Astronautika: misije

Dugoočekivano lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda ”Dragon” kompanije ”SpejsX” (SpaceX) prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) biće obavljeno, ako sve bude išlo po planu 19. maja sa kosmodroma u Kejp Kanaveralu. Biće to samo dva dana posle spajanja broda ”Sajuz TMA-04M” sa MKS.


Kao što smo javljali, od prošlog decembra lansiranje ”Dragona” je već nekoliko puta odlagano. Poslednji pokušaj lansiranja planiran 7. maja je nekoliko dana ranije odložen posle testiranja motora rakete-nosača (RN) ”Falkon-9” (Falcon) na rampi kosmodroma na Kejp Kanaveralu. Iako je ispitivanje motora bilo uspešno, predstavnici kompanije ”SpejsX” i NASA-e su se dogovorili da odlože lansiranje, ne za nekoliko nedelja kako se pretpostavljalo, već za 19. maj. Osnovni razlog novog odlaganja je da se obave dodatne provere programskog obezbeđenja broda. Ukoliko tada lansiranje mora ponovo da bude odloženo, onda se sledeći prozor za let prema MKS sa Kejp Kanaverala otvara 23. maja.

testmotora
"Prva vatra" Falkoneovih motora

Privatni brod ”Dragon” je prvi put leteo u kosmos decembra 2010. Ovo treba da bude njegov drugi let koji je objedinio zadatke sldeće dve misije – susret i spajanje sa MKS.

20090210_cotsc
Umetnička predstava vozila na putu ka Stanici

Od 2006. NASA radi na programu COST (Komercijalne orbitalne transportne usluge) u okviru koga finansijski pomaže nekoliko privatnih kompanija da sagrade kosmičke brodove za prevoz tereta do MKS. Finansianje NASA-e obuhvata samo radove na ravoju kosmičkih brodova, dok firme moraju sopstvenim sredstvima da finansiraju projektovanje, gradnju i testiranje svojih raketa. Tako je kompaniji ”SpejsX” pripalo 396 miliona dolara, dok je firma OSC (Orbital Science Corporation) dobila 288 miliona dolara.

Cygnus-2
Cygnus leti ka Stanici, umetnička predstava

Stručnjaci kompanije “SpejsX” su razvili projekat “Dragon” (“Zmaj”), dok OSC radi na razvoju aparata “Signus” (“Labud”) čije se prvo lansiranje prema MKS očekuje 1. septembra, uz spajanje sa stanicom pet dana kasnije. “Signus” može da ponese u orbitu od 2 do 2,7 tona, u zavisnosti od konfiguracije, dok je “Dragon” u stanju da preveze oko 6 tona do MKS, dok sa stanice može da vrati na Zemlju do 3 tone.

Komercijalizacija niskih orbita oko Zemlje je jedan od strate{kih ciljeva NASA-e koja namerava u godinama koje dolaze da se preorijentiće na misije u duboki kosmos, uključujući I letove prema asteroidima, na Mesec i na Mars. Kompanija "SpejsX" u ovoj svojevrsnoj kosmičkoj trci američkih privatnih firmi za primat u kosmosu vodi.

Sa svojim kosmičkim brodom "Dragon" i raketom "Falkon-9", "SpejsX" ima vrlo ambiciozne planove, uključujući i misije sa ljudskim posadama. Pored "Dragona" i rakete srednje nosivosti "Falkon-9", "SpejsX" radi i na razvoju RN velike nosivosti (Falcon Heavy). Pored kosmodroma na Kejp Kanaveralu (Florida), "SpejsX" planira da za lansiranje "Dragona" koristi i novu lansirnu rampu čija je gradnja u toku u Vazduhoplovnoj bazi Vandenberg (Kalifornija). Takodje, direktor kompanije Ilon Mask (Elon Musk) je najavio da }e "SpejsX" graditi sopstveni kosmodrom nedaleko od Braunsvila (Brownsville), u Teksasu, na zapadnoj strani Meksičkog zaliva, nedaleko od granice izmedju SAD i Meksika. U Teksasu, nedaleko od Mekgregora (McGregor), "SpejsX" inače već ima pogone za testiranje motora i sistema rakete "Falkon-9". Komercijalni kosmodrom u Braunsvilu će imati hangar za montažu delova raketa i kosmičkih brodova, lansirnu rampu, rezervoare za smeštaj goriva, pogon za pripremu korisnog tereta i centar za kontrolu lansiranja. Sve putanje lansiranja rakete će tokom prve etape ići iznad Meksičkog zaliva.


Odloženo lansiranje "Dragona" za nedelju dana

Izazovi privatnog kosmickog biznisa

Boingovi svemirski turisti pakuju kofere?


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Oliver said More
    Ekvador, ne Ekvator! 23 sati ranije
  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 4 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 5 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... Pre 1 nedelje

Foto...