Dok u NASA-i još uvek razmišljaju o tome kojim putem krenuti posle Medjunarodne kosmičke stanice (na Mesec, u Lagranžeovu tačku, na asteroid ili na Mars), korak po korak nastavljaju se ispitivanja višenamenskog pilotiranog broda (MPCV) “Orion”. Ma koji cilj bude odabran, “Orion” i njegov nosač SLS će odigrati presudnu ulogu u njegovom ostvarenju.
Trenutnim planom predvidjeno je da “Orion” obavi prvu misiju 2014. Biće to eksperimentalni let EFT-1 (Exploration Flight Test) bez astronauta. Lansiranje će biti obavljeno sa Kejp Kanaverala pomoću modifikovane RN Delta IV Heavy. Cilj misije je testiranja sistema novog američkog kosmičkog broda, posebno za upravljanje, manevrisanje i zašititu od velikih temperature za vreme povratka u atmosferu. Tokom misije EFT-1 “Orion”, ili preciznije rečeno njegova nepotpuna maketa, će dospeti do orbite čiji će apogej biti preko 3600km. Zanimljivo je da je isti scenario bio korišćen i u početnoj fazi programa “Apolo” 1966.
Komandni modul “Oriona” za prvu misiju, koji je sagradjen za samo godinu dana (!) u pogonima “Lokid Martina” (Lockheed Martin) u Mičudu (Luizana), je prošlog leta prebačen u Kenedijev centar na Floridi gde će modul biti kompletiran dodatnim sistemima i toplotnom zaštitom. Zatim će biti prebačen u pogone Vazduhoplovnog centra “Kejp Kanaveral” radi integracije sa RN Delta IV Heavy koju će obaviti stručnjaci kompanije ULA (United Launch Alliance). Istovremeno, u Maršalovom centru u Alabami stručnjaci rade na testiranju adaptora koji će povezati kosmički brod sa gornjim stepenom RN.
Komandni modul MPCV “Orion” u pogonima “Lokid Martina” (foto:NASA)
U drugoj etapi, 2017. bespilotni MPCV će krenuti dalje, oblateće Mesec i vratiti se na Zemlju. Kao nosač biće korišćena prva verzija super-rakete SLS (Space Launch System) nosivosti 70 tona. Ona će imati centralni stepen sa raketnim motorima RS-25, gornji potisni blok ICPS za izbacivanje “Oriona” sa orbite oko Zemlje prema Mesecu, kao i dva petosegmentna bočna bloka na čvrsto gorivo. Ako prve dve misije budu uspešne, prvi letovi “Oriona” sa astronautima će uslediti posle 2021. To mogu biti letovi oko Meseca, ili dalje, u duboki kosmos, prema nekom asteroidu. Za ove misije biće korišćena najjača verzija RN SLS nosivosti 130 tona koja će imati usavršeni centralni stepen, gornji potisni blok na bazi raketnog motora J-2X i dva bočna stepena na tečno gorivo.
Paralelno sa planiranjem misija u sledećoj deceniji, ispitivanja MPCV “Orion” idu ubrzanim tempom. Proćlog septembra su, na primer, obavljena prva testiranja spuštanja simulatora kosmičkog broda “Orion” na vodenu površinu. Simulirano je sletanje aparata na talase Tihog okeana, sa različitim brzinama, udarnim uglom, vetrom i visinom talasa. Maketa realnog broda će obaviti ista testiranja krajem ove godine. Zanimljivo je da se ova ispitivanja odvijaju na bazenu Istraživačkog centra “Lengli“ (Langley, Vidžinija), nedaleko od istorijskog poligona gde su astronauti “Apola“ svojevremeno vežbali hodanje po “mesečevoj površini“.
