Devetnaestog decembra 2012. u 16:12h (moskovsko vreme, 14:12h po beogradskom vremenu) sa kosmodroma Bajkonur u orbitu je raketom-nosačem “Sajuz FG” lansiran transportni kosmički brod (TKB) “Sajuz TMA-07M” sa članovima misije MKS-34/35.
Raketa-nosač sa TKB “Sajuz TMA-07M” na lansirnoj rampi kosmodroma Bajkonur (Foto: “Roskosmos”)
Kosmičkim brodom komanduje ruski kosmonaut Roman Romanjenko (41, “Roskosmos”, drugi kosmički let), dok su brodski inženjeri Kanadjanin Kristofer Hadfild (52, CSA, treći let) i Amerikanac Tomas Mašborn (51, NASA, drugi let).
Posada TKB “Sajuz TMA-07M” – Tomas Mašborn, Roman Romanjenko i Kris Hadfild (Foto: CPK J.A.Gagarin)
Osnovni zadaci nove kosmičke misije su:
- Spajanje sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), koje je planirano dva dana posle lansiranja preko modula MIM-1 “Rasvet”
- Rad sa posadom misije MKS-33/34 koja se trenutno nalazi na Kosmičkoj stanici (Kevin Ford, Oleg Nivicki i Jevgenij Tarelkin) do sredine marta 2013.
- Rad sa posadom MKS-35/36 koja stiže na stanicu krajem marta 2013.
- Prijem dva ruska i jednog evropskog teretnog broda, kao i komercijalnog aparata “Dragon”
- Realizacija obimnog programa naučnih istraživanja koji obuhvata preko 130 eksperimenata, praćenja procesa u gornjim slojevima astmosfere i snimanja zemljine površine u cilju ekološkog monitoringa
- Radovi u otvorenom kosmosu (po jedan izlazak iz ruskog i američko-medjunarodnog segmenta)
- Odvajanje od MKS i povratak na Zemlju koji je planiran u maju 2013.
Rezervna posada je u sastavu Fjodor Jurčihin (RKA), Luka Parmitano (ESA-Italija) i Karen Nojberg (NASA).
Osnovna i rezervna posada misije MKS-34/35 (l-d) – Hadfild, Romanjenko, Mašborn, Nojberg, Jurčihin i Permitano. (Foto: “Roskosmos”)
Biografija posade kosmičkog broda “Sajuz TMA-07M”
Nova kosmička posada je sastavljena od vrlo zanimljivih ljudi. Ona je splet raznolikog iskustva, kako u oblasti kosmonautike (svi su leteli u kosmos) i vazduhoplovstva (dva pukovnika u rezervi), tako i u sferama medicine i istraživanja morskih dubina. Još jedan kuriozitet - koliko mi je poznato, ovo je prvi put da u kosmos lete dva čoveka rodjena istog datuma i da su svi članovi nove posade rodjeni istog meseca!
Roman Romanjenko
Komandant TKB “Sajuz TMA-07M” Roman Jurjevič Romanjenko je rodjen 9. avgusta 1971. u gradu Šćelkovo, moskovska oblast. Njegov otac je proslavljen sovjetski kosmonaut Jurij Romanjenko koji je u periodu 1977-1987. tokom tri misije na orbitalnim stanicama “Saljut-6” i “Mir” nakupio preko 430 dana u kosmosu.
Po završetku srednje škole “Vladimir Komarov” u Zvezdanom gradu (1986.), Romanjenko upisuje Suvorovsko vojno učilište u Lenjingradu, koje je završio dve godine kasnije. Onda je 1992. diplomirao na Černigovskom višem vojnom vazduhoplovnom učilištu pilota na odseku taktičke lovačke avijacije, posle čega je dobio kvalifikaciju “pilot-inženjer”.
Služio je u nekoliko vazuhoplovnih jedinica i prešao put od laboratorijskog inžnjera do pomoćnika komandanta. Osvojio je avione L-39 i Tu-134 i ukupan nalet od oko 800 časova. Takodje, ima kvalifikaciju instruktora padobransko-desantnih jedinica i oficira-ronioca.
U decembru 1997. uvršten je medju kandidate za kosmonauta Gagarinovog centra za pripremu kosmonauta (CPK). Posle dvogodšinje osnovne obuke dobio je status “kosmonauta-istraživača” i odmah prustupa pripremama za buduće misije na MKS u sastav grupe kosmonauta. Od aprila 2002. do avgusta 2008. trenirao je kao član rezervnih posada MKS-9, 11 i 15.
