Kina je 29. septembra 2011. lansirala u kosmos orbitalni naučno-istraživački modul "Tjangun-1" ("Nebeski dvorac-1"). Lansiranje je obavljeno raketom "Veliki marš-2FT" (Cheng Zheng) sa kosmodroma Czjucjuan (Jiuquan), koji se nalazi u provincija Gansu, na severu centralnog dela Kine. Modul je uspešno odvojen od drugog stepena rakete-nosača i postavljen u orbitu visine oko 340 km, pod nagibom od 42 stepena. "Tjangun-1" je prvi od tri orbitalna modula koje Kina namerava da lansira u narednih osam godina u cilju testiranja tehnologija koje će biti upotrebljene tokom gradnje modularne orbitalne stanice koja bi trebala da postane operativna 2020.
"Tjangun-1" ima dužinu od 10,3 m, maksimlani prečnik 3,35 m, masu 8,4 t (što je i maksimalna nosivost rakete "Veliki marš-2FT") i unutrašnju zapreminu od 15 kubnih metara. Modul ima jedan pasivni uredjaj za spajanje. Po obliku (sa dva odseka - većeg i manjeg prečnika i dva sunčeva panela smeštena na manjem odesku), "Tjangun-1" podseća na sovjetsku vojnu orbitalnu stanicu "Almaz" (letela pod imenom "Saljut-3" i "Saljut-5" sredinom 70-ih), samo što su njene dimenzije daleko manje ("Almaz" je bio dug 15 metara, imao masu od 19 tona i zapreminu od 90 kubnih metara), tako da su njene funkcionalne karakteristike ipak daleko skromnije. U modulu "Tjangunu-1" može raditi tročlana posada do dvadeset dana, ali se očekuje da će dve posade provesti u modulu do dve nedelje.
Iako je uspešano lansiranje modula "Tjangun-1" veliki korak napred u kineskom kosmičkom programu, sledeći ali još značajniji dogadjaj treba da usledi početkom novemmbra 2011. kada u kosmos bude lansiran bespilotni kosmički brod "Šenžou-8" (Shenzhou). Tokom ove misije, dva dana posle poletanja planirano je spajanje broda sa modulom u automatskom režimu i formiranje male bespilotne orbitalne stanice. Tokom dvanaest dana kineski stručnjaci će proveravati sisteme spojenih letelica, posle čega će "Šenžhou-8" biti odvojen i ponovo spojen sa modulom. Ubrzo posle drugog spajanja, brod se odvaja od modula "Tjangun-1" i njegov sletajući aparat treba da se vrati na Zemlju. Ukoliko misija "Šenžhou-8" bude uspešna, tokom 2012. planirane su dve pilotirane misije sa spajanjem brodova "Šenžhou-9" (sa posadom od dva tajkonuata) i "Šenžhou-10" (tročlana posada) sa modulom "Tjangun-1". Ukoliko bude problema sa "Šenžhou-8", moguće je da "Šenžhou-9" leti bez posade, a "Šenžhou-10" bude lansiran 2013.
Procenjuje se da kompletan program misije modula "Tjangun-1" koji će trajati dve godine (2011-2013) - znači razvoj modula i tri kosmička broda tupa "Šenžhou" (i njihovih raketa-nosača) košta oko 15 milijarde juana (2,35 milijarde dolara). Objavljeno je takodje da će u misiji "Šenžhou-10" učestvovati i jedna žena - Van Je Pin. To znači da je modul "Tajngun-1" projektovan i za boravak žena što je, imajući u vidu njegov eksperimentalni karakter, vrlo zanimljivo. Prva kineskinja u kosmosu ima 33 godine i pilot je transprotne vojne avijacije, koja je učestovavala u spašavanju žrtava zemljotresa u Sečuanu 2008. i u obezbedjenju povoljnih meteoroloških uslova tokom Olimpijade u Pekingu.
Automatsko spajanje u kosmosu je jedna od najvažnijih operacija u orbiti. Od nje praktično zavise svi kritični elementi stvaranja orbitalnog kompleksa. Prvo automatsko spajanje je obavljeno u jesen 1967. kada su dva bespilotna "Sajuza" (preimenovana u aparate serije "Kosmos") uspešno spojena u orbiti. Zanimljivo, tehnika automatskog spajanja u kosmosu je jedna od oblasti u kojoj je Rusija apsolutno neprikosnovena do te mere da se čak i većina pilotiranih brodova "Sajuz" spaja sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) u automatskom režimu. Konačno, evropski teretni brodovi ATV koriste ruske uređaje za susret i spajanje sa MKS-om, i ove operacije kontrolišu, pored kontrolora na Zemlji i ruski kosmonauti na MKS-u. Sa druge strane, takođe je vrlo zanimljvio da NASA nikada nije pridavala poseban značaj razvoju tehnike automatskog spajanja u kosmosu. Sva spajanja američkih kosmičkih brodova (od onog prvog obavljenog marta 1966. tokom programa "Džemini", preko letova "Apolo", spajanja sa stanicom "Skajlab" i misija spejs šatla prema "Miru" i MKS-u) su obavljena u ručnom režimu, znači pod kontrolom astronauta. Nedavno je neuspehom završen pokušaj NASA-e da obavi prvo automatsko spajanje dva američka satelita u orbiti.
Mapa Kine
Šta sa strateškog aspekta znači misija modula "Tjangun-1"? Mislim da će se o njegovom značaju mnogo govoriti u budućnosti, ali sada je sasvim izvesno da se Kinezi testiranjem ovog i sledeća dva modula "Tjangun" pripremaju, kao što smo naveli za sledeći veliki korak - gradnju modularne orbitalne stanice. Lansiranje osnovnog i naučnih modula kineske stanice biće obavljeno raketom "Dugi marš-5" nosivosti oko 20 tona, koja je sada u projektnoj fazi. Za lansiranje nove kineske rakete biće korišćen novi kosmodrom koji će biti sagrađen na ostrvu Hajnan. Kompletna infrastruktura - raketa-nosač, moduli stanice i kosmodrom - treba da budu završeni do 2020. Kineska orbitalna stanica će, prema najavi Glavnog konstruktora kineskih pilotiranih kosmičkih aparata Čžou Czjan Pina imati međunarodni karakter. "Stanica će biti istraživačka platforma za kineske i strane naučnike" - rekao je Czjan Pin. Time je Kina, kojoj su vrata MKS-a iznad svega politikom SAD i Japana bila zatvorena, pozvala druge države da učestvuju u programu kineske orbitalne stanice koja će postati operativna 2020, znači u vreme kada MKS-u budu odbrojani dani. Mudri Kinezi znaju da za sada nema definitivnih planova gradnje novih orbitalnih stanica posle MKS-a i svojom stanicom na neki način žele da nastave međunarodnu saradnju u kosmosu, ali pod njihovom kontrolom! Istina, u Rusiji se radi na nekoliko verzija projekta nacionalne orbitalne stanice, od modela visokoautomatizovane stanice tipa "Saljut", do orbitalnog kompleksa tipa "Mir", ali sa manje modula. Uzgred, "Roskosmos" planira da do 2015. završi gradnju svog dela MKS-a, tako da kada odluka bude donešana da MKS bude uništen u atmosferi, možda neki od novijih ruskih modula MKS-a mogu biti upotrebljeni za gradnju ruskog orbitalnog kompleksa. Međutim, sve je diktirano budžetom "Roskosmosa" tako da je za sada kineska modularna orbitalna stanica za sada jedini nacionalni projekat te vrste u godinama koje dolaze.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
