nauka” će prema stanici biti lansiran sa Bajkonura najsnažnijom ruskom RN “Proton”.
Pre dolaska MLM “Nauka”, da bi njegovo spajanje bilo moguće, od MKS će biti odvojen stari modul za spajanje “Pirs”. Neophodne radnje za njegovo odvajanje od MKS biće obavljene tokom poslednje od šest kosmičkih šetnji ruskih kosmonauta planiranih na MKS tokom ove godine.
Za to vreme, ruski kosmonauti misija MKS-38-42 koji će od kraja 2013. do kraja 2014. raditi u modulu “Nauka” (Kotov, Rjazanski, Tjurin, Skvorcov, Artemjov, Lončakov, Samokutjajev i Serova) obavili su prve pripreme u samom modulu u pogonima RKK “Energija”.
“Ajnštajn” leti prema MKS početkom juna
 |
| ATV "Ajnštajn" |
Evropski automatski teretni brod ATV-4 “Abert Ajnštajn” će biti lansiran prema MKS 5. juna. Rukovodioc misije ATV-4 Alberto Noveli kaže da će kao lanser biti korišćena RN “Arijana-5” koja će biti lansirana is Gvajanskog centra u Kuruu, na istočnoj obali Južne Amerike.
Brodom će na MKS biti dostavljeno oko šest tona goriva, hrane, vode, vazduha, naučne opreme i odeće za članove posade stanice. Ukupno, viće od 1400 različitih predmeta. Operaciju spajanja će skupa sa ruskim kosmonautima, nadgledati i astronaut ESA-e Italijan Luka Parmitano. On će 29. maja dospeti na Kosmičku stanicu skupa sa ruskim kosmonautom Fjodorom Jurčihinom i Amerikankom Karen Nojberg.
Kosmička šetnja kosmonauta Vinogradova i Romanjenka
Kosmonauti Pavel Vinogradov i Roman Romanjenko su 20. Aprila proveli više od 6,5 časova u otvrenom kosmosu. Bila je to prva kosmička šetnja koja je obavljena izvan MKS ove godine.
 |
 |
| Vinogradov | Romanjnko |
Radeći u skafandrima “Orlan-MK” kosmonauti su prvo instalirali i povezali kablove za eksperiment “Obstanovka” tokom koga će biti praćeni plazmeno-talasni procesi do kojih dolazi kada se veliki kosmički sistem kakav je MKS kreće kroz proredjene slojeve atmosfere. Takodje, kosmonauti su zamenili nekoliko uredjaja na modulu “Zvezda” i sa površine modula “Pirs” demontirali kontejner eksperimenta “Biorisk”. U njemu se nalaze mikroogranizmi koji su mesecima bili izloženi uslovima koji vladaju na spoljašnjoj površini stanice. Konačno, sa modula “Poisk” Vinogradov i Romanjenko su demontirali panel kosmičkog eksperimenta “Vinesljivost” tokom koga stručnjaci prate uticaj faktora otvorenog kosmosa na mehanička svojstva različitih materijala.
Vinogradovu je ovo bio sedmi izlazak u otvoreni kosmos, dok je Romanjenko prvi put bio licem u lice sa kosmičkim bezdanom.
“Signus” leti prema MKS u septembru
 |
| Signus |
Iz kompanije OSC (Orbital Science Corp) javljaju da će prvo spajanje komercijalnog automtaskog teretnog broda “Signus” (Cygnus - “Labud”) sa Kosmičkom stanicom MKS biti obavljeno u septembru ove godine, tokom misije MKS-36/37. “Signus” je posle “Dragona” drugi komercijlani kosmički brod koji je uz finansijsku podršku NASA-e razvijen za potrebe snabdevanja američkog segmenta MKS neophodnim materijalima za nastavak istraživanja.
Nekompletna maketa “Signusa” kruži oko Zemlje posle uspešnog lansiranja nove rakete-nosača “Antares” koje je obavljeno 21. aprila 2013. Raketu su razvili stručnjaci OSC korišćenjem modifkacije ruskih motora NK-33 i uz asistenciju eksperata Ukrajine.
Deset minuta posle starta sa rampe Srednje-atlantskog regionalnog kosmodroma na ostrvu Valops (Virdžinija), od poslednjeg stepena RN odvojen je koristan teret – maketa teretnog broda “Signus” koji je ušao u orbitu oko Zemlje sa parametrima 250x303km, pod nagibom od 51,6 stepeni. Aluminijumska maketa mase 3,8 tona bila je snabdevena mnoštvom senzora koji su pratili performanse aparata tokom kruženja oko Zemlje. Za vreme prvog eksperimentalnog leta “Signus” je leteo bez motora i sunčevih panela.
Skupa sa maketom broda “Signus”, u orbitu su izbačena i četiri mala satelita CubeSat. Prva tri nazvana Alexander, Graham i Bell – u slavu tvorca telefona Aleksandra Grahama Bela, su konstrusaini u NASA-i. Četvrti satelit Dove 1 je razvijen u firmi Cosmogia i snimaće zemljinu površinu.
Teretni brod “Progres-19M” spojen sa MKS uprkos problemima sa antenom
Progras 19M
Krajem aprila uz MKS je spojen automatski teretni brod “Progres-19M”. Spajanju je prethodila drama sa jednom antenom koja se po izlasku broda na orbitu nije rasklopila. Na kraju je ipak stručnjacima Centra upravljanja letom u Koroljovu uspelo da pripoje teretni brod uz MKS.
