Astronautika: misije

Smučilo mi se da pišem više o kilavoj Nasi i nesposobnom Roskosmosu. Odmah mi je postalo jasno da je izlaz na Dalekom istoku, u Kini. Zato sam rešio da plaknem dušu, i konačno ispratim jednu misiju koja je protekla u redu.

Samo 7 sati nakon uspešnog lansiranja „Fobos-grunta“ u orbitu, Kinezi su sa mnogo manje stresa lansirali svoju raketu-nosač „Dugi Marš 4B“ (CZ-4B) sa vojnim satelitom „Yaogan-12“ i minisatelitom „Tian Xun“. Lansiranje je uspešno obavljeno sa rampe LC-2 satelitskog lansirnog centra Tai Yuan.

131333 

Lansiranje kineske rakete CZ-4B je obavljeno 9. novembra 2011.

„Yaogan-12“

Satelit „Yaogan-12“ (遥感卫星十二号, „Satelit za daljinsku detekciju 12“), takođe je poznat i kao „Yaogan Weixing-12“ (na mandarinskom jeziku „weixing“ znači „satelit“) ili na Zapadu kao RSS-12 („Remote Sensing Satellite“). Proizveo ga je Šangajski aeronautički tehnički institut (SAST), koristeći već provereni CAST-2000 kostur. Budući da je razvijan u tajnosti, veruje se da se pod imenom „Yaogan“ krije jedan od dva moguća tipa satelita; ili elektro-optički špijunski ili sintetički radarski, takođe špijunski. Po svim pokazateljima, „Yaogan-12“ je elektro-optičkog tipa. Satelit će se nalaziti na orbiti visine oko 500 km i pod nagibom od 98°.

 Yaogan-7_image

Vojni satelit „Yaogan-12“ (JB-8 2). Prvi satelit ove serije, „Yaogan-5“ (JB-8 1), lansiran je 15. decembra 2008. „Yaogan-12“ je drugi. Namena im je elektro-optičko digitalno snimanje terena. 

Satelit „Tian Xun-1“ (天讯一号, na mandarinskom znači „plava veza“), sa dimenzijama 60 х 75 cm spada u mini-seriju. Konstruisali su ga studenti sa univerziteta u Nanđingu. Radi snimanja Zemljine površine nosi CCD kameru tešku 2,5 kg i rezolucije do 30 metara.

A8 

Studentski mini-satelit „Tian Xun-1“.

 

„CZ-4B“

Raketa „Dugi marš“ CZ-4B (长征四号乙) je trostepena raketa na hipergolično gorivo. Uvedena je u službu još 1999. godine, i sposobna je da u heliosinhronu orbitu (SSO) ponese 2.800 kg, a u nisku (LEO) 4.200 km. Idejno i tehnološki razvijana je na Šangajskoj akademiji za svemirske tehnologije (SAST). Dimenzije su joj 45,78 х 3,35 m, a težina pri lansiranju 249 tona. U osnovi, CZ-4B je vrlo slična starijoj verziji CZ-4A, samo sa naprednijom avionikom, većim tovarnim prostorom na vrhu i neznatno većom nosivošću.

china-lm4-chart-bg shemamarakete

Šematski prikaz kineske rakete CZ-4.

 kineskerakete

Porodica raketa „Veliki Marš“. Kada je prva raketa iz porodice uzletela 1970, Kina je postala peta zemlja u svetu koja je dospela u kosmos. Ove rakete su ponele i prvog Kineza u orbitu.

Prvi stepen (L-180) koristi četvorokomorni motor YF-21B (DaYF 6-2) koji sagoreva di-azot-tetroksid i UDMH (vrstu hidrazina) i daje ukupni potisak od 2.961,6 kN (740,4 kN svaka komora na nivou mora) i oko 256 sec. specifičnog impulsa (Isp). Motor YF-21B je zapravo kombinacija četiri motora tipa YF-20B. Drugi stepen (L-35) je sličan kao kod starije rakete CZ-3A, ima dimenzije 9,943 х 3,35 m, i koristi motor YF-24F spec. impulsa 292 sec, podeljenog na glavni motor YF-22B potiska 742 kN i „vernijer“ motor YF-23F sa četiri komore YF-23, svaka sa potiskom od 11,8 kN. Treći stepen (L-14) ima prečnik od 2,9 metara, a ima jedan motor YF-40 potiska 98 kN.

Svemirski centar Tai Yuan (TSLC /太原卫星发射中心) se nalazi u blizini istoimenog grada na severu Kine. Njegova izgradnja je započeta 1966, a već 1968. odatle su lansirane interkontinentalne balističke rakete srednjeg dometa, Dongfeng-8 (DF-8). U američkim špijunskim izveštajima bio je poznat kao Wuzhai centar, gde su u novije vreme testirani balistički projektili tipa Dongfeng-31 (DF-31), dometa preko 8.000 km i snage 1 megaton. Centar poseduje dve rampe: staru (LC-1), koja se koristi za balistička testiranja, i nova (LC-2), koja se koristi od 2006. godine.

kosmodromi 

Tri aktivna kineska kosmodroma: TSLC (Taiyuan), XSLC (Xichang) i JSLC (Jiuquan). Centar Wenchang će biti gotov do 2014. i kao najbliži ekvatoru, biće najpovoljniji za lansiranje teških nosača. Rakete će umesto prugom kao do sada, biti dopremane morem.

 satsnimak

Lansirna rampa u Tai Yuanu. Levo se lepo vidi sama rampa. Evo kako je počeo Google Earth. Rampa je na nadmorskoj visini od preko 1.500 metara.

 250px-China_Xichang_Satellite_Center_-_Tianlian_I-01_Launch

Jedna od prethodnih verzija rakete „Dugi Marš“ stoji tokom priprema za lansiranje.

 31311

Nedavno lansiranje CZ-4B protiče u najboljem redu.

 131333 

Ovomesečno lansiranje kineske trostepene rakete.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Au, na njih su neki verovatno zaboravili... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 20 sati ranije

Foto...