Orion
Čars Bolden, glavni administrator Nase, vrlo dobro je svestan situacije u kojoj se nalazi američka ekonomija i da će trebati godine da se povrati liderstvo NASA-e u sferi pilotirane kosmonautike. Takođe, posle ne baš tako slavnog rastanka sa šatlom i bez njegove zamene, Bolden je ovom izjavom hteo da situaciju ićini malo lepšom za američku javnost. Sve dok američki astronauti lete na ruskim kosmičkim brodovima (i za to plaćaju preko 60 miliona dolara po jednom sedištu) i sve dok je "Sajuz" jedino transportno sredstvo ljudi do MKS-a (Međunarodne kosmičke stanice) i natrag, Rusija će držati liderstvo u sferi pilotirane kosmonautike.
Međutim, NASA će ostati neprikosnovena u oblasti istraživanja dalekog kosmosa. Njihovi roveri na Marsu su su najefikasniji istrazivači koji su ikada sleteli na površini Crvene planete, američke letelice kruže oko Marsa, Saturna i Merkura, sada lete prema Plutonu i Jupiteru, istražuju Mesec, komete i asteroide, o Hablu da i ne govorimo.
Što se leta čoveka u kosmos tiče, mislim da će brzo posle prvog leta "Oriona" NASA, baš kao što je to bilo sa šatlom, prestići Ruse. Uprkos tome što će nedge u isto vreme u kosmos poleti i novi ruski kosmički brod sa posadom od šest ljudi. Sa njegovim razvojem se ne ide onim tempom kojim je RKK "Energija" planirala, čak se sada čuju glasine dali je Rusiji stvarno potreban novi transportni kosmički brod, pored starog, dobrog i pouzdanog "Sajuza". Povrh svega, znajući da će MKS završiti u Pacifiku negde posle 2020. i da me ne bi iznenadilo da Rusija posle MKS-a nastavi nacionalni program gradnje orbitalnih stanica klase DOS (poput "Saljuta"), za čije je održavanje kombinacija "Sajuza" i "Progresa" više nego dovolljna.
Naravno, u to vreme će Kinezi, siguran sam već imati malu orbitalnu stanicu slične klase u orbiti.
Međunarodna kosmička stanica
Kada je MKS u pitanju, mislim da je ova stanica, sa jedne strane grandiozno inženjersko dostignuće, sa toliko inovacija koje će sigurno naći upotrebe u gradnji budućih kosmičkih sistema. Međutim, sa druge strane MKS je još jedan veliki tehnički promašaj, projekat u koji je NASA uvukla dosta zemalja a sada želi iz njega da se izvuče (ili da u njega uvuče privatne kompanije) - iako je u njega investirala silne milijarde i iznad svega najviše doprinela gradnji stanice (oko 70% MKS je sagrađen zahvaljujući američkom šatlu). MKS je građen u američkom stilu - ogroman, preobiman, đavolski skup, isuviše kompleksan, zahteva ogromno vreme za servisiranje, održavanje njegove orbite (tamo je preko trista tona metala integrisanog u vrlo neobičnu konfiguraciju) sa energetskog aspekta je krajnje neekonimično. Motori ruskog "Progresa", evropskog ATV-a i japanskoh HTV-a ponekad moraju da rade i po 40-tak minuta trošeći stotine kilograma pogonskog mateijala da bi podigli orbitu MKS za samo nekoliko kilometara. Konačno, tamo u stvari ima vrlo malo prave nauke.
I sam osnovni koncept MKS zasnovan na spajanju modula po horizontalnoj osi je vrlo problematičan (legendarni kosmonaut Lenovo ga je nazvao "kobasičasti koncept").
Kod "Mira" je, na primer primenjen drugi, znatno bezbedniji ("zvezdasti") koncept sa spajanjem modula pod uglom od 90 stepeni u odnosu na centralni blok. Ovako, ako dodje do ozbiljnih problema na jednom od tri kritična modula ("Zvezda", "Zarja" i "Juniti") koji nose čitavu stanicu, veliko je pitanje kako će MKS nastaviti da funkcioniše.
Mir
Primera radi, krajem juna je pored MKS-a na rastojanje manje od 300 metara prošao neidentifikovani deo nekog satelita ili stepena rakete - bio je to nabliži registrovani prolazak kosmičkog otpada pored MKS-a. Sestočlana posada je morala u vrlo kratkom roku, jer je znak za uzbunu stigao prekasno da se povuče u dva broda "Sajuz" i - čeka. Na sreću, tada je sve prošlo bez problema, ali MKS je preveliki cilj koji leti u zoni krcatoj kosmičkim otpadom (naravno, tu su i mikrometeoriti), redovno se njena orbita menja da bi se izbegli sudari sa delovima satelita i raketa, tako da je sve moguće.
Kada je jedan "Progres" udario u modul "Spektar", zahvaljujući konceptu orbitalniog kompleksa, kosmonauti su izolovali modul dok je ostatak stanice nastavio da funkcioniše još nekoliko godina posle toga. Mislim da u slučaju takvog incidenta MKS nije u stanju da pruži fleksibilnost koju je "Mir" zahvaljujući, ponavljam, genijalnoj koncepciji imao.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
