Lansiranje satelita „Ресурс–П 1“ otkazano je do prvog kvartala 2013. Ovaj satelit za daljinski nadzor treba hitno da zameni „Ресурс-ДК–1“ lansiran još 2006, koji je već prevazišao garantovani operativni rok. Роскосмос planira da do 2015–17 formira grupu satelita za daljinski nadzor ali očigledno je da se datumi lansiranja stalno odlažu.
„Ресурс-П 1“. Dnevno, biće u stanju da nadgleda 1 milion km2 a širina trake na Zemlji koju će snimati biće oko 38 km. Očekuje se da će biti lansiran za koji mesec sa Bajkonura raketom–nosačem „Союз-2-1б“.
Pred kraj prošle godine, press–služba ruske Federalne svemirske agencije obavestila je javnost da se lansiranje satelita za daljinski nadzor (engl. remote sensing) „Ресурс–П 1“ odlaže od kraja 2012. do prvog kvartla 2013. godine. Prema informacijama, odlaganje se pravda potrebom za dodatnim testiranjima visokopreciznih foto–detektora zvezdanih senzora zasnovanih na novoj tehnologiji. To se sprovodi zbog potrebe da se ti uređaji posebno poboljšaju.
Kosmički aparat „Ресурс–П 1“ („П“ je od rus. Перспективный – „dalekovidni“) konstruisan je i proizveden u Državnom istraživačkom i proizvodnom kosmičkom centru ФГУП ГНПРКЦ „ЦСКБ-Прогресс“ iz Samare. Dizajniran je za posmatranje Zemlje u vidljivom delu spektra. Planirano je da se aparat smesti na kružnu solarno–sinhronu orbitu (SSO) prosečne visine od oko 475 km. Očekuje se da bi u panhromatskom dijapazonu (što znači da se osmatranje vrši u celokupnom rasponu talasnih dužina vidljive svetlosti odjednom) njegova rezolucija mogla biti oko 70 santimetara; u hiper–spektralnom modu (kada se prave brojne slike u relativno uskim spektralnim rasponima – kod „Ресурсa–П 1“ to je najmanje 96 slika) očekuje se da bude oko 3 metra. Planirano je da radni vek letilice iznosi oko 5 godina.
 |
Kalifornijska Dolina Smrti snimljena SAR radarom (synthetic aperture radar) obojena korišćenjem polarimetrijom. |
„Ресурс-ДК 1“ u vreme montaže. Lansiran je 2006. Težiina – 6.570 kg; težina naučne opreme – 1.200 kg; eliptična orbita visine – 360 do 604 km; nagib – 70,4°.
„Ресурс–П 1“ bi trebalo da zameni „Ресурс-ДК“, letilicu prethodne genercije, koja je lansirana u kosmos u martu 2006. godine. Danas je „Ресурс-ДК“ već preko 6,5 godina u kosmosu, čime je debelo prekoračio garantni rok, što se ogleda i u kvalitetu slike. Konkretno, rezolucija je sa 1 metra spala na skoro beskorisnih 3 metra. Takođe, vremenom se su se značajno promenili i parametri orbite.
Pored lansiranja „Ресурс–П 1“, za ovu, 2013. godinu, planira se postavljanje u orbitu (negde iznad Atlanskog okeana) geostacionarnog meteorološkog satelita „Eлектро-Л 2“, kao i letilice „Ресурс–П 2“ (negde u novembru 2013). Ovu vest je krajem prošle godine objavio Mihail Kailov, direktor Роскосмос–ovog Otseka za tehničku saradnju i kvalitet, ali nije rekao da li će odlaganje „Ресурсa–П 1“ uticati na raspored lansiranja „Ресурсa–П 2“.
Kako je izjavio Valeri Zajčko, savetnik direktora Роскосмоса, njihov plane je da razviju grupu osmatračkih satelita i da osmisle dugoročni plan razvoja u toj oblasti. Danas su ruski osmatrački sateliti šarenoliki, jer se sastoje od različitih vrsta kosmičkih letilica, lansiranih u kosmos u intervalima od nekoliko godina.
