Astronautika: misije

Odluka NASA-e da Evropa gradi sevisni modul kosmičkog broda “Orion” je jedna od najneobičnijih poslovnih odluka donetih u SAD. Od “Merkjurija”, od čijeg poslednjeg kosmičkog leta nas upravo sada deli pedeset godina, do nedavno po mnogima prerano prizemljenog spejs šatla, nikada nijedan američki kosmički brod nije nosio ijedan deo koji je projektovan ili napravljen izvan SAD. Ova odluka je utoliko interesantnija što kada je NASA dodelila ugovor “Lokid Martinu” da krene sa razvojem novog američkog kosmičkog broda, nije bilo nikakvog pomena evropskog učešća u ovom projektu.

Od dana kada se pre oko godinu dana prvi put pojavila vest da se u NASA-i nose mišlju da uključe ESA-u u program razvoja broda koji će tokom sledećih decenija biti osnova američkog nacionalnog kosmičkog programa, nisu se mogle čuti negativne reakcije na Kapitol hilu. Očigledno da je ova varijantna detaljno analizirana izmedju Vašingtona i Brisela. Istovremeno, stručnjaci NASA-e su pomno pratili kako teku misije evropskog teretnog broda ATV koji od 2008. vrlo uspešno snabdeva MKS tonama goriva i neophodne opreme za nastavak. Rezultat je poznat – januara ove godine su NASA i ESA zvanično potpisali ugovor kojim se Evropa pridružuje projektu gradnje Višenamenskog kosmičkog broda sa ljudskom posadom (MPCV) ”Orion”. Nemačka kompanija EADS Astrium sa sedištem u Bremenu će na bazi tehnologije broda ATV razviti servisni modul za američki “Orion”, dok će “Stari svet” zauzvrat dobiti priliku da praktično do završetka programa MKS koriste američki deo Kosmičke stanice.    

Novi servisni modul “Oriona” će nositi dobro poznatu konfiguraciju od četiri “ukrštena” panela sunčevih baterija sa ATV (verzija “Lokida” je imala okrugle panele) i većinu sistema pozajmljenih sa evropskog teretnjaka. Zanimljivo je da će umesto evropskog motora, NASA obezbediti američki orbitalni manevarski motor (OME) koji će predstavljati osnovnu pogonsku jedinicu “Oriona”.  

Iako je ugovor izmedju dve kosmičke agencije odjeknuo kao prava senzacija, treba istaći da u njemu postoje izvesna ograničenja o kojima se ne govori tako glasno kao što se, sa obe strane okeana hvali smeli potez rukovodstva NASA-e i ESA. Naime, za sada je izvesno da će evropski servisni modul leteti samo tokom prve istraživačke misije “Oriona” (EM-1) planirane 2017. Pitanje eventualnog učešća Evrope u gradnji servisnog modula za drugu misiju “Oriona” EM-2 je ostalo otvoreno. Očigledno u NASA-i žele da vide kako će odraditi evropski servisni modul za vreme prve misije “Oriona”, pa će tek posle toga doneti odluku dali da nastave saradnju sa ESA-om, ili da se vrate koncepciji modula na kojoj rade u “Lokidu”.

Drugi problem je, naravno novac. Naime, na nedavnom ministarskom savetu EU, za razvoj servisnog modula odobreno je “samo” 250 miliona eura, daleko manje od neophodnih 455 miliona. U ESA-i medjutim kažu da je to standardan proces u finansiranju kosmičkih projekata i da će drugi deo biti odobren na sledećem sastanku misnistara 2014.

Ukoliko Evropa bude snabdevala “Orion” servisnim modulima posle 2017. onda će ugovor biti zasnovan po principu “razmene u naturi” – mi vama servisni modul, vi nama mesto za jednog evropskog astronauta. Rak rana evropskog kosmosa je da “Stari svet” nema kosmičkog brod, tako da će preko servisnog modula i “Oriona” koji će leteti znatno dalje od MKS, obezbediti svoje prisustve u budućim pilotiranim misijama u duboki kosmos.