Meni Mesec više nije interesantan. Sem ako mi neko plati turističku kartu, tamo nikad ni ne bih voleo da odem. Uostalom, slično misli i NASA. Međutim, 40 godina nakon što je poslednji čovek posetio Mesec, mnogi misle da bi ljudi trebali ponovo da idu tamo. Neki od njih su članovi organizacije „Trans Lunar Research“ (TLR). O čemu oni maštaju?
TLR je neprofitna korporacija, oslobođena poreza, osnovana u Kaliforniji 1996. godine. Njihov glavni zadatak je da otvore prvu Lunarnu Stanicu na površini Meseca. Oni vizionarski smatraju da će sa napretkom tehnologije kosmos postati atraktivan masama, te da neće biti samo kolonijalizovan već i industrijalizovan. Zato promovišu deep–space hardver za preživljavanje u vidu efikasnijih pogonskih sistema, lagane zaštite od zračenja, opremu za ekstrakciju kiseonika na Mesecu i planetama, lunarne i drugde locirane elektrane i slične tehnologije koje bi omogućile čoveku da lako živi u kosmosu. E jedna takva korporacija se ne slaže samnom – oni u Mesecu vide svoju (i našu) budućnost.
Da bi ostvarili svoj prioritetni cilj (Lunarnu Bazu[1]), TRL trenutno radi u okviru veće grupe, na različitim lokacijama diljem sveta, i pokušavaju da razviju jetiniji hardver za postizanje svojih ciljeva. „Translunarna istraživačka organizacija“ sebe naziva „privatnom svemirskom agencijom koja podržava razvoj svemirske tehnologije“. Sredstva obezbeđuju prilozima odabranih organizacija koje streme zajedničkom cilju. To je Amerika ...
TLR ima na umu da izbegne razvoj glomaznih raketnih sistema poput „Saturna V“ korišćenog tokom „Apollo“ programa već da upotrebi metod randevua u Zemljinoj orbiti. Sedam modularnih raketa „Neptune 4000“[2] ponelo bi gore delove neophodne za gradnju jedinstvene letilice sastavljene iz sledećih delova: „Trans Lunar Injection Vehicle“ (TLIV), „Lunar Orbit/Trans Earth Injection Vehicle” (LOTEIV), i „Lunar Hopper”[3] (LH). [Ovo ne prevodim, jer sam probao i prevodi su glupi i ništa ne govore, a uostalom, ovako ih je lakše pronaći na sajtovima, ako to neko želi.]
 |
 |
Planeri u TLR–u izabrali su Mesečev južni pol kao najbolje mesto za koloniju iz dva razloga. Tamo postoji 99% šansi da pronađu vodeni led i moguće je da postoji mesto večne osvetljenosti. To je vrh koji se nalazi na preseku tri karaterska oboda, visok je 1.200 m, i veruje se da tamo „Sunce nikada ne zalazi“[4].
Na sajtu „Translunarnih istraživača“ piše da „ljudi nikada neće postati svemirski putnici ako ne nauče da žive van niske orbite oko Zemlje[5]“.Takođe upoređuju tro ili četvorodnevni izlet na Mesec sa šestomesečnim putovanjem na Mars. Oni tvrde da „Mesec poseduje sve sirovine za život ljudi kao što su voda, kiseonik, azot, kao i rude aluminijuma, gvožđa i titanijuma.“ Ljudi iz TLR–a veruju da je Mesec zapravo idealno mesto za razvoj nezemaljskog rudarstva i proizvodnje energije, te da predstavlja mesto za ekspanziju ljudske vrste.
