Poslednjeg dana u staroj godini kineska vlada je objavila najnoviji, dvanaesti po redu, petogodišnji plan svemirskih istraživanja. Time je Kina jasno pokazala svetu da želi da postane glavni takmac Americi u osvajanju kosmosa, u trenutku kada je evidentno da je USA program u sve dubljoj stagnaciji.
Sećam se da sam još dok sam bio u Americi pisao o sve većoj pretnji koju Kina pretstavlja američkoj privrednoj, industrijskoj, vojnoj, pa i političkoj mašineriji. Tada se o tome još uvek ništa nije pisalo u evropskoj a kamoli u našoj štampi, ali su američke novine bile pune alarmantnih tekstova i komentara. Vremenom su se stvari samo ukrupnjale i produbile.
Zajedno sa ranijim obećanjem Kine da će uskoro izgraditi svemirsku stanicu i poslati „svoje ljude“ na Mesec, najnoviji plan, o kome je na ovom sajtu već pisao Grujica, neodoljivo podseća na eru hladnoratovske trke u svemiru između SAD i SSSR-a. Sjedinjene Države, koje su proteklih godina znatno proredile broj svemirskih letova sa ljudskom posadom, danas zavise od Rusije za slanje svojih astronauta na Međunarodnu orbitnu stanicu. Rusija, sa svoje strane, trpi već vrlo neugodan niz neuspešnih lansiranja letilica u kosmos.
Kina je već dugo u potrazi za načinom kako da iskoristi svoju narastajuću ekonomsku snagu[1] i pokaže da svojim tehnološkim veštinama i naučnim dostignućima može da parira bilo kojoj sili na svetu. Plan koji je objavljen pred Novu godinu, poziva Kineze da do 2016. lansiraju 100 novih svemirskih raketa[2], pokrenu svemirsku laboratoriju i donesu uzorke Meseca u Kinu, zajedno sa još snažnijim brodovima za prevoz ljudi i svemirskog tereta.
 |
Raketa „Dugi Marš 3B“ koja nosi nigerijski komunikacioni satelit „NigComSat-1“ uzleće 20. decembra 2011. iz Satelitskog lansirnog centraXichang u provinciji Sichuan. |
U poslednjih nekoliko godina, Kina je nastojala da u skladu sa svojim ekonomskim moćima izgradi i vojne kapacitete[3], šireći podmorničku flotu, i planirajući da ove godine testira svoj prvi nosač aviona, prepravljeni sovjetski model. Prema novom svemirskom planu, u sledećih par godina znatno će se proširiti kineska verzija globalnog pozicionog sistema Compass odn. „BeiDou-2”, koji će jednovremeno imati i vojnu i civilnu namenu.
Plan jasno pokazuje na koji način kineska vlada namerava da iskoristi vojne i civilne resurse za postizanje svojih ciljeva, tako da na kraju i kineska ekonomija ima koristi. „Takav pristup nudi lekciju drugim naprednim svemirskim silama, uključujući i SAD, pokazujući da neprestano treba održavati visok nivo investicija u različitim aspektima svemirskog razvoja,“ smatra Andrew S. Erickson, profesor na Američkom vojno-pomorskom koledžu, koji proučava kineski svemirski program.
 |
Elitne jedinice kineske mornarice na vojnoj paradi septembra 2009. Kina je 2011. potrošila na vojsku oko \(92 milijarde, što je za 12,7% više nego prethodne godine. |
|
 |
Američka satelitska kompanija „DigitalGlobe“ je u decembru 2011. godine napravila ovu fotografiju bivšeg sovjetskog nosača „Varjag“ tokom njegovog petodnevnog putovanja ka kineskoj bazi u Žutom moru. Nosač je dug 300 metara. |
Iako je prošle godine po broju lansiranih satelita Kina bila bolja od Amerike [4], u kosmosu je i dalje godinama iza Sjedinjenih Država. Po pitanju dostignuća u letovima sa ljudskom posadom, nalazi se otprilike tamo gde su Sovjeti i Ameri bili sredinom šezdesetih godina prošlog veka.
