Astronautika: misije

Zbog jedinstvenog položaja u kome će se Mars naći iza Sunca gledano sa Zemlje, na mesec dana biće prekinuta radio–veza sa svim letilicama koje u trenutno na i oko Crvene planete. Tim rovera „Opportunity“, kome je to već peta solarna konjunkcija, prestaće da mu šalje komande između 9. i 26. aprila, dok će veza sa „Curiosityjem“ biti prekinuta od 4. aprila do 1. maja. U periodu konjunkcije, „Mars Reconnaissance Orbiter“ će jedino moći da snima i skladišti podatke, jer u svojoj memoriji ima oko 40 GB za podatke sa svojih instrumenata i oko 12 GB za podatke sa „Curiosityja“.

Nastavljajući sa naučnim operacijama nakon tronedeljne pauze u martu nastale zbog problema sa jednim od dva računara, Masov rover „Kjurioziti“ je žurio da iskoristi svoju robotsku ruku i „Godardovu“ laboratoriju Sample Analysis at Mars (SAM) da bi analizirao trostruku dozu prikupljenih uzoraka podpovršinskih stena, u što intenzivnijem pokušaju da se otkrije organski ugljenik[1] pre nego što nastane jednomesečni prekid komunikacije sa Zemljom.

Izgleda da će se trka nastaviti i posle 1. maja,“ izjavio je Pol Mahafi, glavni naučni rukovodilac na SAM–u, složenom uređaju od 3 instrumenta za analiziranje organskih sastojaka i gasova u atmosferi i čvrstim uzorcima.

Cilj je da se pronađe uočljiviji ugljenični dokaz koji bi dolio ulje na vatru teoriji da je deo Marsovog tla nazvanog „Yellowknife Bay“, koji rover trenutno proučava, moglo da bude pogodno za život mikroorganizama pre oko 3 milijarde godina (CuriousMars March 14).

 M1

Šta se dešava kada Sunce blokira naše signale?

 M2

Mars je sada 357 miliona kilometara udaljen od Zemlje i oko 129 miliona kilometara od zadnje strane Sunca i kreće se iza Sunca što je dovelo do prekida komunikacije od 4. aprila do 1. maja.

 M3

Ove slike prikazuju tragove oruđa za struganje stena Nasinog rovera „Oportjuniti“ (levo) i bušenja stena Nasinog novog rovera „Kjurioziti“. Desna rupa je duboka 5 cm a prečnik 1,6 cm.

Među poslove koje je „Kjurioziti“ morao da obavi tokom poslednjih desetak dana pred „zamračenje“ spadali su i:

  • Problemi sa roverovim računarom su konačno stvar prošlosti. Memorija računara sa A–strane[2] koja je izazvala probleme 28. februara popravljena je i osposobljena, što je omogućilo da pomoćna B–strana sada komanduje svim operacijama. Tada je taj problem izazvao prebacivanje rovera u novi save–mode (jedan je već bio pre toga) ali je to prevaziđeno.
  • Novo otkriće su najavili timovi koji kontrolišu „KjuriozitijevMastCam, njegov kanadski rendgenski i alfa–čestični spektrometar (APXS) i ruski dinamički neutronski spektrometar (DAN), koji su došli do novih dokaza o postojanju vode i terena nekad pogodnog za život koji se proteže između zone sletanja rovera i njegove trenutne zone istraživanja u „Jelounajf Beju“.
M4 Pogled na „Kjuriozitijev“ levi prednji i srednji točak i tragove točkova na pesku zone „Jelounajf Bej“ omogućila je jedna od 6 kamera uključenih prvi put nakon više od 6 meseci boravka na planeti. Leva Navigaciona kamera (NavCam) priključena na „Kjuriozitijev“ računar na B–strani načinila je ovaj snimak 223. Marsovog dana (sola), tj. 22. marta 2013. Prečnik točkova je 20 cm.
M5

Istraživači su upotrebili kanadski spektrometar APXS za utvrđivanje sastava površine stena. Ovaj grafikon prikazuje količine pojedinih elemenata u stenama upoređene sa količinom istih elemenata u lokalnom tlu nazvanom „Portidž“. Spektrometar dobija podatke tako što uzorak obasjava alfa-česticama pa na osnovu rendgenskog spektra koji uzorak re–emituje utvrđuje hemijski sastav.


