Uspešno lansiranje ruske rakete-nosača (RN) "Sajuz-2.1a" sa šest američkih telekomunikacionih satelita "Globalstar-2" koje je obavljeno 28. decembra 2011. sa Bajkonura je poslednji ovogodišnji kosmički start.
Tokom 2011. u kosmos je lansirano ukupno 84 raketa-nosača što je rekord u poslednjih deset godina. Od tog broja, 77 lansiranja je bilo uspešno, tri su imala polovičan uspeh, dok su četiri lansiranja završena neuspešno. U odnosu na 2010. broj lansiranja je povećan za 10 (13.5%) i gotovo da je dostiglo nivo iz 2000. kada je bilo 85 lansiranja. U lansiranjima kosmičkih RN učestvovalo je šest država i dve multinacionalne kompanije.
Evo kako su vodeće kosmičke države učestvovale u lansiranjima obavljenim tokom 2011.
1. Rusija - 32 lansiranja (38,09%)
Ovoj cifri se mogu dodati još tri lansiranja obavljena izvan Rusije u okviru međunarodnih komercijlanih programa. To su dva lansiranja ruskih RN "Sajuz-ST" iz Gvajanskog kosmičkog centra u Kuru koja su obavljena pod okriljem francuske kompanije "Arijanspejs" (Arianespace) i jedno lansiranje ukrajinsko-ruske RN "Zenit-3SL" sa morske platforme "Odisej" (Odyssey) koje je pripisano kompaniji "Morski start" (Sea Launch) u kojoj u stvari ruski džin RKK "Energija" vodi glavnu reč. Sa ova tri lansiranja učešće Rusije u ukupnom broju lansiranja je 35 (41,67%).
Takođe, kao što smo javljali, treba naglasiti izuzetno veliki broj neuspešnih i delimično uspešnih lansiranja ruskih RN - čak 5 (15,62% ili 14,28%, u zavisnosti od toga kako se računa ukupan broj lansiranja). Naravno, dobrim delim kao i ovo poslednje, lansiranja su obavljena u okviru međunarodnih komercijlanih programa, tako da su u orbitu samo jednim delom izbačeni ruski sateliti.
2. Kina - 19 lansiranja (22,35%)
Od prvog kosmičkog starta pre više od 40 godina, ovo je prvi put da je Kina dospela na drugo mesto po broju lansiranja. Ove 2011. registrovan je takođe jedan neuspešan kosmički start (5,26%).
Pored kineskih, u orbitu su izbačeni i sateliti drugih država u okviru komercijalnih programa.
3. SAD - 18 lansiranja (21,17%)
SAD su se po prvi put u istoriji kosmonautike našle na trećem mestu po ukupnom broju lansiranja. Beležimo takodje jedna neuspešan start, tako da je procenat uspešnih američkih lansiranja 94,5%.
4. Kompanija "Arijanaspejs" - 7 lansiranja (8,3%)
"Arijanspejs" je lider u oblasti komercijlanih kosmičkih lansiranja korišćenjem evropske RN "Arijana 5" i od 2011. ruske RN "Sajuz-ST". U ovaj broj ulazi takodje lansiranje teretnog broda ATV "Johan Kepler" Evropske kosmičke agencije prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici.
Kao što je navedeno, dva lansiranja "Arijanespejs" su obavljena ruskim RN, pod kontrolom stručnjaka "Roskosmosa". Krajem januara 2012. planira se prvo lansiranje nove lake RN "Vega" koja će ojačati pozicije ove kompanije na svetskom tržištu kosmičkih usluga.
5. Indija - 3 lansiranja
6. Japan - 3 lansiranja
7. Iran - 1 lansiranje
8. Kompanija "Morski start" - 1 lansiranje
Kao što smo naveli ovo lansiranje je obavljeno najvećim delom pod rukovodstvom ruske kompanije RKK "Energija".
Ukupno, u kosmos je lansiran 131 kosmički aparat, što je za 13 satelita više nego u 2010. Sedam satelita je izgubljeno zbog neuspešnih lansiranja.
Evo učešća država u ukupnom broju lansiranih satelita:
1. Rusija - 52 aparata (36,69%)
2. SAD - 28 satelita (21,37%)
3. Kina - 21 satelit (16,03%)
4. "Arijanaspejs" - 9 aparata (6,87%)
5. Indija - 8 satelita (6,1%)
6. Japan - 3 satelita (2,29%)
7. Iran - 1 satelit (0,76%)
Treba spomenuti da u ukupnom broju satelita koje je lansiriala Rusija (52) čak 28 aparata (ili 53,84% od ukupnog broja aparata lansiranih iz Rusije) pripada drugim državama. To značI da je Rusija u kosmos lansirala "samo" 24 sopstvena satelita. Pored toga, ako se ovoj cifri dodaju sateliti lansirani ruskim RN iz Kurua i sa "Morskog starta" onda ukupan broj lansiranih aparata ruskim RN u 2011. raste do 60. Toliko iznosi i procenat komercijlnih aparata (60%) u ukupnom broju satelita lansiranih ruskim RN. To znači da je od ukupnog broja kosmičkih aparata lansiranih u kosmos, ruskim raketama izbačeno čak 45,8% komercijalnih satelita.
U isto vreme, kao što smo već naveli, finansijsko učešće Rusije na kosmičkom tržištu iznosi samo 3%!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
