Astronautika: misije

RusM
Rus-M

Vest je tome da "Roskosmos" odustaje od gradnje rakete-nosača (RN) nove serije "Rus-M" koju je premijer Putin svojevremeno nazvao "budućnost ruske kosmonautike" nije iznenadila analitičare ove oblasti.

"Rus-M" je bio planiran kao nosač novog ruskog kosmičkog broda koji će smeniti stari "Sajuz", a čije je prvo lansiranje u varijanti bez posade planirano 2015.  

Novi direktor "Roskosmosa" Vladimir Popovkin je govoreći pred ruskom Dumom o budućim planovima Rusije u istraživanjima kosmosa, naveo: "Nova raketa nam nije potrebna, letećemo na onima koje imamo". On je pojasnio da Rusiji nove rakete nisu potrebne sada, budući da ima prioritetnijih zadataka.

Planom iz 2009. kada je konkurs raspisan, bilo je predvidjeno da "Rus-M" koji je trebao biti građen u CSKB "Progres" (kompanija koja gradi RN tipa "Sajuz") obuhvati tri klase raketa-nosača - od srednje do teške - nosivosti od 6,5t ("Rus-MS") do 54t ("Rus-MT"). U perspektivi se takođe planirao razvoj super-teške klase nosivosti do 100 tona.

Odluka o obustavljanju daljih radova na ovom projektu je doneta u poslednji čas, dok je koncept rakete bio još uvek samo na papiru. Na razvoj nove rakete "Rus-M" bilo je izdvojeno više od 37 % budžeta "Roskosmosa" do 2015.

Prema novom planu, Rusija će se skoncentrisati na gradnju novog kosmodroma Vastočnij u Amurskoj oblasti (što je jedan od najvećih nacionalnih projekata) i lansiranju modifikovanih raketa "Sajuz-2".

dn12957-1_493
Sajuz

Na osnovu uspeha tih lansiranja kasnije će biti doneta odluka hoće li Rusija nastaviti da koristi "stare" rakete serije "Sajuz" ili će se vratiti završetku projekta nove rakete "Rus-M". To znači da će umesto RN "Rus-M", na kosmodromu Vastočnij biti prvo napravljena lansirna rampa za RN "Sajuz-2", koje će skupa sa "Protonom" i serijom novih RN "Angara" predstavljati okosnicu ruske raketno-kosmičke flote.

Osnovni koncept raketa tipa "Sajuz" datira još iz sredine 1950-ih, dok je prvi "Proton" lansiran pre 46 godina. U cilju lansiranja sa kosmodroma Vastočnij, RN "Sajuz-2" treba biti modifkovana u raketu srednje klase nosivosti 10 tona, što je praktično gornja granica nosivosti raketa ove serije. Sa ovom nosivošću, prema "Roskosmosu" "Sajuz-2" će biti u stanju da se koristi za lansiranja pilotiranih brodova.

angara
Angara

Očigledno, misli se na eksperimentalne lakše verzije novog ruskog kosmičkog broda koji se razvija u RKK "Energija", budući da je njegova puna masa od preko 12 tona iznad nosivosti ove RN i za njegovo lansiranje se može koristiti samo modifkovana ukrajinska RN "Zenit".

Nova RN serije "Angara", ali u najlakšoj verziji nosivosti nekoliko tona, treba da poleti prvi put sa kosmodroma u Plesecku 2013. Budući da je "Angara" zamišljena kao univerzalna RN nosivosti lake, srednje i teške klase Rusija u ovaj projekat ulaže velike nade. Njen prvi stepen je već dva puta korišćen prilikom lansiranja Južnokorejske rakete i, iako oba lansiranja nisu bila uspešna, prvi stepen je odradio bez problema. Ako dalja probna lansiranja "Angare" proteknu uspešno, na kosmodromu Vastočnij će biti napravljena lansirna rampu i za ovu raketu.

Odluka o gašenju projekta RN "Rus-M" nije bila nimalo jednostavna. Sa jedne strane su naravno nedovoljna finansijska sredstva za njenu gradnju i prvo lansiranje 2015. sa novog kosmodroma. Sa druge strane, kako se sa razvojem RN "Angara" već stiglo u završnu fazu, bilo je logično doneti ovakvu odluku i skoncentrisati na postojeće rakete i završiti razvoj serije RN "Angara" čija nosivost se poklapa sa RN "Rus-M".

Konačno, veliko je pitanje je kako Roskosmos planira da lansira novi ruski kosmički brod čiji je prvi start (bez posade) planiran 2015. Teško je očekivati da će RN "Angara" u verziji nosivosti preko 12 tona, preuređena za pilotirana lansiranja, biti do tada spremna, dok bi upotreba rakete druge države (ukrajinskog "Zenita") dovela Rusiju u vrlo nezgodnu situaciju.

 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Dragi Miroslave, nemoj biti na kraj... 21 sati ranije
  • Mарјан Флоршиц said More
    Zar nismo već u novoj godini?
    Pozdrav 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    "Milion godina opstanka čoveka na... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ja sam svoju malenkost jesenas za... 2 dana ranije

Foto...