Prvo lansiranje ruske rakete-nosača (RN) "Sajuz" (tipa "Sajuz-ST-B") iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu (Kourou), Francuska Gvajana (Guiana) uspešno je obavljeno 21. oktobra 2011. u 14.19 h po Griničkom vremenu.
Sojuz na lansrinoj rampi. Foto ESA
Na vrhu RN su se nalazila dva navigaciona satelita serije "Galileo". Sateliti su nazvani "Natalija" i "Thijs", prema imenima devojčice iz Bugarske i dečaka iz Belgije čija su imena izvučena na javnoj ceremoniji imenovanja prvih evropskih navigacionih satelita.
U prvoj etapi, trostepena RN je izbacila u nisku orbitu univerzalni raketni blok (URB) "Fregata-MT" mase oko 6,5 tona (od toga, oko 5,25 t otpada na gorivo) sa dva navigaciona satelita. Posle toga je serijom paljenje motora S5.92 URB sa dva satelita (svaki je imao masu nešto ispod 700 kg) prebačen sa niske na visoku kružnu orbitu serijom impulsa.
Sateliti su se oko četiri časa posle lansiranja odvojila od URB "Fregata-MT" i dospela u planiranu orbitu, na visini od oko 23.000 km iznad Zemlje.
Kao što smo pisali, lansiranje je bilo planirano za 20. oktobar, ali je zbog problema sa jednim ventilom tokom punjenja trećeg stepena tečnim kiseonikom odloženo za 24 časa. Lansiranjem je rukovodio tim "Roskosmosa", uz sadejstvo tima kompanije "Arijanaspejs" (Arianespace). Sledeće lansiranje RN "Sajuz" iz Kurua je planirano za 17. decembar, kada će u orbitu biti postavljena grupa od šest satelita.
Osnovni korisni teret je aparat "Plejada" (Pleiades), tu su još i četiri vojna mikrosatelita "Eliza" (Elisa) i čileanski aparat distantnog sondiranja Zemlje SSOT.
Posmatrano sa nekoliko aspekata ovime je otpočela nova epoha u istoriji istraživanja kosmosa. Po prvi put je jedna ruska RN, lansirana u kosmos sa kosmodroma koji nije pod kontrolom Rusije. Od prvog lansiranja svoje najstarije modifikacije ("Sputnjik") davne 1957. RN "Sajuz" je ukupno 1776 puta lansirana u kosmos. Sa samo 99 neuspeha, ova RN ima stepen efikasnosti od 94.4%, što je imajući u vidu broj lansiranja svrstava na sam vrh. Do sada, RN "Sajuz" je letela "samo" iz kosmičkih centara u Bajkonuru (Kazahstan) i Plesecku (severna Rusija).
Konstelacija Galileo satelita. Foto ESA
Time su Evropa i Rusija otpočeli kvalitativno novu etapu u svojoj saradnji od koje obe strane očekuju mnogo. Geneza projekta koji oficijelno nozi naziv "Sajuz u Gvajanskom kosmičkom centru" (Soyuz at CSG) leži u jesen 1998. kada je formirana rusko-francuska grupa stručnjaka koja je proanalizirala kapacitete RN "Sajuz" u slučaju njenog lansiranja iz Gvajanskog kosmičkog centra (CSG) lociranog samo 500 km severno od ekvatora.
Galileo satelit. Foto ESA
Zbog blizine ekvatora, RN lansirana iz CSG dobija ubrzanje zemljine rotacije od oko 460 m/s, tako da u odnosu na nosivost sa Bajkonura od 1,7t, RN "Sajuz" može iz Kurua na geostacionarnu orbitu da izbaci koristan teret mase do 2,8 t. Računajući da je cena kilograma korisnog tereta od \(14,000 to \)50,000 jasna je ekonomska logika ovog projekta.