Na Marsu, roverova manipulatorska ruka je iskorišćena da bi se trostruka doza uzoraka sipala u SAM, gde je bila zagrejana do temperatur od 835
° C.

Mahafi i njegov tim se nadaju da će trostruka doza dati dovoljno jak signal o postojanju mogućih organskih molekula ugljanika u prahu od stena, ili makar dati uvid u organske molekule koji postoje tamo.

Još od prve seanse bišenja stene nazvane „Džon Klajn na lokaciji „Jelounajf Bej“ sredinom februara, sakupljeni uzorak materijala se nalazi unutar uređaja za filtriranje CHIMRA koji se nalazi u sastavu turele na robotskoj ruci. Ruka je dugačka 2,1 metar i sadrži 5 instrumenata (rover je dug 2,9 m). Sa uređajima, teška je 30 kg.

Prva dva procesiranja uređajem SAM, pri kojima je korišćeno svega 150 mikrona pudera dobijenog od stene, proizvela su prilično slabo registrovanje organskog uljenika u uzorcima, sem velikog pika ugljen–dioksida zabeleženog nakon zagrevanja materijala.

 M6

Ova slika prikazuje „Kjuriozitijev“ rendgenski alfa–čestični spektrometar (APXS). Snimak je načinjen jednom od dve kolor–Mast kamere 7. septembra 2012. APXS se vidi na sredini slike. Boje i svetlost su namerno malo pojačani da bi naučnici videli kako bi izgledao Marsov teren u zemaljskim uslovima.

M7 

Ova slika prikazuje „Kjuriozitijevu“ kameru na robotskoj ruci (MAHLI). Slika je takođe načinjena 7. septembra. MAHLI, sa upaljenim ultraljubičastim svetlima (LED diodama) vidi se u sredini slike. Naučnici i inženjeri su slikali MAHLI da bi se uverili da prašina ine prekrila uređaj i da diode rade.

 M8

Ovaj crtež prikazuje uređaj CHIMRA (Collection and Handling for In-Situ Martian Rock Analysis), prikačen na tureli robotske ruke rovera „Kjurioziti“. Uređaj procesira uzorke kojim ga snabdeva ugrađena lopatica (crveno) i bušilica, koja ovde nije prikazana ali je takođe deo turele (ona doprema materijal na slici odozgo). CHIMRA takođe šalje uzorke na analizu u instrumente koji se nalaze unutar rovera.

M9 

Šema prikazuje uređaje u tureli na kraju robotske ruke: bušilicu, četku (DTR), lopaticu za uzorke, uređaj za procesiranje (sito, klasifikator), kao i dva kontaktna naučna instrumenta, APXS i MAHLI. Uređaji su prikačeni za ruku preko komponente koja je na šemi obojena u crveno.

Ono što je bitno za sve nas, to je da laboratorija za analizu uzoraka SAM jeste pronašla jednostavne organske molekule, ali ne i snažne organske signale nekog prošlog života na Marsu. „Kjurioziti“ je detektovao prosta jedinjenja koja sadrže ugljenik, kao što su hloro– i dihlorometan. Ona su otkrivena pomoću gasnog hromatografskog masenog spektrometra (GCMS), jednog od tri instrumenta koji ulaze u sastav SAM.

Roverov CheMin (jedan od njegova četiri spektrometra) i SAM su do sada u Marsovim stenama pronašli vodonik, ugljenik, azot, kiseonik, fosfor i supor – elemente koji dominiraju u živim ćelijama na Zemlji.

