U poslednje vreme sam pisao o američkoj vojnoj agenciji DARPA i kanadskom satelitu za servisiranje. A onda sam video da (čak i) te dve teme imaju svoju presečnu tačku – ona se zove projekat „Orbital Express“.
Sećam se da sam za 8. Mart te 2007. godine izveo ženu i kumu na ručak u „Interkontinental“, potpuno nesvestan činjenice da je baš u to vreme u vojnoj bazi u Cape Canaveralu lansiran još jedan „Atlas V“. Dok sam ja jeo lazanje i sa uživanjem slušao koliko kašika brašna ide u koru za tortu, dotle su inženjeri iz Nasinog Maršalovog svemirskog centra (MSFC) i vojne istraživačke agencije DARPA[1] grickali nokte budno prateći monitore i let „Orbitnog Ekspresa“. Taj sistem, projektovan za sigurno i jeftino autonomno servisiranje satelita u orbiti, sadržavao je zapravo dve letilice: servisni satelit ASTRO, i prototip modularnog satelita pogodnog za servisiranje, NEXTSat. Samo lansiranje obavljeno je kao deo misije Svemirskog test programa (STP-1[2]) koje sprovodilo američko vojno vazduhoplovstvo.
„Orbit Express“ u akciji. Manji satelit (NEXTSat/CSC) bio je težak isod 240 kg.
„Orbitni Ekspres“ je program kojim je upravljala Taktička tehnološka služba (TTO), jedna od šest tehničkih službi DARPA-e. Programi TTO su u to vreme obuhvatali „Aerospace Systems“ kao što je „Orbital Express“, ali i „Tactical Multipliers“, kao što je bio program za „magnetno hidrodinamiku eksplozivnu municiju“ (MAHEM). Letilicu ASTRO (Autonomous Space Transfer and Robotic Orbiter) ,napravili su u fabrikama Boeing Integrated Defense Systems, a NEXTSat u Ball Aerospace & Technologies Corp. NASA je učestvovala u projektu preko svog automatskog sistema za randevue i spajanje u kosmosu i naprednog video-sistema za navođenje (AVGS). Sistem za dopunu gorivom razvili su i proizveli ljudi iz kompanije “VACCO Industries”.
Sateliti su lansirani već spojeni zajedno, a cilj im je bio da praktično pokažu da je moguće dosipati gorivo i menjati rezervne delove na satelitima u kosmosu.
Kostur NEXTSata (na slici) bio je isti kao impaktor u misiji “Deep Impact” koji je udario u kometu Tempel 1. Impaktor je uspeo da sam sebe navede na kometu koristivši isti sistem koji je kasnije koristio i NEXTSat za randevu i spajanje tokom svoje misije.
Čitav projekat je trebalo da demonstrira servisne operacije i tehnologije koje uključuju randevu u kosmosu, održavanje položaja, pristajanje, prenošenje fluida (u ovoj misiji hidrazina), i prenošenje specijalnog akumulatora ORU (Orbital Replaceable Unit) sa jednog satelita na drugi. U glavnoj vojnoj misiji bilo je planirano da se dopunjavaju vojni špijunski sateliti za nadgledanje, čime bi im se produžio vek i povećalo iznenađenje.
Sipanje goriva i zamena akumulatora izvedeni su bez većih problema uz najniži nivo autonomije svemirske letilice. Nakon tri meseca ponovljen je transfer, čime je pokazana veća autonomija.
Poslednji randevu i pristajanje između dva satelita izveden je 29. juna 2007. godine. Tom prilikom je zamenjen glavni kompjuter na ASTRO-u. Nasin plan za produžetak misije je napušten, letilice su razdvojene, a ASTRO je popet na 400 km radi testiranja performansi senzora. NEXTSat je isključen 21. jula, kada mi je isključen kompjuter a solarni paneli okrenuti od Sunca. Kada je potrošio hidrazin, 22. jula je isključen i ASTRO. Očekuje se da će se NEXTSat prirodno raspasti sledeće godine, a ASTRO oko 2022. godine.
[1] OBAVEZNO na sajtu pročitati text „DARPA – svetski bog i batina“.
[2] Tog dana je istom raketom lansirano 6 vojnih satelita: MidSTAR-1 (Američka mornarička akademija), FalconSat3 (Vojna vazduhoplovna akademija), STPSat 1 (probni vazduhoplovni svemirski program), CFESat (nacionalna laboratorija iz Los Alamosa), i pomenuta 2 satelita.,
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
