27. oktobar. 2011.
Rusi i Amerikanci su oduvek konkurenti u kosmosu (a i šire). Međutim, već 25 godina sarađuju po mnogim pitanjima. Kada je i kako otpočela kosmička saradnja?
1. novembra ove godine napuniće se 17 godina od lansiranja američkog globalnog geo-kosmičkog satelita „Wind“, na kome je prvi put bila postavljena ruska naučna aparatura, namenjena izučavanju kosmičkih gama-zračnih bljeskova.
Pvi važniji napori u proučavanju gama-bljeskova sprovedeni su prilikom izvođenja eksperimenta „Конус“ na ruskim međuplanetnim stanicama „Венера-11“[1] – „Венера-14“, lansiranim između 1978. i 1983. godine. Najzanimljiviji i potpuno neočekivani rezultat eksperimenta „Konus“ bilo je otkriće nove, veoma retke vrste izvora ponovljenih, mekih po spektru eksplozija, koje su kasnije dobile naziv meki gama ripiteri (SGR). Ti tajanstveni stanovnici naše galaksije – neka vrsta magnetara –emituju ogromne količine gama i rendgenskog zračenja u nepravilnim intervalima. Prema najnovijim saznanjima, možda se radi o sporo-okrećućim neutronskim zvezdama, okruženim moćnim magnetnim poljem sa gustinom magnetnog fluksa (indukcijom) od 1014... 1015 gausa[2].
Postignuti ruski rezultati bili su odlična preporuka Nasi da prihvati njihova rešenja za izradu nekih naučnih uređaja na satelitu „Wind“.
Instrument „Конус“ za satelit „Wind“ proizveden je u Iofinom fizičko-tehničkom institutu pri ruskoj Akademiji nauka pod rukovodstvom akademika E.P.Mazeca. Sa američke strane, rukovodioc zajedničkog projekta je bio dr T. Clein iz Godardovog centra za kosmičke letove u Nasi.
Imajući u vidu visoku vrednost sinhronizovanog posmatranja gama-bljeskova sa dva ili više kosmičkih letilica, Ruska akademija i Državna kosmička agencija su u dogovoru sa Nasom objavili nameru da će jednim ruskim satelitom, koji će nositi detektore sa jednakim karakteristikama, podržati eksperimenat o otkrivanju izvora gama-bljeskova. To je uspešno izveo Frunzeov konstruktorski biro iz S. Petersburga, КБ „Арсенал“[3] koji je 1995. proizveo orbitni satelit „Космос-2326“ a 1999. satelit „Космос-2367“. Oba satelita su radila po otprilike dve godine.
Za više od 15 godina osmatranja aparatom „Wind“ registrovano je i proučeno više od 3 hiljade gama-bljeskova. Njihova vremenska struktura se i danas ispituje u opsezima malih, srednjih i visokih energija sa rezolucijom od 2 do 256 milisekunde. Višekanalna merenja energetskih spektara pokriva široke energetske intervale od 10 KeV do 10 MeV. Do danas je mereno preko 100 pojedinačnih spektara.
Eksperimenti „Koнус-Wind“ i „Koнус-A“, eksperimenat koji je pratio ovaj prvi, pribavili su čitav niz unikatnih naučnih podataka o kosmičkim gama-zračnim bljeskovima. Ove informacije su postale važan elemenat u razvoju teoretskih mehanizama za transformisanje ogromnih energija u zračenja, čija prava priroda nam je i do danas ostala nejasna.
Sâm američki satelit „Wind“, lansiran je 1. novembra 1994. godine sa floridskog Kejp Kanaverala raketom „Delta II 7925-10”. Dizajnirali su ga i napravili inženjeri iz kompanije „Martin Marietta” iz Nju Džersija. Satelit je oblika točka prečnika 2,4 m i visine 1,8 m. Primarni zadatak mu je proučavanje solarnog vetra i reakcije Zemljine magnetosfere.
Prema prvobitnom planu, satelit je trebalo da bude smešten u orbitu oko Sunca na oko 1,5 miliona km od Zemlje, ali pošto su i sonde „SOHO” i „ACE” trebale da budu poslate na istu lokaciju (Lagranžova ravnotežnatačka L1), odustalo se od toga. Tek je 2004. postavljen u tačku L1, i dan-danas se nalazi tamo. Kako je NASA javila, „Wind” ima dovoljno goriva da održava taj položaj još 60 (?) godina.
 |
Satelit „Wind” je bez goriva težak 895 kg, a poneo je oko 300 kg goriva. Okreće se 3 puta u minutu, a osa rotacije mu je normalna na ekliptiku. Pored ruskog instrumenta „Конус”, na satelitu se nalazi još 6 imstrumenata za merenje plazme i radio-talasa.
Rusi na satelitu imaju 2 detektora montirana na vrhu i na dnu satelita (na antenama dugim 5,28 m) i delove elektronike. Bili su to prvi ruski uređaji na jednom američkom satelitu, a deo su dogovora koji su dve sile potpisale 1987. godine.
|
[1] Tačnije, na sondi je bio ruski gama-detektor „Конус“, ali i francuski detektor „Signe-2“, koji je kasnije lansiran i na sondama „Венерa 12“ i „Прогноз 7“, što je omogućilo trijangulaciju gama-izvora.
[2] Magnetno polje u središtu Zemlje ima oko 25 gausa.
[3] Biro je osnovan još u carsko vreme (1711.) radi proizvodnje topova. Posle su prešli na balističke projektile a kasnije na satelite. Napravili su preko 80 letilica iz serije „Космос“, uključujući i prve satelite na nuklearni pogon, „Космос-1818“ i „Космос-1867“. To je najstariji ruski biro koji je povezan sa kosmičkim istraživanjima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
