Do sada najskuplje misije u Nasi spadaju one iz klase „Flagship programa“. Bilo ih je do sada 4, a svakako najskuplja do danas je misija „Cassini–Huygens“, lansirana još 1997. godine.
Šta je s njom danas?
Sonda je lansirana sa Kejp Kanaverala 15. oktobra 1997. godine raketom „Titan IVB/Centaur”. Pre nego što je u junu 2001. ušla u orbitu oko Saturna, letilica je bila ubrzavana proletanjem pored Zemlje, Venere i Jupitera. Došavši na cilj, mala evropska sonda „Huygens” se 14. januara 2005. odvolija od orbitera i započela sletanje na Saturnov mesec Titan. Sletanje je izvedeno uspešno i uskoro su prve slike novog sveta dospele na Zemlju, a orbiter „Cassini” je služio kao relej.
Ubrzo se približio planirani kraj misije, ali 2008. je objavljeno da je skupljeno para za još 2 godine rada. Produžetak je nazvan „Cassini Exuinox Mission”, a to je značilo dodatnih 60 orbita oko Saturna, 21 let iznad Titana, 7 iznad Encelada , 6 iznad Mimasa, 8 iznad Tetisa, i po jedan iznad Reje, Dione i Helene. Nakon toga usledilo je i drugo produženje („Cassini Solstice Mission“), koje je donelo još 155 orbita oko Saturna i 54 dodatna leta iznad Titana. Kako sada stvari stoje, daljih produžavanja neće biti, već će „Cassini” praviti sve uže orbite oko planete, proleteti kroz prsten, i 2017. konačno zaroniti u smrtonosni zagrljaj Saturnove atmosfere.
Iste godine i „Juno” će kontrolisano pasti na Jupiter, čime će biti stavljena tačka na američko istraživanje spoljnjih planeta, bez najava da se planira neka druga avantura. Čuje se, međutim, da ESA planira da pošalje „Jupiter Icy Moon Explorer” u orbitu oko tri Jupiterova meseca, gde bi trebali da stigne do 2030. godine, dok će „New Horizons” posetiti najmanje jedan objekat nakon randevua sa Plutonom posle 2015. godine.
Iz svega navedenog, vidi se da je „Cassini“ učestvovao u epskoj turi, što se vidi na donjoj grafici njegovih orbita oko Saturnovog sistema. Ta slika prikazuje „Cassinijeve“ putanje od momenta ulaska u Saturnovu orbitu 30. juna 2004. godine, pa do planiranog kraja misije 15. septembra 2017. godine. Saturn se nalazi u središtu, sa orbitom njegovog najvećeg satelita datom u crvenoj boji i orbitama njegovih šest unutrašnjih satelita u beloj boji.
„Cassinijeva“ primarna misija, okončana 2008, prikazana je u zelenoj , a prvo produženje, okončano 2010, prikazano je u narandžastoj boji. Kompletne orbite tokom drugog produženja, poznatog kao „Solsticijska misija“, prikazana je u ljubičastoj. Orbite nakon „Cassinijevog“ 15. rođendana, posle 15. oktobra 2012, prikazane su tamno sivo. Tu spadaju i orbite koje će prolaziti kroz Saturnov najbliži prsten, sa čime će se početi u aprilu 2017. godine.
Do sada misija „Cassini“ košta skoro \(3,5 milijardi. Od toga ESA je dala pola milijarde (15%), a Talijanska svemirska agencija ASI \)160 miliona (5%). Talijani su participirali u projektu obezbedivši za „Cassini“ glavnu visokousmerenu antenu i radare, koji su služili (i služe) kao visinomeri i radiometri.
Misija Kasini
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
