Podaci primljeni sa međuplanetarne letelice ”Vojadžer-1” (Voyager) govore da je aparat ušao u novu zonu na rubovima Sunčevog sistema, na granici gde počinje međuzvezdani prostor. Iako se nalazi na oko 18 milijardi kilometara od Sunca, a decembra 2004. je ušao u heliosloj, aparat još uvek leti kroz heliosferu (oblast u kojoj se plazma sunčevog vetra još uvek kreće nekom brzinom). Na kraju heliosfere, 121,6 astronomskih jedinica (AU) od Sunca, nalazi se heliopauza. Kada krajem ove godine dospe u nju, uređaji aparata treba da registruju smanjenje gustine naelektrisanih čestica heliosloja i povećanje gustine ”hladnih” čestica međuzvezdane plazme. Od avgusta 2007. brzina sunčevog vetra se konstantno smanjuje u granicama od 60 km/s do 20 km/s. Aprila 2010. ona je praktično dostigla nultu vrednost, što je takođe potvrda da se aparat kreće kroz novu oblast. Tokom 2011. brzina sunčevog vetra je ostala nepromenjena, dok je u nekoliko navrata čak registrovan obrnut smer – vetar je ”duvao” prema Suncu, očigledno pod uticajem sila međuzvezdanog prostora. Da bi proverili pretpostavku da nulta brzina sunčevog vetra možda nije povezana sa njegovim bočnim smerom, inženjeri su nekoliko puta tokom 2011. okretali letelicu u prostoru. Međutim, ni tada njeni senzori nisu registrovali postojanje bočnog sunčevog vetra.
Zanimljivo, aprila 2010. kada je prvi put registrovana nulta brizna sunčevog vetra, magnetometar ”Vojadžera” je izmerio naglo povećanje intenziteta magnetnog polja. Po svemu sudeći, opet pod uticajem sila međuzvezdanog prostora, linije magnetnog polja se povijaju i sažimaju, povećavajući njegov intenzitet. To međutim nije sve. Praktično do sredine 2010. količina energetskih čestica koje su letele iz unutrašnosti sunčevog sistema je bila praktično konstantna. Posle toga, počela je da opada i sada već iznosi gotovo dva puta manje u odnosu na srednju količinu u poslednjih pet godina. Istovremeno, količina elektrona koji dospevaju ”spolja” – iz međuzvezdanog prostora – se povećala gotovo stotinu puta – što je još jedan dokaz da je ”Vojadžer” na samim rubovima sunčevog sistema.
Juna 2011. stručnjaci NASA-e su posle dugotrajne analize podataka objavili da su oba ”Vojadžera” registrovala svojevrsne magnetne mehurove, koje su astronomi nazvali - ”magnetna pena”. Prečnika ovih ”mehurova” je oko jedne astronomske jedinice (oko 150 miliona kilometara). Prvi ”Vojadžer” je ušao u zonu ”magnetne pene” 2007. a drugi godinu dana kasnije. Reč je o pojavi koju astronomi objašnjavaju na sledeći način. Poznato je da magnetno polje Sunca doseže do krajnjih granica sunčevog sistema. Kako se naša zvezda okreće, njeno magnetno polje se tamo na granicama sunčevog sistema uvija, sažima i nabira. Tamo se linije magnetnog polja ”otkidaju” i skupljajući se stvaraju ”penaste” strukture, potpuno otcepljene i odvojene od sunčeve magnetosfere. Prema astronomima, ovi ”mehurovi” predstavljaju svojevrsnu ”liniju odbrane” našeg planetarnog sistema od galaktičkog zračenja, gde visokoenergetske čestice koje struje iz međuzvezdanog prostora bivaju uhvaćene.
Oba ”Vojadžera” lansirana 1977. predstavljaju najstarije operativne međuplanetarne letelice. ”Vojadžer-1” je od Sunca udaljen gotovo 18 milijardi kilometara (119 AU), dok je ”Vojadžer-2” više od 14,5 mlrd kilometara udaljen (više od 97 AU). Podsećamo da je Neptun, najdalja planeta sunčevog sistema udaljena od matične zvezde ”svega” 30 AU (4,55 mlrd km), dok se nama najbliža zvezda Proksima Kentaura nalazi na 268300 AU (ili 4,243 svetlosne godine). To znači da je ”Vojadžer-1”, koji se trenutno kreće heliocentričnom brzinom od 16,97 km/s (ili 3,38 AU za godinu dana) prešao svega 0,044% od ukupnog rastojanja između Sunca i Proksime Kentaura. ”Vojadžer-2” je nešto sporiji – njegova heliocentrična brzina iznosi 14,98 km/s, tako da ovaj aparat godišnje prevaljuje rastojanja od 3,16 AU.
Sa inženjerskog aspekta, aparati predstavljaju tehničko savršenstvo o čemu slikovito govori sledeća činjenica. Na oba aparata se nalaze dva kompleta od po tri motora orijentacije. Prvi komplet predstavlja osnovne motore, dok su preostala tri motora rezervni. Novembra prošle godine (o tome smo već javljali) inženjeri su poslali komande ”Vojadžeru-2” o prelasku sa osnovnih na korišćenje rezervnih motora u cilju ekonomisanja električne energije. Dva dana kasnije sa aparata je stigla potvrda da je prelazak obavljen uspešno čime je ušteđeno 12 W električne snage. Radioizotopni generator sada generiše električnu enegije snage svega 270 W (što je manje od snage tri standardne 100 W sijalice), što je preko 200 W manje od početne snage od pre 35 godina kada su aparati lansirani u kosmos. Sa ovih 12 W dodatno ekonomisane električne snage, inženjeri se nadaju da su uspeli da produže život ”Vojadžera-2” za još nekoliko godina! Naravno, negativna strana ove operacije je da je aparat ostao bez rezervnog kompleta motora orijentacije. Isključni komplet je od početka ove kosmičke odiseje upotrebljen 318000 puta (!), dok rezervni komplet motora još nije korišćen. Ova operacija je već urađena i na ”Vojadžeru-1” pre osam godina, kada je posle 353000 uključenja komplet osnovnih motora zauvek isključen.
Svakako jedan od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe, jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna, kosmička avantura, poznata kao Grand Tour – Veliko putovanje Voyagera.
Iznenađenja sa granica Sunčevog sistema
Skoro svaki dan, velike NASA–ine Deep Space Network antene usmeravaju se ka mračnim dubinama u sazvežđu Zmijonosca (Ophiuchus). Usmerene u prazan prostor, ili nam se nama samo tako pričinjava, one nepogrešivo love signal, slab ali pun inteligencije. Njihov izvor se nalazi daleko iza Neptuna, više nego duplo od Plutona, u samom komšiluku zvezda.
Čak i oni koji su pažljivo čitali naše novine, nisu proletos mogli od silnih lokalnih političkih afera da pronađu jednu vest koja je podigla na noge mnoge velike ljubitelje kosmičkih istraživanja u svetu.
"Vojadžer-2" prebačen na rezervne motore
Američka automatska medjuplanetarna stanica ""Vojadžer-2" (Voyager) koja je lansirana pre 34 godina i trenutno se kreće ka rubovima Sunčevog sistema, uspešno je priključena na male rezervne raketne motore kontrole obrtanja aparata, kaže se u saopštenju NASA-ine Laboratorije za mlaznu propulzije (JPL).
Voyager-2 25 godina od prve i jedine posjete Uranu
NASAina letjelica Voyager-2 proletjela je 24 januara1986. na 81.500km od površine Urana i pritom poslala prve i zasad jedine snimke ove planete iz neposredne blizine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