Spajanje je obavljeno u automatskom režimu, bez asistencije kosmonauta sa stanice, što je u slučaju neuspeha bila poslednja opcija. Da je kojim slučajem brod izgubljen, to bi “Roskosmos” koštalo oko 200 miliona dolara, koliko košta teretnjak, koristan teret na brodu i RN. Na MKS je dostavljeno gotovo dve i po tone goriva, vode, vazduha i opreme za nastavak istraživanja na ruskom segment Kosmičke stanice.
Stručnjaci RKK “Energija” smatraju da je u mehanizam otvaranja antene upao nekakav strani predmet tokom priprema za lansiranje. Izvesno vreme se govorilo da će u cilju provere ove teorije kosmonauti izaći u otvoreni kosmos. Medjutim, kako se antenna rasklapa cepanjem veza pomoću malog eksplozivnog punjenja od ove rizične operacije najverovatnije neće biti ništa. Pored toga, posle uspešnog spajanja, ova antenna sistema “Kurs” koji se koristi za spajanje teretnog broda sa stanicom više nije portebna, tako da njeno raskplanje nije potrebno.
Sledeći teretni brod (“Progres-20M”) će biti lansiran prema MKS krajem jula.
Astronauti izvan stanice
Jedanaestog maja astronauti Kristofer Kasidi i Tomas Mašborn su obavili složene radove u otvorenom kosmosu u cilju sprečavanja isticanja amonijaka iz sistema za hladjenje sunčevih panela.
Problem je primećen nekoliko dana ranije, tako da su u NASA-i veoma brzo pripremili program neplaniranog izlaska dva astronuata izvan MKS. O kako značajnom i urgentnom zadatku je reč dovoljno govori činjenica da je izlazak obavljen u jeku priprema Mašborna za povratak na Zemlju, planiranog tri dana kasnije.
Astronauti su sa centralne konstrukcije na kojoj su montirana ogromna krila sunčevih panela prvo prespojili blok ventila PFCS odakle je amonijak isiticao. Zatim je problematični uredjaj zamenjen rezevnim blokom ventila sistema hladjenja elektroenergetske mreže MKS.
Iako su iz stanice, pre izlaska astronauti primetili na nekoliko različitih mesta male “oblake” amonijaka, tokom radova u otvorenom kosmosu medjutim nije im uspelo da primate ikakve tragove isticanja amonijaka iz drugih delova sistema hladjenja.
Operacije izvan stanice su trajale pet i po časova. Prema analizama podataka primljenih u Kontroli misije u Hjustonu, nema više isticanja amonijaka.
Nevezano za ovaj neplanirani izlazak, iz NASA-e je javljeno da je pre nekoliko dana jedan od panela sunčevih baterija američkog segmenta pogodjen ili mikrometeoritom, ili nekim malim delom kosmičkog otpada. Panel je probušen, ali je I dalje funkcionalan. Kanadski astronaut Kristofer Hatfild, koji je prvi primetio rupu na panelu je na tviteru prokomentarisao da je velika sreća da nije pogodjen neki od modula Kosmičke stanice.
Posada misije MKS-35 uspešno se vratila na Zemlju
Aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-07M” uspešno je sleteo na Zemlju, sa članovima posade MKS-35. Ateriranje je obavljeno 14. maja 2013. u 6.31 izjutra, po moskovskom vremenu, 146km jugoistočno od grada Džezkazgana, u svernom delu Kazahstana.
Rus Roman Romanjenko (RKA), Kanadajanin Kristofer Hatfild (CSA) i Amerikanac Tomas Mašborn (NASA) su posle evakuacije iz kapsule broda bili vidno raspoloženi. Njihova misija je trajala 145 dana, 14 časova i 18 minuta.
Romanjenko je odmah prebačen u Zvezdani grad gde je u Centru za pripremu kosmonauta započeo seriju ispitivanja simulacije spuštanja na Mars. Naime, ruski stručnjaci su pripremili poseban program analize reakcije kosmonaute izloženih dugotrajnom uticaju bestežinskog stanja za vreme simularnih operacija spuštanja na Mars, izlaska iz “modula” i rada na “površini” u modifkovanim skafandrima “Orlan”. Prvi put se ove operacije odradjene odmah posle povratka Olega Novickog i Jevgenija Tarelkina iz kosmosa, pre nekoliko meseci.
Dok se za Romanjenka misija nastavlja, njegove kolege iz ekspedicije MKS-35 Hatfild i Mašborn su specijalnom linijom NASA-e odleteli direktno u Hjuston, gde sada prolaze kroz proces medicinskih ispitivanja i rehabilitacije.
Na MKS misiju nastavljaju članovi posade MKS-36 Pavel Vinogradov (RKA), Aleksandar Misurkin (RKA) i Kristofer Kasidi (NASA). Njima će se 29. maja pridružiti Fjodor Jurčihin (RKA), Luka Parmitano (ESA) i Karen Nojberg (NASA), članovi posade MKS-37. Zajednička misija ove i dve sledeće posade obilovaće veoma zanimljivim dogadjajima, kosmičkim šetnjama, mnogobrojnim spajanjima sa Kosmičkom stanicom i raznovrsnim naučnim eksperimentima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
