Lansiranje rakete-nosača (RN) "Proton-M" sa potisnim raketnim blokom (RB) "Briz-M" i holandskim telekomunikacionim satelitom NSS-14 je odloženo zbog neispravnosti komandnih pribora RB otkrivenih dok se RN nalazila na lansirnoj rampi br. 200 kosmodroma Bajkonur. Lansiranje je odloženo na neodredjeno vreme. Raketa će danas biti prevezena sa lansirne rampe natrag u Montažni hangar (MIK) gde će delovi RB "Briz-M" biti zamenjeni i testirani. Potisni raketni blok "Briz-M" se koristi za prebacivanje satelita sa niske tzv. prelazne orbite u finalnu geostacionarnu orbitu. Raketa "Proton" i potisni blok "Briz" su projektovani u GKNPC "Hruničev".
Za to vreme, na susednoj lansirnoj rampi br. 31 kosmodroma Bajkonur teku završne operacije pred lansiranje RN "Sajuz-2.1a". Na vrhu RN, ispod zaštitnog konusa nalaze se potisni RB "Fregata" sa grupom od šest američkih navigacionih satelita "Globalstar-2". Lansiranje koje je deo jednog od vodećih komercijalnih programa "Starsem" (uz učešće Rusije i Francuske) je planirano za 28. decembar 2011. u 21.09h (moskovsko vreme).
Zanimljivo je da je RN iste porodice ("Sajuz -2.1b") korišćena tokom oslednjeg neuspešnog
Iako još uvek nisu saopšteni razlozi koji su doveli do neuspešnog lansiranja iz Plesecka, evidentno je da je problem nastao za vreme rada motora RD-0110 trećeg stepena. Takozvani ciklogram lansiranja RN tipa "Sajuz-2" sa potisnim blokom "Fregata" i satelitom "Meridijan" je jedinstven, rekao bih krajnje rizičan. Naime, prva tri stepena izbacuju koristan teret sastavljen od RB "Fregata" i satelita na balističku putanju visine 15km x 204km 527 sekundi posle odvajanja RN od lansirne rampe (tzv. "kontakta starta"). Kako je radom prva tri stepena RN postignuta balistička orbita ("sub-orbita") ovi stepeni RN padaju na Zemlju. Ako sve ide po planu, treći stepen treba da padne u vode Tihog okeana južno od Novog Zelanda. Kako je tokom poslednjeg incidenta treći stepen sa korisnim teretom pao nedaleko od Novosibirska evidentno je da se nešto desilo tokom njegovog rada.
Ukupno vreme njegovog rada iznosi 4 minuta (od 292 do 527 sekunde), dok je prestanak rada motora registrovan za vreme 421. sekunde, otprilike minut i po pre završetka kompletnog ciklusa. Zaštitni konus (ruski akronim GO) se odvaja za vreme 168. sekunde leta, na visini od 80km, za vreme rada motora drugog (centralnog) stepena. Ako on nije odbačen, treći stepen ne stupa u dejstvo, medjutim ovde je utvrdjeno da je njegov motor uspešno startovan. Podsećam da je prilikom neuspešnog lansiranja "Progresa" u avgustu motor trećeg stepena prestao sa radom 30-tak sekundi posle startovanja.
U normalnim okolnostima, 60 sekundi posle odvajanje RB "Fregeta" sa satelitom i pre isteka prve orbite aktivira se raketni motor "Fregate" i skupa sa satelitom prelazi na nisku prelaznu orbitu 203km x 203km. Još jedan impuls "Fregate" sledi 42 minuta posle starta sa kosmodroma posle čega satelit dospeva na konačnu geostacionarnu orbitu.
Ruska kosmonautika u dubokoj krizi
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