|
„Trans Lunar Injection Vehicle“ (TLIV) obuhvata sisteme za sletanje i povratak, težak oko 27.210 kg, od čega je oko 19.970 kg gorivo. Za negovo kompletno lansiranje planirano je 5 raketa. Po jedno lansiranje će trebati za dostavu povratne kapsule i „Lunar Hoppera“ u Zemljinu orbitu. Prvo lansiranje će odneti specijalni drugi stepen „Neptuna 4000“ u orbitu sa jednim rezervoarom koji će sadržati 20% potrebnog goriva za misiju. Sledeća 4 leta doneće preostala 4 rezervoara u orbitu. Oni će se automatski spojiti sa TLIV adapterom. Tankovi će biti lansirani pomoću specijalnog III „Neptunovog“ stepena, tzv. „Autonomous Cargo Delivery Vehicle“ (ACDV), koji će biti sličan ruskom teretnjaku „Progress“, i imaće automatske spojne sposobnosti. Konfiguracija letilice „Lunar Orbit Trans Earth Injection Vehicle“ (LOTEIV). zavisiće da li lunarna misija nosi 2 čoveka koja treba vratiti, ili se radi o teretnoj bespilotnoj misiji. U oba slučaja, teret će u lunarnu orbitu odveti ista letilica. U teretnim bespilotnim misijama, teret će se sa orbite spuštati u Lunarnu Bazu sopstvenim sletnim sistemom. U misijama sa posadom, biće uključen veći rezervoar za gorivo, a letilica će biti iskorišćena za slanje prikačene povratne kapsule sa posadom nazad na Zemlju direktnim ulaskom u Zemljinu atmosferu. Povratna kapsula će nositi dva člana posade ka i sa Meseca. Imaće resurse za 10 dana rada. Putnici će biti lansirani u Zemljinu orbitu sa „Lunar Hopperom“ čim letilica za put ka Mesecu bude sastavljena. Pred sam put, kapsula će biti prikačena za LOTEIV. Povratna kapsula će biti slična već proverenim „Apollo“ kapsulama. Kapsula će biti opremljena opremom za pristajanje skafandera „Remora“. Tokom sletanja na Zemlju, kapsula će letti balističkom putanjom i padobranom se spustiti u okean. |
Ali to nije sve. Još jedna privatna kompanija bacila je oko na površinu Meseca – to je „TransOrbital, Inc.“ Avgusta 2002. „TransOrbital“ je postala prva privatna kompanija u istoriji vemirskih letova koja je dobila dozvolu od američke vlade da istraži, fotografiše i sleti na Mesec. Kompanija je na tadašnjoj konferenciji za novinare obznanila da očekuju da će njihova „TrailBlazer“ misija uskoro krenuti ka Mesecu. Probno lansiranje obavljeno je još decembra 2002. godine raketom „Dnjepr-1“ iz Bajkonura. Satelit je bio tešak 420 kg, a pored njega je lansirano i 5 mikrosatelita.
Kalifornijski „TransOrbital, Inc.“ trenutno ima planove za tri komercijalne lunarne misije: „TrailBlazer“, koja treba da bude prva uopšte komercijalna misija na Mesecu; „Electra 1“, koja će poneti prvi komercijalni lunarni lender; i „Electra 2“, komercijalni lender sa roverom (video). „TransOrbital“ planira da osnuje prvi dostavni servis sa Meseca. Spevijalne ojačane kapsule će nositi diplome, poslovne vizit–karte, kremirane ostatke, nakit, umetnička dela i druge predmete po izboru na površinu Meseca. Pored sprovođenja lunarnog istraživanja i mapiranja, satelit „TrailBlazer“ izvodiće komercijalne i naučne projekte u Mesečevoj orbiti.
 |
„Electra“ mikro–lender koji će moći da ponese samo 10 kg tereta. Misija će biti lansirana ili „Arianom IV“ ili ruskim „Dnjeprom“ (video). |
Ako uzmemo u obzir sve napore ovih kompanija i setimo se da Indijska svemirska istraživačka organizacija (ISRO, indijski pandan Nasi), kao i Kinezi, imaju vrlo ambiciozne lunamrne programe, možda prisustvujemo ponovnom zahuhtavanju trke za Mesec. Samo ovog puta bez Rusa i Amerikanaca! Ko bi rekao da ćemo i to doživeti ...
Da li kolonijalizacija i rudarenje na Mesecu uskoro postaje deo naše bliske budućnosti? Vreme će dati odgovor, ali nadajmo se ...
[1] Po njihovim planovima, baza za 40 članova bi koštala oko $800 miliona. Bila bi locirana u blizini južnog pola i prve misije bi trajale po 30 dana a kasnije po godinu dana.
[2] Ova raketa će moći da bude lansiranna i sa rampe, ali i iz mora ali ne sa platforme već direktno iz vode tehnikom „surf–lansiranja“.
[3] „Hopper“, ili „Skakač“, predstavlja dvostepenu letilicu otvorene kabine za 2 osobe. Biće teška 1.200 kg, imaće odvojene sletne i uzletne motore na tečno gorivo, i zajednički sistem za kontrolu. U njega će posada da ulazi uz pomoć „Remora“ skafandera koji su zakačeni spolja na povratnoj kapsuli. Nakon toga će da otkače „skakača“ i da izloženi vakuumu krenu po Mesecu. Zove se „Hopper“ jer može lako da „skoče“ do ili sa orbite, ili da u paraboličnom suborbitnom letupromene lokaciju.
[4] Za sada, koliko ja znam, tako nešto nije otkriveno nigde na Mesecu. Ima doduše malih regija na južnom polu, veličine stotinjak metara i u krugu od 15–ak km od pola, gde bi baza primala 70–90% svetlosti tokom lunarne zime, a možda 100% tokom leta. Ovde se verovatno misli na neke površine dalje od pola, recimo oko kratera Malapert, kao i na par lokacija na severnom polu oko kratera Peary.
[5] Misli se na LEO, kružnu orbitu ispod 2.000 km visine a iznad 160 km, gde se kreću sve misije sa ljudskom posadom, sem one iz bivšeg „Apollo“ programa. Te misije su ulazile prvo u privremenu parkirnu orbitu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