Trebalo bi da tamo negde postoji izvor ugljenika,“ smatra Džon Grocinger, jedan od naučnika u misiji. „Ali ako se radi samo o ugljen–dioksidu, mogli bi da imamo ’hemo–litoautotrofne[3] organizme’ koji se bukvalno hrane kamenjem. Oni bi mogli da metabolišu i stvaraju organska jedinjenja bazirana na ugljeniku iz ugljen–dioksida.“

 M10

Ruska svemirska agencija je proizvela i platila dinamički neutronski spektrometar (DAN), čiji je zadatak da otkriva i meri čak i male količine vodonika u ledu ili vodi u tlu ispod rovera, a naročito vodu vezanu u kristalne strukture hidratnih minerala. Ovaj grafikon pokazuje da li je voda detektovana vrlo blizu površine (plavo) ili na dubini unutar 0,5 metara (crveno). Imena Goulburn, Hottah, Gillespie i dr. su imena karakterističnih ispitanih stena u Gejleovom krateru za koje su naučnici procenili da sadrže tragove vodene istorije Marsa.

M11 

Slika stene „Knor“, koja je zapravo mapa kodirana bojom koje prikazuju količinu vezane vode u steni. Skala je napravljena prema intenzitetu reflektovanog infracrvenog svetla koje je merila Mast kamera na roveru. Krajnje desno je data skala u boji koja opisuje relativnu snagu proračunatog signala hidratacije.

U dosadašnjoj potrazi i istraživanju, „Kjurioziti“ je istražio i bušio uglavnom stene po elementnom sastavu slične našem bazaltu. Npr. imaju približno isti odnos silicijuma, aluminijuma, magnezijuma i gvožđa. Taj bazalt je najčešći tip stena na Marsu[4]. Te vrste kamena su vulkanskog porekla ali su očigledno roditeljski materijal sedimentnih stena koje je „Kjurioziti“ ispitao.

Elementni sastav stena u ’Jelounajf Beju’ ne pokazuje mnogo raznolikosti,“ kaže član naučnog tima „Kjuriozitija“ sa kanadskog Brock univerziteta, Sent Katharines.

M12 

MastCam je snimila ovu interesantnu sliku kamena nazvanog „Saton–Inlnlajner“, kojeg su slomili točkovi rovera. Slika je načinjena 31. januara 2013. (174 sol). Kamen je širok oko 12 cm. Kamera je kalibrisana na „prirodnu“ boju. Snažna plavo–bela boja prikazuje „novi Mars“ naspram potpuno crvevih tonova na nekim drugim lokacijama Marsa.

Dosadašnji pronalasci nagoveštavaju dva moguća perioda vode u zoni „Jelounajf Beja“, smatra Melisa Rajs, stručnjak iz kalifornijskom Tehnološkom institutu.

Možemo da kažemo da je prvi bio onaj kada su formirane stene [pre 3-3,5 milijardi godina] koje sadrže veliku količinu filosilikata (gline),” kaže Rajsova. To je znak velikih promena i znači da su stene verovatno nastale u uslovima pogodnim za život,” zaključuje ona.

Znamo da se posle toga nešto dogodilo, nakon čega su stene ispucale a voda nestala kroz te pukotine ostavljajući za sobom kalcijum-sulfatne minerale,” objašnjava Rajsova. Sasvim je realno da određivanje vremenskog perioda koji je protekao od formiranja stena nastalih pod uticajem vode i drugog perioda, kada je voda otekla kroz pukotine, neće moći da se utvrdi sa opremom koju koristi ’Kjurioziti’“, smatra ovaj stručnjak.



Ugljenik je glavni hemijski elemenat u svim formama nama poznatog života. Svi složeni molekuli u živim ćelijama na Zemlji predstavljaju vezu ugljenika sa azotom, vodonikom i sl.

Rover ima dva računara, po jedan na A–strani i B–strani, koja su jedan drugom rezerva. Roverovih 10 naučnih instrumenata može da radi na bilo kom računaru, ali drugim uređajima i nije tako svejedno. Naprimer, 12 inženjerijskih kamera povezano je delom za glavni računar a delom za pomoćni. Ovo je prvi ozbiljniji kvar na roveru, a kamere sa B–strane su prvi put uključene od sletanja u aprilu 2012.

Vrsta organizama sposobnih da uz pomoć svetla ili hemijske energije sintetiši hranu za sebe iz neorganskih supstanci. Primeri su alge, zelene biljke, određene bakterije itd.

Otkriven je i na Veneri, Jupiterovom mesecu Iu i asteroidu Vesti.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 15 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 18 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...