Astronautika: misije

“Roskosmos” je objavio konkurs za gradnju naučno-energetskog modula (NEM-1) koji će biti pripojen uz ruski segment Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Iznos kontrakta je nešto više od 15 milijardi rubalja (oko 500 miliona dolara). Projekat treba da bude završen do kraja novembra 2015.

modul

Ranije je javljeno da ruska strana za MKS planira dva modula NEM-1 i NEM-2 uz planirano lansiranje 2014. i 2015. 

U skladu sa tehničkim detaljima, rok upotrebe modula NEM-1 treba da iznosi 17 godina, od toga dve godine na Zemlji (tokom ispitivanja) i 15 godina u kosmosu, u sklopu ruskog dela MKS.

Unutrašna zapremina slobodnog prostora modula NEM-1 za rad kosmonauta treba da iznosi 30 kubnih metara. Ukupna zapremina modula je 150 kubnih metara, dok će za naučnu opremu biti izdvojeno 12 kubnih metara prostora. Dužina modula je 25,3m, masa 20 tona, maksimalni prečnik 4,1m a dimeznije sa rasklopljenim panelima sunčevih baterija 26,5 x 25,3 x 10,3m.

U modulu će biti razmeštene univerzalne police sa medicinskim priborima, trenažeri i sredstva profilaktike. Biće ukupno 12 radnih mesta. Prosečna električna snaga jednog panela sunčevih baterija modula iznosi 18kW, tako da će ukupna snaga biti 36kW, što će eliminisati trenutnu elektro-energetsku zavisnost ruskog segmenta MKS od amerčkog napojnog sistema. 

Kompanije zainteresovane za gradnju modula NEM-1 treba da do 20. novembra podnose odgovarajuću dokumentaciju, dok će pobednik konkursa biti saopšten devet dana kasnije. Trenutno se u sklopu ruskog segmenta MKS nalaze četiri modula kompanije RKK “Energija” (servisni modul “Zvezda”, mali modul za spajanje “Pirs” i mali naučni moduli “Rasvet” i “Poisk”) i jedan kompanije “Hruničev” (teretni modul “Zarja”).   


ISSruskideo

Međunarodna orbitna stanica

Ubedljivo najveći satelit ikada sagrađen – i to u Zemljinoj orbiti – jeste Međunarodna orbitna stanica. Mi je ovde znamo pod anglosaksonskom skraćenicom ISS (International Space Station), ali je Rusi skraćeno nazivaju МКС (Междунаро́дная косми́ческая ста́нция)...  (PDF, 37 strana)

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 10 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 13 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...