| Napomena! Preuzimanje za ličnu upotrebu i ličnu arhivu posetilaca sajta je slobodno. Nije dozvoljeno bilo kakvo objavljivanje na drugim sajtovima, niti u bilo kojim drugim sredstvima informisanja, a ni štampanje u bilo kom obliku. |
Genezu problema sa "Fobos-Gruntom" i svih neuspeha ruske kosmonautike u poslednjim godinama treba tražiti u raspadu SSSR-a 90-ih godina. Tada je došlo do kolapsa ekonomsko-tehničko-edukativne strukture razvijane decenijama na osnovama komunističke doktrine da su razvoj nauke i tehnike strateški ciljevi SSSR-a.
Kao kula od karata, rasturen je sistem koji je doveo Sovjetski Savez na lidersku poziciju u mnogim naučno-tehničkim sferama. Posebna tragedija zadesila je edukativni sistem bivšeg SSSR-a. Nedavno smo bili svedoci demonstracija ruskih akademika i naučnika na ulicama Moskve, što je bilo nezamislivo u vreme SSSR-a. Među demonstrantima je bila i ćerka legendarnog kosmonauta Viktora Pacajeva (poginuo 1971. za vreme povratka sa prve orbitalne stanice "Saljut") Svetlana, koja na MGU predaje aerokosmički monitoring.
U jednom od imejlova dr Svetlana Pacajeva je iznela ogorčenost naučnih radnika Rusije politikom državnog vrha prema nauci, forsiranjem zapadnog sistema edukacije i povećanjem birokratije i suvišne administracije. To je model 'kvazi-edukacije' u kome je osnovni cilj stvoriti diplomiranog inženjera što je moguće ranije (18-19 godina) ne bi li što pre bio ubačen u sistem rada za privatni kapital. Na taj način se kreiraju tzv. magistri i doktori tehničkih (i ostalih) nauka mladji i od 25 godina bez ikakvog praktičnog iskustva. Ovaj sistem je na Zapadu i ovde u Australiji decenijama utemeljen.
Vratimo se sovjetskim kosmičkim školama. U svetu su bile čuvene tri sovjetske škole koje su s kraja II svetskog rata stvarale generacije konstruktora raketno-kosmičke tehnike svetskog kalibra. To su bile škole raketno-kosmičke balistike, razvoja algoritama sistema upravljanja i algoritama sistema orijentacije i stabilizacije kosmičkih aparata.
Te tri oblasti su u srži projektovanja raketno-kosmičke tehnike. Rusija je u prvim godinama posle raspada SSSR-a ostala bez hiljade eksperata, naučnika, profesora, dok je najveći broj stručnjaka starog kadra penzionisan. Zbog nedovoljnog finansiranja opusteli su departmanti za raketno-kosmičku tehniku proslavljenih Univerziteta MVTU i MAI - osnovnih generatora budućih stručnjaka.
Malo je onih koji žele da studiraju na fakuletitima na kojima su 60-ih i 70-ih predavali divovi sovjetske raketno-kosmičke industrije - Karaljov, Glučko, Mišin, Čelomej, Raušenbah, Čertok, Feoktistov …
Entuzijazam za kosmičke letove koji je u sovjetsko vreme negovan decenijama, izgubljen je.
Istopio se naglom privatizacijom, kapitalizacijom i "zapadozacijom" Rusije, u kojoj su najveće naučno-tehnižke i etičke vrednosti zamenjene ciljevima kapitala.
Sada programe upravljanja ruskih kosmičkih aparata pripremaju oni koji su edukovani na drugačiji način, koji smatraju da kompjuteri mogu sve i da nije važno imati usađen osećaj za ono na čemu se radi.
Ovde je reč o neophodnosti dubokog shvatanja kosmičke tehnike, primenjene matematike, balistike, automatskih sistema upravljanja, stabilizacije, orijentacije i navigacije. Iznad svega, osećaja za povezanost sistema kosmičkih aparata, kritčnog značaja ljudskog faktora u lancu višestepene kontrole svakog elementa rakete-nosača i kosmičkih letelica i, iznad svega ljubavi prema kosmosu.
Na žalost, ruska kosmonautika je upala u veliki ćorsokak iz koga će vrlo teško u dogledno vreme uspeti da se izvuče. Sada više nije sve toliko u finansiranju, koliko u prekinutom kontinuitetu i izgubljenoj inerciji kosmičkog entuzijazma - jer se budući kosmički kadrovi ne stvaraju preko noći.
Oni se moraju godinama edukovati na vrhunskim fakultetima, od vrhunskih učitelja, pravih konstruktora (ne samo teoretičara) raketno-kosmičke tehnike.
Onda su potrebne godine kaljenja u vrhunskim centrima raketno-kosmičke industrije, pod mentorstvom vrhunskih stručnjaka.
To je dug put kojim moraju proći oni koji nose kosmos u srcu. A njih je u Rusiji, na žalost sve manje i manje. Zato i ne čude sumorna predviđanja barda sovjetske kosmonautike i jednog od tvorca sovjetske škole razvoja sistema upravljanja kosmičkih aparata, 99-godišnjeg Borisa Čertoka da će u decenijama koje dolaze SAD i Kina dominirati kosmosom, dok će uloga Rusije sve više i više bledeti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