Prvi i do sada jedini kosmički let Romanjenko je obavio od maja do decembra 2009. tokom misije MKS-20/21 kada je po prvi put posada Kosmičke stanice uvećana na šest ljudi. Proveo je 187 dana u kosmosu.
Od januara 2011. priprema se za svoju sledeću misiju, prvo kao dubler posade misije MKS-32/33, a od jula 2012. u posadi MKS-34/35 koja je upravo lansirana u kosmos.
Pukovnik u rezervi Roman Romanjenko ima zvanje Heroja Ruske Federacije, dok su mu hobiji podvodni ribolov, turizam, jedriličarstvo, skijanje i muzika. Oženjen je i otac dvoje dece.
Brodski inženjer TKB “Sajuza TMA-07M” je Kanadjin Kristofer “Kris” Hadfild (Christofer A. Hadfield), pukovnik u ostavci i četvrti predstavnik zemlje lovorovog lista u kosmosu. Rodio se 29. avgusta 1959. u gradu Sarni, ali detinjstvo vezuje za Milton u provinciji Ontario.
Godine 1977. završio je Srednju školu okruga Milton, posle čega je počeo da radi u Vazduhplovnim snagama Kanade. Sledeće dve godine učio je na Vojnom koleždu u Viktoriji (Britanska Kolumbija), a zatim još dve godine na Kraljevskom vojnom koledžu u Kingstonu (Ontario) gde je 1982. dobio stepen bačelora na odseku za mašinstvo (što je ekvivalentno zvanju pogonskog inženjera-mašinstva kod nas). Ima stepen magistra u oblasti vazduhoplovnih sistema sa Tenesi univerziteta.
Po završetku letačke obuke Hadfild je služio u 425-oj eskadrili objedinjene Američko-kanadske komande NORAD i leteo na avionima CF-18. Završio je čuvenu školu probnih pilota u američkoj vazduhoplovnoj bazi “Edvards” u Kaliforniji i izvesno vreme proveo u SAD, u razmeni vojnih kadrova izmedju dve države.
Izmedju 1989-1992 Hadfild užestvuje u probnim letovima aviona F/A-18 i A-7, dok u NASA-i radi na simulacijama letova i tehnika upravljanja. Leteo je na preko 90 tipova aviona.
Juna 1992. Hadfild je odabran u grupu kanadskih astronauta i odmah upućen u Džonsonov kosmički centar (JSC) u Hjustonu. U NASA-i je učestvovao u radovima na povećanju bezbednosti letova spejs šatla, razradi detalja kabine i predstartnim pripremama astronauta u Kenedijevom kosmičkom centru (KSC) na Floridi. U nekoliko navrata je bio “kepkom” (CAPCOM) u Kontroli leta u Hjustonu, zadužen za komuniciranje sa astronautima u kosmosu. Ovo zaduženje je tradicionalno uvertira za prvi let astronauta, tako da je novembra 1995. Hadfild obavio svoju prvu kosmičku misiji. Bio je to let STS-74 šatla “Atlantis”, tokom koga je obavljeno spajanje sa ruskim orbitalnim komplekom “Mir”. Tada je šatlom na “Mir” dostavljen modul za spajanje mase pet tona koji je kasnije korišćen kao osnovni dok za spajanje šatlova sa ruskom stanicom. Tada je Hadfild postao prvi Kanadjanin koji je boravio na jednoj orbitalnoj stanici i koji je upravljao mehaničkim manipulatorom šatla (inače kanadske proizvodnje).
Od 1996-2000. Hadfild rukovodi grupom kandaskih astronauta, posle čega dve godine provodi u NASA-inoj kancelariji pri CPK u Zvezdanom gradu gde je radio na koordinaciji priprema astronauta MKS u Rusiji. Tada je prošao kroz osnovnu obuku u CPK, u svojstvu brodskog inžnjera TKB. Pripreme su takodje obuhvatale trening radova u otvorenom kosmosu u ruskom skafandru “Orlan”.
