Ruski teretnjak koji je nosio 3 tone hrane i goriva na Međunarodnu stanicu eksplodirao je juče samo 5 minuta nakon lansiranja, rasuvši se po šumama Sibira i ne dospevši do orbite. Amerikanci, užasno ljubomorni na dosadašnju pouzdanost ruskih raketa, i kivni što oni više ne mogu da (do)lete u orbitu, odmah su požurili da izraze sumnje u njih.
Krah bespilotne kosmičke letilice „Прогресс“, koju je nosila raketa „Союз-У“, ne predstavlja neposredni problem za šestočlani tim koji trenutno živi na Međunarodnoj svemirskoj stanici, jer ih je poslednji Nasin šatl dobro snabdeo hranom, kiseonikom i gorivom kada ih je posetio u junu. Ali ono što izaziva zabrinutost jeste pouzdanost ovog modela ruskih raketa[1], jer se sličan model koristi i za lansiranje ljudskih posada.
Od „penzionisanja“ šatl-programa prošlog meseca, rakete „Sojuz“ ruske proizvodnje jedino su kosmičko transportno sredstvo za američke astronaute. NASA već ima sklopljen ugovor sa Ruskom svemirskom agencijom da Amerikanci lete tom raketom narednih nekoliko godina.
Jučerašnja nesreća sigurno će biti pomno istražena zbog njenih implikacija na američke letove sa ljudskom posadom z pomoć ruskih raketa. Ako brza dijagnoza i rešenje izmaknu ruskim inženjerima, NASA i ostale agencije koje sarađuju na svemirskoj stanici bile bi suočene sa teškom odlukom.
„Oduvek smo znali da postoji rizik,“ izjavio je Nasin menadžer svemirske stanice, Michael T. Suffredini.
Raketa „Sojuz“ spremna na kosmodromu Bajkonur za noćno lansiranje 2007.
Sledeća tura od tri astronauta trebalo bi po planu da bude lansirana ka ISS u septembru, a sledeća tri da pođu u decembru.
Pored toga, kapsule „Sojuz“ u kojima članovi posade stižu u orbitu služe u slučaju potrene i kao spasilački brodovi na ISS, i one omogućuju da se na stanici ostane do 210 dana.
To znači da će tri člana posade morati da se vrate na Zemlju jednom od kapsula „Sojuz“ prikačenih za stanicu najkasnije do oktobra. Bez zamene, na stanici bi ostalo da rade će samo tri čoveka, što bi u mnogome redukovalo vreme koje mogu da posvete naučnim eksperimentima.
Ako se problem ne reši do kraja godine, i preostala tri astronauta bi morala da se vrate na Zemlju, ostavljajući stanicu vrednu $150 milijardi prvi put nenastanjenu.
Suffredini kaže da je stanicom moguće upravljati i sa Zemlje i da bi mogla da ostane u orbiti neodređeno dugo pod uslovom da na njoj nema velikih kvarova i da drugi teretni brodovi nastave da lete; planirano je da jedan japanski i jedan evropski budu lansirani sledećeg proleća.
„Progres“ i „Sojuz“ su se pokazali kao pouzdani. Do sada su ka svemirskoj stanici poletela 43 broda za snabdevanje. Ali, neuspeh u sredu drugo je neuspešno lansiranje po redu u avgustu iz Bajkonura. Gornji stepen rakete „Протон“ odneo je 18. avgusta telekomunikacioni satelit „Експресс-АМ4“ na pogrešnu orbitu.
Rusi planiraju sledeću „Sojuz“ ekspediciju već u četvrtak, ali sa lansirne rampe u Plesecku, na dalekom severu evropske Rusije. Planirano je da ta raketa ponese navigacioni satelit za potrebe GLONASS sistema, ruske verzije američkog GPS.
Međutim, Ruska svemirska agencija je rekla da bi mogla da odloži lansiranja sa ljudskim posadama na „Sojuzima“ – jedinom sredstvu za prevoz astronauta i kosmonauta ka ISS – ako se razlozi za jučerašnju nesreću brzo ne pronađu.
„Progres“ je teretni kosmički brod koga Rusi nazivaju svemirskim kamionom, koji se već godinama rutinski lansira za prenošenje rezervnih delova, goriva, hrane, vode, kiseonika, i drugih stvari.
Raketa „Sojuz“ ima starinski (ali provereni, prim.prev.) dizajn iz šezdesetih godina, koji ubrzo nakon lansiranja odbacuje 4 glomazna bustera, i onda sa tri stepena leti do kosmosa. On ka Međunarodnoj stanici nosi letilice sa i bez ljudskih posada.
Prilikom jučerašnjeg lansiranja, „Progres“ je kao i uvek lansiran na vrhu rakete „Sojuz“. Nešto više od 5 minuta (325 sec) kasnije, raketni motor trećeg stepena (RD-0110) isključio se ranije nego što je trebao, tj. pre nego što je raketa dobila dovoljnu brzinu da izađe na orbitu.
Raketa i „Progres“ su se srušili u neprohodne šume Sibira. Rusko ministarstvo za vanredne situacije je objavilo da su delovi rakete padali u tri različite oblasti Altajskog regiona južnog Sibira, na samoj granici sa Mongolijom.
Guverner regiona, Jurij Antaradonov, izhavio je da je policija upozorila narod da ostanu podalje od olupine, jer bi mogli da budu otrovani toksičnim gorivom. Jedino o čemu stvarno brine, kazao je, to je da su u vreme pada rakete možda na tom mestu bili neki kamperi koji „u to vreme beru borove šišarke“ u tom delu Sibira.
Ruska raketa „Sojuz-U“ (11A511), prilikom lansiranja 24. avgusta 2011. Na njenom vrhu bio je teretni brod „Progress M-12M“, ali nikad nije stigao do ISS, već su se zajedno srušili u Sibiru.
„Progres“ je nosio 2.670 kg tereta, od čega 420 kg vode, 50 kg kiseonika, i 996 kg goriva. Od tog goriva, 746 kg je trebalo da bude iskorišćeno za dopunu ISS, dok je 250 kg trebalo da se iskoristi za 3 manevra kočenja letilice.
Letilica je takođe nosila i 1.204 kg suvog tereta.
Ovaj pad predstavlja treće uzastopno neuspelo lansiranje u svetu, i usledilo je nakon neuspeha „Ekspressa-AM4“ i prošlonedeljnog „Shian XI-04“.
[1] To je čista glupost, jer čak i na američkim sajtovima piše da je od 1966. pa do 2000. godine lansirano 1.628 takvih raketa, sa uspehom od 97,5%, što je svetski rekord među raketama.
Ovo je bio prvi pad „Progresa“ od kako je počeo sa lansiranjima 1978.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
