Astronautika: misije

Evropska kosmička agencija (ESA) planira dve nove naučno-istraživačke misije u okviru strateškog programa "Kosmička vizija 2015-2025" (Cosmic Vision).

Aparat "Solar orbiter" će počev od 2017. proučavati sunčev vetar, dok će teleskop "Euklid" (Euclid), čije se lansiranje planira 2019. tragati za tamnom materijom.

Solar-Orbiter-mission
Solar Orbiter - umetnička predstava

EUCLID
Poster EUCLID

Ovo su prvi projekti ESA-inog strateškog plana "Kosmička vizija 2015-2025" na kome se radi od 2007.

Na kraju su tri misije ušle u uži izbor. 

Treći kandidat - projekat PLATO (skraćenica od reči "Prelazi planeta i oscilacije zvezda") se sastoji od nekoliko teleskopa za proučvanje ekzoplaneta - je odložen za buduća razmatranja.

Aparat "Solar orbiter" će biti lansiran raketom-nosačem "Altas" 2017. sa Kejp Kanaverala. Ako sve bude u redu, treba da postane letelica koja će kružiti oko Sunca na najmanjem rastojanju od naše zvezde (na analizi parametara orbite se još uvek radi). Aparat će proučavati mehanizme nastanka sunčevog vetra, i radiće u optičkom, ultraljibčastom i rendgenskom dijapazonu tokom sedam godina.

Misija kosmičkog teleskopa "Euklid" će trajati šest godina; teleskop će tragati za tamnom materijom, koja je prema kosmološkom modelu Vasione izmedju ostalog "odgovorna" za njeno ubrzano širenja.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Dragi Miroslave, nemoj biti na kraj... 19 sati ranije
  • Mарјан Флоршиц said More
    Zar nismo već u novoj godini?
    Pozdrav 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    "Milion godina opstanka čoveka na... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ja sam svoju malenkost jesenas za... 2 dana ranije

Foto...