U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi.
Osnovni cilj ove debate će biti da razvije program kosmičkih istraživanja koji treba da zadovolji grupne ciljeve ESA-e, ali i indivudualne planove njenih članica čije se ekonomije nalaze u vrlo teškoj situaciji.
Po svemu sudeći, najveći izazovi koji očekuju ESA-u u 2012. i u narednim godinama će doći ne samo od pojedinih ekonomski najugroženijih članica agencije, već i od njenih najbližih partnera. Lavovski deo godišnjeg budžeta ESA-e od 4 milijarde eura, koji je godinama i pored rastuće ekonomske krize bio vrlo stabilan, dolazi od njenih članica i Kanade. Takođe, oko 20% budžeta ESA-e finansirano je od strane Evropske unije. Međutim u novom ekonomskom okruženju, ESA će morati sve više da se oslanja na međunarodne partnere za finansiranje velikih projekata. Zbog toga Generalni direktor ESA Žan-Žak Dorden (Jean-Jacques Dordain) će pomno pratiti šta se dešava sa one strane okeana sledećeg meseca, kada će predsednik Obama obelodaniti preliminarni budžet NASA-e za 2013. koji će biti predložen Kongresu na usvajanje. Pitanje je hoće li u budžetu NASA-e biti izdvojen novac za projekat "EgzoMars" (ExoMars).
To je najveći planetarni projekat ESA vredan 2 milijarde dolara koji uključuje lansiranje međuplanetarnih orbitalnih aparata i lendera prema Marsu 2016. i 2018. pomoću američkih raketa-nosača. Kako postoje realne šanse da NASA-e revidira svoje učešće u ovom projektu, ESA se okreće drugom velikom međunarodnom partneru "Roskosmosu".
Iako je sve na nivou preliminarnih razgovora koji su nedavno vođeni u Parizu između Dordena i Popovkina, moguće je da već 2016. evropska međunaplanetarna letelica bude lansirana prema Marsu ruskom raketom-nosačem. Moguće je takođe da ESA ponudi "Roskosmosu" kao kompenzaciju ugradnju ruskih uređaja za istraživanja Marsa na njenim aparatima.
Pored Marsa, finansiranje projekta Međunarodne kosmičke stanice (MKS) je takođe još jedan od vrućih krompira izmedju ESA-e i NASA-e. ESA otplaćuje troškove duga prema NASA-i za korišćenje MKS-a preko usluga transporta opreme do stanice pomoću njenih automatskih transportnih brodova ATV. Do sada su prema MKS-u lansirana dva broda tipa ATV, dok se lansrianje trećeg planira u martu ove godine. Ovaj ugovor sa NASA-om ističe 2016. posle čega će ESA na godišnjem niviou do 2020. biti u obavezi da isplaćuje po 192 miliona dolara (150 miliona eura) NASA-e za korišćenje MKS. Iz ESA inače već stižu vesti da oni posle petog ATV-e ne planiraju više gradnju ovih kosmičkih teretnjaka.
U međuvremenu, kao što smo javljali, ESA i NASA razgovaraju o mogućem barter aranžmanu koji obuhvata korišćenje elemenata ATV u gradnji servisnog modula američkog kosmičkog broda "Orion". Ako se ESA bude pridružila NASA-i i "Lokid Martinu" u ovom projektu, moguće je da godišnji dug ESA-e prema NASA-i od 150 miliona eura bude odmrznut i sredstva preusmere na druge projekte.
Ovde priča međutim nije završena. Evropska komisija (EC) je najavila da EU neće finansirati višegodišnji ESA-in projekat globalnog ekološkog monitoringa Zemlje GMES čiji ukupni godišnji operativni troškovi prelaze milijardu eura. Sada Dorden preko Veća ESA-e vrši pritisak na EC da do sredine 2014. obezbede novac za finansiranje projekta GMES, u suprotnom ESA neće biti u stanju da lansira "Sentinelove"satelite.
"Lansiranje satelita "Sentinel" u orbitu bez novca za njihove operacije bi bio kriminal", rekao je Dorden. "Bilo bi potpuno nelogično postavite satelite u orbitu, a onda ih zbog manjka novca za njihove operacije jednostavno isključiti. Istina je da mi sada nemamo novac za njihovu upotrebu i tražimo garancije da će neko finansirati eksploataciju ovih satelita".
Konačno, ESA mora da "ratuje" i na sopstvenom frontu, sa nekim od njenih članica čiji će broj ulaskom Poljske koje se očekuje ove godine narasti na 20.
U sledećim mesecima menadžeri ESA-e će imati složene pregovore unutar svoje strukture da bi se postavili pravi prioriteti. Jedan od kamena spoticanja u ovim pregovorima može biti projekat usavršavanja RN "Arijana 5" (projekat ME). Na ovom projektu insistira Nemačka koja će ove godine preteći Francusku na listi najvećih finansijera ESA-e. Sa druge strane, Francuska preferira gradnju nove RN i već je izdvojila 250 miliona eura za razvojni koncept projekta sledeće generacije evropske rakete-nosača. Međutim, iako Francuz, Dorden ne želi da stopira progres projekta ME i namerava da konsultuje najveće evropske proizvodjače sistema RN na koji način i pod kojim uslovima ESA može da ispuni buduća očekivanja evropskih potrošača na kosmičkom tržištu.
Francusko-Nemačke tenzije se takođe očekuju u debati oko uloge evropskog konzorcijuma "Arijanaspejs" (Arianespace) u kontroli misija RN "Arijana 5".
I pored početka korišćenja "evropizirane" ruske RN "Sajuz" na kosmodromu u Kuruu i očekivanog ulaska na tržište novog lakog lansera - Italijanske "Vege" - konzorcijum "Arijanaspejs" još uvek zavisi od finansijske podrške ESA-e. Ona na godišnjem nivou isplaćuje konzorcijumu u kome francuske kompanije vode glavnu reč 120 miliona eura podrške. Nemačka ne želi više da ESA finansira konzorcijum "Arijanaspejs", posebno ako Francuska insistira na obustavi isplate projekata MKS do 2020.
Na poslednjem ministarskom sastanku država članica ESA-e Francuska je pristala da produži finansiranje ESA-inog učešća u projektu MKS za naredne dve godine. Odgovor Nemačke je da će ona nastaviti finansiranje konzorcijuma "Arijanapsejs" za isti period od dve godine!
Uprkos izazovima ekonosmke krize, budžet ESA je ostao stabilan. Međutim, ima članica koje ne uspevaju da ispune sve finansijske zahteve koje agencija stavlja pred njima.
"Ne želim da navodim imena država", kaže Dorden, "međutim, istina je da moramo u pojedinim slučajevima da primenimo specifične mere prema članicama".
Pored toga, ESA namerava da drastično smanji svoje interne troškove. Oni trenutno na godišnjem nivou iznose lavovskih 685 miliona eura, a planom je predvidjeno da budu smanjeni do 175 miliona eura do kraja 2015.
Znači, možemo očekivati politiku daljeg stezanja kaiša koja će se, na ovaj ili onaj način, odraziti na buduću organizaciju i strukturu ESA-e i na njene buduće kosmičke projekte.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