Ispitivanje sletanja komandnog modula broda “Orion” (NASA)
Istovremeno, u jednoj vojnoj bazi u Arizoni obavljena su prva ispitivanja padobranskog sistema broad “Orion”. Kontejner sa padobranima je u nekoliko navrata izbacivan sa aviona na visinama od 8 do 11 kilometara. Kočeći padobran se otvara na visini od 6.1km, posle čega se rasklapaju tri glavna padobrana prečnika 35 metara i individualne mase 136kg. Brzina kontakta kontejnera sa zemljom iznosila je nešto manje od 8 m/s.
 |
| Testiranje padobranskog sistema “Orion”(NASA) |
Paradoks “Oriona” je da je njegov osnovni koncept (let na Mesec) razvijen u okviru programa Constellation (“Sazveždje”) koji je ugašen dolaskom predsednika Baraka Obame u Belu kuću. Kako se u NASA-i sve manje razmišlja o sletanju na Mesec, a sve više o letovima prema nekim drugim podjednako atraktivnim destinacijama, stručnjaci sada uveliko rade na revidiranja planova korišćenja “Oriona”. Kao prvo, ukoliko život Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) bude produžen do, kako se sve više šuška 2028, onda će MKS biti jedan prvi cilj “Oriona”. Biće to misije transporta posada i materijala neophodnih za nastavak istraživanja na američkom delu MKS. Takodje, logično je obaviti prve eksperimentalne letove “Oriona” na niskim orbitama, i tamo proveriti sve njegove vitalne funkcije.
Komandni modul MPCV “Orion” koji će obaviti misiju EFT-1 je dostavljen na Kejp Kanaveral (NASA)
Ako ovaj scenario bude zaživeo, možemo biti svedoci neobične situacije – da prema MKS saobrašaju dva američka kosmička broda, “privatni” i “državni”. Da budemo malo precizniji, treba naglasiti da se u SAD, kao nigde na ovom belom svetu, značenja “privatnog” i “državnog” toliko prepliću da ih ponekad nije jednostavno razlikovati. Naime, “privatni” kosmički brod se gradi državnim novcem (NASA je ko-finansijer), dok se gradnjom “državnog” broda “Orion” bave privatne kompanije. To je osnovni koncept kapitalističkog sistema, u kome se uloga nacionalnih institucija (NASA-e) svodi na korišćenje državnog budžeta za razvoj strateških inicijativa, programski i projektni menadžment i organizaciju neophodnih poslova vezanih za istraživanje kosmosa.
Sledeća destinacija “Oriona” mogu biti orbite oko Meseca, bez spuštanja na njegovu površinu. Tokom ovih misija bila bi testirana metodika leta astronauta u duboki kosmos. Naime, sa one strane zemaljskih orbita i zaštitnih radijacionih pojaseva, čovek je poslednji put bio pre 40 godina. Praktično, nove generacije inženjera i kosmičkih balističara (navigatora) trebaju da ovladaju tehnikama i tehnologijama čovekovog leta drugom kosmičkom brzinom, napuštanja niske orbite, navigacija kroz duboki kosmički prostor, prelaska na orbitu drugog nebeskog tela i povratak na Zemlju brzinama od preko 11km/s. Praktično, ovim misijama NASA bi se pripremala za sledeće ekspedicije koje, za razliku od MKS-a i Meseca, mogu biti dugoročnog karaktera. Kao što smo već pisali, to mogu biti letovi na Kosmičkoj stanici postavljenoj u neku od Lagranžeovih tačaka, istraživanja asteorida (u Hjustonu astronauti već virtualno treniraju operacije leta na astroroid do koga bi moglo da dodje oko 2025.), stanice sagradjene na asteoridu i konačno misija na Mars.
Sve u svemu, ma koji od ovih planova prevagne (možda će na kraju krajeva NASA odlučiti da ih delom kombinuje), “Orion” je njihov kohezioni element, što mu daje još veći značaj za budućnost američke i svetske astronautike.
Dva spojena “Oriona” u misiji istraživanja asteroida (NASA)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