No, u Kini konstantno postiju sklad između razvojnih termina njihovog programa i realističnih ciljeva koje postavljaju petogodišnji planovi, stubovi razvoja autoritarnog sistema Komunističke partije Kine.
U svemirskim letovima sa posadom, novi petogodišnji plan predviđa nastavak kineskog postojanog ali strpljivog napora na razvijanju tehnologija i proširivanju njihovog kapaciteta. U njemu se kaže da će Kina početi sa pripremama za sletanje svojih astronauta („tajkonauta“) na Mesec, ali se nigde ne naglašava neki ciljani datum do kada bi to trebalo da se dogoditi.
„Smatram da se radi o sveobuhvatnom programu, koji će se odvijati umerenim tempom,“ kaže John M. Logsdon, bivši direktor Instituta za svemirsku politiku na univerzitetu Dž. Vašington. „Svakako se ne radi o brzopletom programu“.
Nasuprot tome, Nasini prioriteti se menjaju posle svake smene predsednika. Mlađi Buš je zahtevao od Nase da se vrati na Mesec do 2020. godine, ali je Obama otkazao taj program i sada želi da pošalje astronaute na asteroid. NASA je ugasila svoj 30-godišnji program spejs-šatlova obavivši poslednji let u julu 2010. godine.
„Jedna od lepših strana njihovog programa je ta što Kinezi u njemu nemaju nikakva uklapanja niti početke,“ smatra Joseph R. Fragola, stručnjak za svemirsku sigurnost koji je nedavno posetio kineska svemirska postrojenja. „Njihov program nije skup ali je planiran i oni se tog plana uredno drže, što mi mikako nismo u stanju.“
Američki stručnjaci smatraju da se kineski svemirski program poklopio sa modernizacijom vojske. Kao i u pogledu nosača aviona, koji je kupljen od Ukraine, Kina je takođe napredovala u na polju protivbrodskih balističkih projektila, koji bi uskoro mogli da budu raspoređeni radi odbrane od inostranih ratnih brodova. Prošlog januara, Kinezi su testirali svoj prvi stelt-mlaznjak, samo par sati pre nego što se tadašnji Ministar odbrane SAD, Robert M. Gates, sreo u Pekingu sa kineskim predsednikom Hu Jintaom.
Za razliku od Sjedinjenih Država, kod kojih su vojni i civilni svemirski programi odvojeni, kod Kineza je Narodno-oslobodilačka vojska[5] vodeća snaga u razvoju kineskog svemirskog programa. Građanske institucije, uključujući različite univerzitete i laboratorije, predstavljaju samo deo opštih vojnih stremljenja. U Beloj knjizi u kojoj je iznešen plan, a koju je izdao Državni savet, tj. kineski kabinet, decidirano se kaže da Peking ne želi da svojim svemirskim programom izaziva nijednu vojnu silu.
„Kina se oduvek zalagala za miroljubivo korišćenje kosmosa i protivi se svakom naoružavanju ili oružanoj trci u svemiru,“ kaže se u knjizi.
Analitičari ocenjuju da je jedan od značajnijih ciljeva najnovije petogodišnje strategije Kine dalje usavršavanje „BeiDou“ navigacionog satelitskog sistema, koji je za Novu godinu počeo da šalje navigacione, pozicione i vremenske informacije širom Kine i okolnih zemalja. Bela knjiga kaže da Kina ima za cilj da do 2020. formira globalni sistem, sa 35 satelita u orbiti. Ako to postignu, Kina će, kao i Rusija[6], posedovati satelitski sistem koji će snažno konkurisati američkom GPS-u. Kina je do sada lansirala 10 satelita iz „BeiDou“ sistema, a planida da do kraja ove godine lansira još šest.
„BeiDou“ nije tako napredan kao američki konkurent, ali se očekuje da će na kraju zaseniti ruski sistem i osigurati kineskoj vojsci alternativu oslanjajući se na civilnu verziju američke mreže. „BeiDou“ će takođe moći da koriste i građani, pružajući, recimo, navigacione usluge vozačima, itd.
