U toku je svojevrsna trka izmedju proizvodjača raketa-nosača (RN) lake i srednje nosivosti. Iako se ne može uporediti sa nadmetanjima iz 60-ih godina prošlog veka izmedju SAD i SSSR-a, reč je o vrlo interesantnoj pojavi jer je u sadašnjoj trci popriličan broj raketa.
Pre nekoliko meseci lansirana je prvi put evropska laka raketa Vega, dok je RN srednje klase Falcon-9 kompanije SpaceX već nekoliko puta uspešno lansirana. Pored njih, očekuju da će se sledeće godine na kosmičkoj sceni pojaviti ruske RN “Sajuz-2.1v” i “Angara”, ukrajinsko-brazilski “Ciklon-4”, Antares kompanije Orbital Sciences Corp (OSC) i južno-korejsko-ruska laka raketa KSLV-1 (Naro-1) čiji je treći pokušaj lansiranja pre nekoliko dana po drugi put obustavljen i prebačen za sledeću godinu.
Ono što pada u oči je da se dva vodeća ruska proizvodjača raketa-nosača CSKB-“Progres” (“Sajuz-2.1v”) i GKPNC-“Hruničev” (“Angara-1.2PP”) utrkuju u tome ko će pre lansirati svoju laku raketu. “Progres” je bio nadomak da to uradi prvi pre kraja ove godine, ali su problemi tokom testiranja motora RD-0110R (firme KBHA) koji se koristi za kontrolu leta doveli do odlaganja prvog lansiranja novog nosača iz Plesecka najranije do proleća 2013.
“Sajuz-2.1v” na prvom stepenu (koji kod ostalih RN porodice “Sajuz” predstavlja centralni drugi stepen) inače nosi jedan motor NK-33 firme “Kuznjecov”, što je vrlo interesantna novina, posebno kada se zna koliko je “Energomaš“, vodeći proizvodjač raketnih motora u Rusiji, pokušavao (i još uvek pokušava) da nametne “Progresu” svoj motor RD-191 koji se koristi kod “Angare”. U odnosu na stare RN “Sajuz” novi nosač se toliko razlikuje da stvarno iznenadjuje nemaštovitost ljudi iz “Progresa” da zadrže krajnje neobično ime “Sajuz-2.1v”. Slični projekti iz 1994. i 2002, koji su ostali samo na papiru, su na primer nosili nazive “Kvant” i “Aurora”. Evo sudite sami: prvi stepen nove RN je većeg prečnika da bi omogućio instaliranje motora NK-33, drugi stepen je gotovo potpuno modernizovana verzija trešeg stepena stare RN “Sajuz”, dok je gornji blok “Volga” još jedna lepa novina na kosmičkoj sceni. Konačno, po prvi put je jedna raketa iz porodice “Sajuz” snabdevena raketnim motorom serije NK, a ne standardnim motorima RD koji se koriste više od pedeset godina za ove rakete.
 |
 |
Na kosmodromu Pleseck se inače pored RN “Sajuz-2.1v” nalazi i RN “Angara-1.2PP” čije se lansiranje odlaže već poprilično dugo. Najverovatnije se čeka da se vidi kako će njen prvi stepen URM-1, koji čini osnovu južnokorejske rakete Naro-1, da odradi tokom trećeg lansiranja ove RN koji je, kako rekosmo ponovo odložen. “Angara-1.2PP” se sastoji od dva stepena – tzv. univerzalna raketna modula (URM-1 i URM-2). Kako koristi raketni motor RD-191, “Angara” je snažnija za 21% od “Sajuza-2.1v” – znači može da ponese na nisku orbitu 3,7t, dok je maksimalna nosivost njegovog konkurenta iz “Progresa” 3,05t. Medjutim, iako je nešto slabiji od RD-191, NK-33 je znatno jeftiniji motor, tako da znatno veća cena lansiranja “Angare” (preko 26 miliona dolara po podacima iz 2009.) može da bude presudna u budućem nadmetanju dve ruske lake rakete. Prvo lansiranje “Angare” će uslediti početkom 2013, sasvim je moguće da to bude pre “Sajuza-2.1v”. Medjutim, kako će prvo lansiranje biti suborobitalno, bez izbacivanja korisnog tereta u orbitu, ova potencijalna “pobeda” “Hruničeva” nad “Progresom” može biti vrlo simbolična.
Konkurenti sa druge strane okeana takodje ne spavaju. Stari raketni motor NK-33 koji je razvijen pre 40 godina za sovjetsku mesečevu raketu N-1, takodje igra presudnu ulogu i u jednom od američkih projekata. Naime, stručnjaci firme Aerojet General su modifikovali NK-33 i, naravno promenivću mu ime u skladu sa svojim poznatim serijalom AJ-26, ugradili ga na prvi stepen RN Antares kompanije OSC. Ona je planirana kao nosač automatskog teretnog broda Cygnus ove kompanije koji će se koristiti za prevoz materijala do američkog dela MKS u okviru NASA-inog programa COTS. Iako se debi Antaresa i Cygnusa očekivao krajem ove godine, početkom 2013. treba očekivati prvo lansiranje konkurenta Dragona. Aerojet General, koji je jedan od tri vodeća proizvodjača raketnih motora u SAD, je inače nedavno ušao u strateško partnerstvo sa firmom Teledyne Brown i planira razvoj forsirane verzije motora AJ-26 do potisne snage od oko 225ts. U nadi da će ovaj motor biti odabran za pogon NASA-ine super-rakete SLS.
Za to vreme SpaceX nastavlja radove na modifikaciji svog Falcona u verziju v1.1 povećane energetike. Na prvom stepenu RN Falcon-9 stručnjaci SpaceX planiraju da ugrade snažnije motore Merlin-1D potisne snage 66.7ts. Motor je inače tokom nekoliko testiranja već uspešno odradio kompletno operativno vreme od 185 sekundi. Ovi motori se takodje nalazei na prvom stepenu super-rakete Falcon Heavy čiji se debi očekuje verovali ili ne već sledeće godine. U SpaceX ponosno kažu da će Merlin-1D sa odnosom potiska i mase od oko 150 biti najefikasniji raketni motor na svetu!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