Godinu dana kasnije, ruski predsednik Putin je potpisao projekat kojim je omogućeno proizvođaču RN "Sajuz" samarskoj kompaniji CSKB "Progres", Centru za eksploataciju kosmičkih aparata (CENKI), NPO "Lavočkin" (proizvodjača URB "Fregata") i OAO "Tjažma" (izgradnja lansirnih rampi i montažnih hangara) da sa ESA-om, Francuskom kosmičkom agencijom (CNES) i kompanijom "Arijanaspejs" potpišu ugovor o gradnji montažno-lansirnog kompleksa u Kuruu sa kompletnom infrastrukturom za lansiranje RN "Sajuz" iz CSG. Zatim je u "Progresu" razvijena nova verzija RN nazvana "Sajuz-ST" koja može biti transportovano morskim putem do kosmičkog centra, adaptirana klimatskim uslovima Gvajanskog kosmičkog centra,
Istovremeno "Tjažmaš" je sagradio montažni hangar (MIK) za horizontalnu montažu tri stepena RN, sistem za prevoz RN od MIK-s do lansirne rampe, mobilni toranj (MBO) visine 45m koji služi za montažu gornjeg raketnog bloka sa korisnim teretom u vertikalnom položaju, opsluživanje RN pre starta i zaštitu RN od jakih kiša (do 500 mm na dan) tipičnih za ovo podneblje i lansirnu rampu koja je udaljena 12 km od rampe RN "Arijana 5". U njeno podnožje je 2007. položen kamen sa Gagarinove lansirne rampe, kao simboličan nastavak prekookeanskog korišćenja ove unikatne lansirne rampe čiji su osnovni tehnički koncepti razvijeni sredinom 50-ih.
Kao što se zna, tehnologija montaže RN i korisnog tereta na Bajkonuru i Plesecku je isključivo horizontalna, tako da je u Kuruu po prvi put primenjen kombinovani horizontalno-vertikalni proces sklapanje RN.
Razlog za to je što je horizontalna montaža pojedinih korisnih tereta, posebno većih satelita vrlo komplikovana, a nekih sa složenijom konfiguracijom gotovo i nemoguća, pa je odlučeno da se prva tri stepena RN sklapaju i transportuju do lansirne rampe na tradicionalan horizontalan nažin, dok se gornji raketni blok "Fregata-MT" skupa sa satelitima na vrhu sklapa i prevozi vertikalno uz pomoć MBO do RN na lansirnoj rampi.
Drugi istorijski značaj ovog dogadjaja je vezan za borbu za kosmičko tržište. Naime, "Arijansapejs", kompanija koja kontroliše 50% kosmičkog tržišta lansiranja satelita na geostacionarnu orbitu, sada sa kao što rekosmo najpouzdanijom RN na svetu, postaje jedini operater koji raspolaže kapacitetima lansiranja najšireg dijapazona satelita - od najmanjih mase do 1,5 t (RN "Vega" čiji je prvi start planiran za januar 2012.), preko korisnih tereta srednje mase (RN "Sajuz-ST-B") do ogromnih višetonskih kosmičkih aparata mase oko 21 t (nosivost RN "Arijana 5"). "Arijanspejs" je konzorcijum deset evropskih država u kome Francuska ima najveći udeo (preko 60%).
Ova kompanija planira da godišnje lansira dve do četiri RN "Sajuz" i već je od ruskog "Progresa" zakazala gradnju 23 raketa. "Arijanaspejs" već ima ugovore za 18 lansiranja RN "Sajuz" (14 u okviru programa "Galilleo"), ali se prema vestima iz Samare očkuje da u narednih 15 godina RN "Sajuz" bude ukupno 50 puta lansirana iz Kurua.
Treći istorijski aspekt ovog lansiranja je da je njime Evropa otpočela razvoj sopstvenog geonavigacijskog sistema "Galileo".