„To će imati velike komercijalne kao i bezbednosne implikacije,“ tvrdi Erickson. „Da bi postali velika vojna i kosmička sila, vrlo je važno da imate sopstveni satelitski navigacioni sistem.“
Bela knjiga, koja je usledila nakon sličnih dokumenata objavljenih 2000. i 2006. godine, takođe naglašava spremnost Kine da radi dostave većih (i težih) tereta u orbitu razvije nove modele raketa tipa „Dugi Marš“ („Čang Ženg“). Biće to još jedan korak ka unapređenju uslova za letove ljudi u kosmos.
Na takvim temeljima, kaže knjiga, Kina će „lansirati svemirske laboratorije, brodove sa posadom i svemirske teretnjake; ostvarivati napredak u ključnim tehnologijama vezanim za svemirske stanice, uključujući boravak astronauta srednje dužine, regenerativne resurse za život u kosmosu i dopunjavanje gorivom; sprovoditi određene svemirske aplikacije i napraviti tehnološke pripreme za konstruisanje svemirskih postaja.“
Što se tiče tzv. deep-space istraživanja, kaže se da Kina planira lansiranje orbitera koji će moći meko da se spusti na Mesec i na točkovima izvode istraživanja. Nakon toga, piše u knjizi, Kina planira da prikupi uzorke sa Mesečeve površine i doneti ih na Zemlju radi daljih analiza.
U izveštaju se takođe pominje sprovođenje sveobuhvatnog plana vezanog za unapređivanje njihove satelitske tehnologije i proširivanje oblasti njihovog korišćenja.
„Ukupno gledano, jasno je da će sve to dovesti do značajnog napretka Kine u kosmosu,“ mišljenja je Erickson. „Biće to nemilosrdan napredak na svim frontovima.“
2003. godine Kina je postala treća zemlja na planeti koja je lansirala čoveka u kosmos, odmah iza Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, poslavši u orbitu Yang Liweia. Godine 2007. lansirana je sonda koja je ušla u orbitu oko Meseca i slikala površinu, a sledeće godine izvedena je prva kosmička šetnja tokom koje je Zhai Zhigang ostao van kabine broda „Shenzhou-7“ 13 minuta.
Kineska raketa „Dugi Marš 5“, trenutno u fazi razvoja, moćiće da u nisku orbitu oko Zemlje podigne 25 tona, slično kao američka „Delta IV Heavy“ raketa ali mnogo manje od „Saturna V“ koja je pre četiri decenije odneo „Apollo“ na Mesec. Međutim, to bi moglo da bude dovoljno da Kinezi ipak dospeju na Mesec, lansirajući lunarni brod u delovima i sastavljajući ga u Zemljinoj orbiti .
[1] Kina je najveći svetski izvoznik, ima najveći rast nacionalnog dohotka od razvijenih zemalja, radnu snagu od preo 850.000.000 ljudi i godišnji slivanje u kasu od za nas u Srbiji nezamislivih \)1,2 triliona, koje svake godine raste li raste ... [http://www.theodora.com/wfbcurrent/china/china_economy.html]
[2] To je u proseku jedna svakih 18 dana – i to tako 5 godina!
[3] Vojni budžet Kine za 2011. iznosio je \(92 mld, što je za 12,7% više nego 2010. Kina je nedavno napravila protivbrodsku balističku raketu „DF-21D“, uperenu protiv nosača aviona koji sve više prete njihovim vodama, zatim stelt-avion „J-20“, a uskoro će da porinu i svoj prvi nosač aviona. Kinezi tvrde da su primorani da sve više ulažu u armiju, „jer se pretnje regionu sve više uvećavaju“.
[4] Od ukupnog broja lansiranja 2010, Rusi su izveli 41,7%, Kinezi 22,8%, Amerikanci 21,4%, Evropa 6,0%, Indija i Japan po 3,6%, i Iran 1,2%.
[5] Procenjuje se da imaju oko 2.300.000 aktivnih vojnika (po tome su prvi na svetu), a sposobnih za mobilizaciju oko 386 miliona muškaraca i oko 364 milion žena. Svake godine staše preko 10 miliona mladih Kineza za redovnu vojsku.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