Nakon lansiranja „Ресурса–ДК“ 2009. godine, iste godine је u kružnu solarno–sinhronu orbitu postavljen i hidrometeorološki aparat „Метеор-М“ (proizvod Moskovskog instituta za fiziku i Istraživačkog instituta za elektromehaniku, ВВНИИЕМ). Bio je to eksperimentalni satelit konstruisan radi razvoja novih tehnologija. „Метеор-М 1“, težak оkо 2,7 tona, radi u vidljivom, blizu–infracrvenom i radio frekventnom opsegu. Posebno treba istaknuti multispektralnu kameru koja pravi slike sa rezolucijom od 50–70 cm. Uprkos određenih kritika na rad „Метеорa-М 1“, Роскосмос i Росхидромет su doneli zajedničku odluku da nastave tu seriju, tako da planiraju proizvdnju još 4 ovakva satelita do kraja 2015. godine, koja će sve vreme biti u orbiti.
Kasnije, 2011. godine, postavljen je dugoočekivani geostacionarni „Електро-Л 1“ (proizveden u Lavočkinovim pogonima) u orbitu iznad Indijskog okeana, sa ciljem sakupljanja informacija o oblačnosti i slojevima Zemljine kore. Trenutno je „Електро-Л 1“ na probnom radu. Iako je kvalitet njegovih podataka izvor mnogih kritika korisnika, Mihail Kailov je siguran da će se posle određenih prepravki ta serija ipak nastaviti. Nakon druge jedinice, koja treba da bude lansirana 2013, očekuje se da će treći „Електро-Л“ biti poslat u orbitu iznad Tihog okeana 2015. godine. Na taj način, Rusija će do 2015. postaviti mrežu svojih geostacionarnih satelita na predviđene pozicije.
Eksperimentalni „Kaнопус-B 1“ (konstruisan u ВВНИИЕМ) takođe je lansiran krajem jula prošle godine. Trenutno je još u fazi tehničkog proveravanja. Namena mu je da nadgleda opasne situacije, otkriva šumske požare, kontroliše poljoprivredne aktivnosti i izvore vode.
Na osnovu rezultata tih testova, satelit je već spreman za rad, i menadžeri smatraju da će ta serija biti nastavljena. Sledeći „Канопуси“ biće opremljeni savremenom infracrvenom opremom. Njihova lansirana se očekuju 2015. Konačno, nakon lansiranja „Ресурса–П 1“, drugi i treći satelit ove serije trebali bi da uslede 2013. i 2015. godine.
 |
„Канопус–B 1“ lansiran je prošle godine. Imao je težinu od 473 kg. |
Ovo su samo najbliži planovi Роскосмоса, koji ne obuhvataju razvoj Arktičkog sistema (za osmatranje polarnih regiona), razvoj radarskih satelita i nove opreme za osmatračke satelite. Prema izjavama Mihaila Kailova, to se planira posle 2015, kada se završi trenutno važeći Državni kosmički program 2006–2015 i započne novi program.
Do nedavno, ruski kosmički program je patio od hroničnog odlaganja. Ruku na srce, odlaganja nisu samo ruska boljka već od nje pate i druge kosmički angažovane zemlje. Problem je samo što dok Rusima stignu novi sateliti oni stari ili zastare ili im se poremete orbite, tako da je praktično nemoguće održavati pravu mrežu pokrivenosti.
Međutim, to ne važi za ГЛОНАСС grupu, koja je do sada postavljena u potpunosti. Naravno, ГЛОНАСС ima druge primarne potrošače i drugačije strateške zadatke, ali ipak svi očekuju da će ruska grupa satelita za daljinsko osmatranje Zemlje biti nekako obnovljena, čak i ako će za to trebati više vremena nego što je planirano.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