U godinama koje dolazi "Galileo" će postati veliki konkurent američkom GPS i ruskom "Glonasu" i eliminisati zavisnost Evrope od tudjih geo-lokacionih sistema. Reč je o sistemu vrednom 5,4 milijardi eura u kome će mreža od tridesetak navigacionih satelita "Galileo" biti razvijena u orbiti oko Zemlje do 2020.
Za razliku od GPS-a, "Galileo" je zamišljen kao civilni navigacioni sistem koga će besplatno moći da koriste svi oni kojima je potreban. Američki GPS omogućava vojnim korisnicima širom sveta podatke velike rezolucije, dok civilni korisnici imaju pristup signalima manje preciznosti. Takođe, ako Bela kuća to želi, GPS može blokirati "civilne" signale tako da je Evropa normalno želela da eliminiše zavisnosti od GPS-a.
Pored toga, kako je planirana preciznost sistema "Galileo" veća od GPS-a (uz to omogućava bolje pokrivanje velikih gradova od GPS), došlo je tokom mandata Klintona da malog političkog rata između Starog i Novog sveta oko satelitskih geonavigacija.
SAD su naime smatrale da neprijateljske snage u elektronskom ratu mogu koristiti signale evropskog sistema "Galileo" (neke od balističkih raketa na primer koriste njegove signale za navođenje) u udarima protiv američkih ciljeva. Pored toga, ako bi američke snage pokušale da ometu signale sistema "Galilea" u potencijlanim napadima protiv njihovih vojnih instalacija, zbog frekvencije "Galilea" došlo bi takođe do blokiranja signala sistema GPS-a. Takođe, Bela kuća nije ni malo bila srećna kada je Kina pristupila programu "Galileo" (istina, kasnije je Kina istupila iz ovog projekta i odlučila da razvije sopstveni satelitski navigacioni sistem).
Zbog svih ovih problema, Evropska Unija je odlučila da promeni frekvencije sistema "Galileo", tako da on tokom eventualnog elektronskog rata može biti blokiran bez ometanja GPS-a.
Mogli bismo takođe da naglasimo još jedan eventualni aspekt lansiranja iz Kurua. Poznato je da Evropa nema ni kosmički brod za let čoveka u kosmos, ni RN za njegovo lansiranje u orbitu. Sada, sa RN "Sajuz" u Kuruu, ESA je po prvi put dobila raketu koja je projektovana za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskom posadom.
Kao što se zna, RN "Sajuz" je izdanak čuvene "semjorka" Sergeja Karaljova kojom su u kosmos leteli svi sovjetski i ruski pilotirani kosmički brodovi, od Gagarinovog "Vastoka" (1961.) do najnovnijih misija na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Od samog početka projekta, u ESA-i su se mogli čuti nagoveštaji potencijalnih pilotiranih lansiranja iz Kurua. Međutim, nedavna vest o eventualnom učešću ESA-u u gradnji servisnog modula američkog kosmičkog broda (nova verzija "Oriona") na bazi teretnog aparata ATV koji služe za snabdevanje MKS-a, mogućnost korišćenja Kurua za lansiranje ljudi u kosmos čini manje verovatnom.
Sa druge strane, posle gašenja projekta RN "Rus-M" namenjenog lansiranju novog ruskog kosmičkog broda i problema sa finansiranjem gradnje kosmodroma Vastočnij, možda će neka od modifikacija RN "Sojuz-2" biti u stanju da iz Kurua ponese 14 t tereta, koliko novi brod treba da teži i time Kuruu bude upotrebljen kao tranzicioni kosmodrom dok Vastočnij ne bude završen.
Naravno, ovaj scenario ima vrlo male šanse da ikada zaživi, ali kako je ovo vreme u kome je mnogo toga moguće, sačekaćemo da vidimo hoće li EU i Rusija proširiti sferu korišćenja kosmodroma u Kuruu i u domenu ljudskih letova u kosmos.
Sajuz prvi put u Francuskoj Gvajani
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
