"Roskosmos" ima ambiciozne planove vezane za istraživanja planeta. U fokusu ovog programa su Mesec, Mars, asteroid Apofis, Venera, Jupiter i njegov satelit Ganimed i - Sunce.
Mesec
Krajem 2015. ili početkom 2016. prema Mesecu će biti lansiran aparat "Luna-Glob". Tokom te misije planirano je spuštanje istraživačkog modula na površinu Meseca, u oblasti Južnog pola. Tamo će modul provesti oko godinu dana, posle čega će uslediti povratak na Zemlju kapsule sa uzorcima mesečevog tla.
Time će biit omogućeno stručnjacima da prouče mineralnu strukturu obrazaca mesečevog tla i eventualno detektuje tragove vode.
Program "Luna-Glob" se sastoji od dva nezavisna aparata - modula za spuštanje i orbitalnog aparata koji će biti lansiran sredinom 2016. Orbitalni aparat će tokom kruženja oko Meseca menjati parametre orbite u cilju što efikasnijeg snimanja površine Meseca sa različitih visina. Raspon visina orbite će se menjati od 100 do 50 km i povratka na orbitu visine 100 km. Manevrisanje oko Meseca je izuzetno složena operacija koja zahteva softisticiranu navigacionu i pogonsku tehnologiju, na čijem se razvoju sada radi.
Pored toga, kako se očekuje prenos velike količine informacija sa Meseca (do 2,5 GB dnevno), potrebno je modernizovati zemaljske sisteme prijema i obrade podataka.
Posle programa "Luna-Glob", "Roskosmos" planira 2017-2018. misiju "Luna-Resurs" koja će biti obavljena u tesnoj saradnji sa Evropskom kosmičkom agencijom (ESA).
Mars
Skupa sa ESA-om, "Roskosmos" namerava da realizuje projekat "Egzo Mars" (ExoMars) i to u dve etape. Prvo će biti lansiran orbitalni aparat TGO (Trace Gas Orbiter) koji će sa niske orbite oko Marsa tragati za vodom i pomoći naučnicima da naprave mape rasprostranjenosti vode na "Crvenoj planeti".
Iste 2016. biće lansiran evropski aparat sa lenderom (u njegovom projektovanju "Roskosmos" ne učestvuje). Tokom druge etape, 2018. na Mars će biti spušten ruski lender, koji će na površinu planete dostaviti evropski rover "Egzo Mars". Pomoću rovera će izmedju ostalog naučnici tragati za vodom na Marsu (na njemu će biti sprava za vadjenje uzoraka tla sa dubine od 2 metra).
Rover će praktično nastaviti misiju američkog "Kjuriozitija".
Uspeh programa "Egzo Mars" će u veliko meri diktirati smernice sledeće ruske misije na Mars - "Fobos-Grunt 2". Naime, nedavno je i oficijelno objavljeno da "Roskosmos" planira da ponovi ovu misiju, naravno na osnovu bolnih iskustava sa njenim fijaskom od pre godinu dana. Misija će biti obavljena 2020-2021.
Apofis
Jedna od najzanimljivijih planetarnih misija je planirana 2020. Tada će prema asterodiu Apofis biti lansiran kosmički aparat. On će na površinu asteorida postaviti mali "svetionik", koji će slati podatke na Zemlju o preciznim parametrima putanje kretanja Apofisu i njegovom položaju u odnosu na našu planetu.
Asteroid Apofis je otkriven 2004. i medju malim nebeskim telima koji presecaju orbitu Zemlje predstavlja najveću opasnost. Apofis će 2029. proći na samo 38 hiljade kilometara od naše planete.
Pod uticajem gravitacionog polja Zemlje, orbita asteroida može biti izmenjena, tako da tokom sledećeg susreta sredinom 2030-ih, postoje šanse da dodje i do sudara.
Venera
Rusija takodje planira projekat detaljnog proučavanja atmosfere i površine Venere. U periodu 2020-2025. prema "Planeti sumraka" će biti upućen aparat "Venera-D". Misija obuhvata orbitalni aparat za trogodišnje kruženje oko Venere, jedan mali prateći satelit, dva aerostata i lender za istraživanje uslova na površini planete.
Za ovu misiju biće razradjena tehnika "sporog" spuštanja (lender će se spuštati više od 60 minuta).
Očekuje se da lender funkcioniše na površini Venere oko 24 časa.
Jupiter
U okviru programa planetarnih istraživanja, takodje se u saradnji sa ESA-om planira misija "Laplas-P" iztraživanja sistema planete Jupiter. Aparat za sletanje treba da se spusti na površinu satelita Ganimed.
Lansiranje aparata "Laplas-P" je planirano 2022.
Iako "Roskosmos" i ESA imaju intenzvinu saradnju u ovoj oblasti, uprkos predlogu ruske strane da dodje do objedinjavanja programa istraživanja najveće planete Sunčevog sistema, za sada još uvek postoje dva odvojena programa istraživanja Jupitera.
Sunce
Konačno, "Roskosmos" planira projekte istraživanja Sunca, istina za sada bez preciziranja njihovih vremenskih termina.
Iako je razrada ovih misija u najranijoj fazi, govori se o lansiranju kosmičkog aparata "Interhelio-zond" koji će, izmedju ostalog proučavati sunčev vetar.
Aparat će kružiti oko Sunca na rastojanju od 60-70 sunčevih radijusa, sinhronizovano sa okretanjem naše zvezde.
Zanimljivo je da NASA i ESA planiraju slične misije i nadajmo se da će doći do medjunarodne saradnje.
Još jedna misija je tzv. "Polarni ekliptički stražar" (PEP). U ovoj misiji planirano je lansiranje dva aparata koji će kružiti oko Sunca kružnim orbitama iznad polarnih oblasti i pratiti aktivnosti na njegovoj površini koje mogu uticati na globalne klimatske promene na Zemlji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