Drugi kosmički let Hadfil je obavio aprila 2001. kao specijalista misije STS-100 šatla “Endevor”. Tada je na MKS dostavljena nova mehanička ruka “Kanadarm 2” i modul snabdevanja “Rafaelo” italijanske proizvodnje. Hadfild je tada imao čast da postane prvi Kanadjanin koji je radio u otvorenom kosmosu, gde je tokom dva izlaska nakupio gotovo 15 časova.
Od 2003-2006. Hadfild rukovodio odsekom za robotehiku JSC u Hjustonu, da bi 2008-2009 bio dubler kanadskog astronauta Roberta Tirska u misiji MKS-20/21, u kojoj je učestvovao i Roman Romanjenko.
Godine 2010. Hadfild je bio komandant ekspedicije NEEMO14 programa NASA-e tokom koga su analizirane reakcije ljudi izloženih ekstremnim uslovima podovodne laboratorije. Cilj eksperimenta je bio da se simuliraju uslovi ekspedicija koje će proučavati asteroride, Mesec i Mars.
Posle dublerstva u misiji MKS-32/33, Hadfild je pristupio finalnim pripremama za svoju treću misiju koja je počela 19. decembra 2012. lansiranjem TKB “Sajuz TMA-07M” sa Bajkonura. Posle dolaska na MKS, Hadfild će izvesno vreme biti brodski inženjer Kosmičke stanice (misija MKS-34), a onda komandant MKS-35, što je čast koja prvi put pripada jednom kanadskom astronautu.
Kao većina Kanadjana, Hadfild obožava skijanje, izvanredno svira gitaru (jednu specijalno projektovanu za njega nosi sa sobom na MKS), igra dobojku, a bavi se I planinarenjem.
Oženjen je i ima troje dece.
Tomas Mašborn
Brodski inženjer TKB “Sajuz TMA-07M” Tomas Mašborn (Thomas H. Marshburn) je rodjen tačno godinu dana posle Krisa Hadfilda – 29. avgusta 1960. u gradu Stejtsvil, država Severna Karolina.
Godine 1978. završio je srednju školu u Atlanti (Džordžija), dok je 1982. završio koledž Dejvdison I dobio stepon bačelora u oblasti fizike. Magistrirao je 1984. na Virdžinija univerzitetu, a 1989. doktorirao medicinu. Zanimljivo, osam godina posle doktorske disertacije iz medicine, odbranio je i magistarsku tezu takodje iz medicine!
Po završetku medicinskog fakulteta, doktor Mašborn je stažirao u jednoj bolnici u Ohaju i izvesno vreme radio u oblasti vazduhoplovne medicine. Zatim je pohadjao kurs kosmičke medicine u Teksasu i proveo nekoliko godina radeći u bolnicama u Teksasu i Masačusetsu.
Novembra 1994. doktor Mašborn je primljen na rad u NASA-i u svojstvu lekara kosmičkih posada. Radio je u odseku za medicinske operacije misija spejs šatla tokom rusko-američkih letova na stanici “Mir”. Tokom 1996/97 radio je kao lekar u kancelariji NASA-e u CPK u Zvezdanom gradu, kao i u Centru upravljanja letovima u Moskvi tokom četvrte misije u programu “Šatl-Mir”. Bio je lekar američkih astronauta u prvim misijama MKS i rukovodioc medicinskih operacija na MKS.
U maju 2004. učlanjen je u grupu američkih astronauta, da bi posle dvogodišnje obavezne obuke započeo pripreme za misije na spejs šAtlu u svojstvu specijaliste leta. Jula 2009. obavio je svoj prvi let u kosmos, tokom misije STS-127 na šatlu “Endevor”. Tada su na MKS dostavljeni delovi japanskog modula JEM “Kibo” i preko 11t ostalog materijala. Tada je prvi put na MKS radial ekipa od 13 ljudi iz kosmičkih agencija NASA, “Roskosmos”, ESA, JAXA i CSA. Medju članovima osnovne posade koji je radio sa Mašbronom na MKS bio je i Roman Romanjenko. Mašborn je tri puta izlazio u otvoreni kosmos gde je proveo 19 časova.
U periodu 2010/12. Mašborn je trenirao kao dubler misije MKS-32/33, da bi jula 2012. pristupio prepremama za misiju koja je druga u njegovoj karijeri.
Mašborn se zanima alpinizmom, plivanjem, sviranjem gitare, a u njegovoj biografiji takodje stoji da je vrlo porodičan čovek i da mnogo voli da čita.
Oženjen je i ima jednu ćerku.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
