Astronautika: misije

"Fobos-Grunt" je neočekivano povećao orbitu, ali i dalje ćuti

Dok automatska medjuplanetrana stanica (AMS) "Fobos-Grunt" i dalje ne odgovara na pozive sa Zemlje, posmatrači satelita na sajtu SatObs.org javljaju da je na osnovu podataka američkih vojnih izvora od petka registrovano neznatno povećanje orbite AMS. 

artist-phobos-grunt
Umetnička predstave letelice Fobos Grunt u blizini Marsovog satelita Fobos.

Kanadski posmatrač satelita Ted Molčan je izjavio da je orbita AMS povećana za 350 metara. 
Još uvek se ne zna dali je povećanje orbite rezultat manevra koji je obavljen pod komandom sistema upravljanja raketnog bloka (RB) "Fregata-MT", ili je u pitanju isticanje goriva koje isparava iz rezervoara RB. Ovaj izvor takodje kaže da AMS kruži oko Zemlje u stabilnom položaju, za razliku od drugog stepena rakete-nosača "Zenit" koji ju je lansirao u orbitu i koji se nekontrolisano okreće. 
Ovo je, koliko je poznato prva, istina još uvek nezvanična informacija o stabilnosti položaja AMS u prostoru što je jedan od osnovnih uslova za uspostavljanje kontakta sa AMS.

Ako dolazi do nekontrolisanog isticanja isparenog goriva onda bi stanica trebala da se takodje nekontrolisano okreće u prostoru, što posmatranjima sa Zemlje još nije potvrdjeno, tako da je vrlo zanimljivo šta je dovelo do ovog neobičnog "manevra". 

Zanimljivo je takodje da je do povećanja orbite AMS došlo posle njenog preleta preko Bajkonura, kada je stanica napustila njegovo vidno polje. Sa Bajkonura se, kao i sa nekoliko drugih ruskih i stanica Evropske kosmičke agencije, kao što smo javljali uporno šalju signali prema AMS. 
Za sada medjutim stanica ne odgovara na pozive sa Zemlje.

Posle ovog neobičnog manevra, NASA prognozira da će AMS nastaviti da kruži oko Zemlje možda čak i do kraja decembra. Kada će ući u atmosferu zavisi od intenziteta sunčevih aktivnosti koje dovode do "uzburkavanja" gornjih slojeva atmosfere, stabilnosti i položaja stanice u prostoru. 
Američki analitičari takodje kažu da je vrlo teško uporediti situaciju sa padom AMS na Zemlju sa nedavnim padom dva satelita jer je sa 13 tona AMS "Fobos-Grunt" daleko veći objekat. Ona je dva puta teža od američkog UARS i pet puta od nemačkog ROSAT-a.

Najverovatnije će AMS pasti u okean, ili na neku nenaseljenu oblast. Stručnjaci podsećaju da se u rezervoarima RB "Fregata-MT" nalazi oko sedam tona vrlo toksičnog goriva dimetihidrazina. 
Tamo je takodje kapsula koja je trebala da dostavi na Zemlju uzorke tla sa Fobosa, koja će "preživeti" balistički pad kroz atmosferu.

Za to vreme, neimenivani izvori su RIA "Novosti" izjavili da su pokušaji uspostavljanja kontakta sa stanicom u petak uveče i u subotu izjutra bili neuspešni. Stručnjaci će medjutim nastaviti do poslednjeg časa, dok stanica ne udje u atmosferu da uspostave kontakt sa njom, tako da je, kako je to jedan anonimni ekspert iz oblasti upravljanja kosmičkih aparata izjavio, prerano govoriti da je stanica izgubljena.

 

LINKOVI

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 22 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...