Indija planira da novembra 2013. lansira prema Marsu medjuplanetarni aparat. Vlada Indije je odobrila predlog projekta prve indijske marsijanske letelice koju razvija Organizacija za kosmička istraživanja ISRO. Cena projketa je 80 miliona dolara.
Lansiranje treba da bude obavljeno 26. novembra 2013. raketom-nosačem PSLV-XL pojačane nosivosti. Aparat će posle deset meseci, u septembru 2014. stići do Marsa i preći na razvučenu eliptičnu orbitu parametara 500 x 80 000 km.
Naučna oprema ukupne mase 30kg će se sastojati od nekoliko pribora koji tek treba da bude odabrani. Na spisku se nalaze:
- o infracrveni spektrometar PRISM
- o analizator sastava egzosfere MENCA
- o termoemisiona kamera TIS
- o kolor kamera MCC
- o senzor metana MSM
- o radijacioni spektrometar MARIS
- o instrument za proučavanje plazme PACE
- o oprema za mikrotalasna sondiranja atmosfere i
- o aparatura za praćenje plazmenih talasa u atmiosferi Marsa.
Izvesno vreme se medju naučnim krugovima Indije vodila debata dali je pametnije posle prve lunarne misije “Čandrajan-1” (Chandrayaan) koja je obavljena 2008. ponoviti let na Mesec ili krenuti na Mars. Posle neuspeha “Fobos-Grunta” koji je koristio tehnologije rusko-indijske mesečeve misije “Luna-Resurs” / “Čandrajan-2”, postalo je izvesnije da će Mars pobediti. Naučni krugovi Indije su sa oduševljenjem primili vest da će, posle SAD, SSSR i Evrope, kao prva azijska država, pre starih rivala Kine i Japana, Indija poslati letelicu prema Crvenoj planeti. Tamo već uveliko radi Grupa MMST za pripremu naučnog programa nove misije.
Problemi sa indijskim nosačima
Stručnjaci Indije, države koja će sledeće godine obeležiti 50-tu godišnjicu nacionalnog kosmičkog programa, već izvesno vreme brinu gorući problemi sa sistemima koje su toliko puta provereni – sa raketama-nosačima. Ponos indijske raketno-kosmičke tehnologije – raketa nosač GSLV, je 2010. dva puta eksplodirala tokom lansiranja - aprila 2010. (kada je letela sa prvim indijskim kriogenim raketnim stepenom (CUS), i decembra iste godine (tada sa ruskim kriogenim blokom 12KRB). Pored pouzdanosti indijskih raketa, tu je i problem sa značajnim porastom njihove nosivosti. Naime, dok Kina trenutno ima nosač snage 9 tona za nisku orbitu i uz to uveliko radi na seriji raketa veće nosivosti, Indija se “zaustavila” na raketama skromne nosivosti – od samo 2,5 tone.
Indijski kosmički budžet
Godišnji budžet Indije za 2012/13 (finansijska godina u Indiji počinje 1. aprila) iznosi 67,15 mlrd rupija (1,32 mlrd dolara), što je na nivou prošlogodišnjeg budžeta. Medjutim, ISRO je u 2011/12 potrošio samo 2/3 budžeta, iznad svega zbog zadrške u nekoliko projekata čije je finansiranje automatski prebačeno u ovogodišnji bužet.
Gotovo trećina budžeta 2012/13 (453 miliona dolara) se odnosi na razvoj raketa-nosača, dok je sa 235 miliona dolara drugi na listi program telekomunikacionih satelitskih sistema. Za lansirne usluge izdvojeno je 240 miliona dolara, za ispitivanja 149 miliona dolara, za kosmodrome i kontrolu leta 111 miliona, a za nauku 93 miliona. Konačno, 11 miliona dolara je izdvojeno za preliminarne radove na projektu kosmičke kapsule CMS za let posade od dva do tri čoveka.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
