Astronautika: misije

Transportni kosmički brod "Sajuz TMA-22" spojen je danas 16. novembra 2011. u 09.24h (moskovsko vreme) sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Finalne operacije spajanja broda "Sajuz TMA-22" koji je, kao što smo javili lansiran u ponedeljak 14. novembra, započela su nešto manje od jednog časa pre spajanja. Tada je na brodu uključena aparatura "Kurs-A" radiotehničkog zahvata aktivnog sistema zbližavanja i spajanja. Nekoliko minuta kasnije, na modulu "Zvezda" je uključena aparatura pasivnog radiotehničkog sistema "Kurs-P" koja je primala navigacione signale sa kosmičkog broda.

U 09.05 brod je obleteo MKS i posle osam minuta započeo lagano da se približava stanici sa strane uredjaja za spajanje tzv. Malog istraživačkog modula br. 2 (MIM-2) "Poisk", gde je i pristao. Sve operacije su se odvijale u automatskom režimu pod kontrolom rusko-američke posade i stručnjaka Centra upravljanja letom (CUP).

U vreme dok ovo pišemo, kosmonauti Anton Škaplerov i Anatolij Ivanjišin i astronaut Danijel Burbank su već prešli u MKS. Tamo su ih dočekali članovi posade MKS-29, Majkl Fosum (komandant MKS), Sergej Volkov i Japanac Satoši Furukava. Zajednički let ćestočlane posade MKS-29/30 trajaće manje od nedelju dana, posle čega se Volkov, Fosum i Furukava vraćaju na Zemlju brodom "Sajuz TMA-02M".

Mesec dana kasnije (23. decembra 2011.) brodom "Sajuz TMA-03M" na MKS stižu članovi posade MKS-31 - Oleg Kononjenko ("Roskosmos"), Andre Kajpers (ESA/Holandija) i Donald Petit (NASA). Oni še skupa sa Škaplerovom, Ivanjišinom i Burbankom nastaviti istraživanja na MKS u okviru programu misije MKS-30/31. 

Time će dinamika operacija na MKS, privremeno poremećana neuspešnim lansiranjem teretnog broda "Progres M-12M" prošlog avgusta, ući u normalan režim.

Inače stanica MKS sa dva spojena transportna broda "Sajuz TMA" i teretnim brodom "Progres M-13M" sada ima ukupnu masu od 401,7 t.

Sajuz-TMA22
Sojuz TMA-22 na lansirnoj rampi u vreme snežne oluje. Uskoro će da poleti.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Au, na njih su neki verovatno zaboravili... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 20 sati ranije

Foto...