10. juli 2011.
U normalnim situacijama, kada NASA lansira spejs-šatlove, u njima leti šest ili sedam astronauta. Zašto će onda na 135-om i poslednjem lansiranju ovog 30 godina starog programa, leteti samo njih četvoro?
Astronauti šatla „Atlantis“. S leva: Doug Hurley, Rex Walheim, Sandy Magnus i Chris Ferguson na konferenciji za štampu u Džonsonovom svemirskom centru u Hjustonu prošlog meseca.
Ne iznenađuje što odgovor leži u činjenici se radi o poslednjem „Atlantisovom“ letu: budući da više nemaju nijedan raspoloživi šatl koji bi mogao da poleti i spasi astronaute u slučaju da nešto krene naopako, Amerikanci bi bili prinuđeni da se obrate Rusima da spašavaju njihovu posadu sa Međunarodne orbitne stanice (ISS). A ruski svemirski brod – dobрo poznati „Союз“ – može da ponese samo trojicu ljudi, tako da bi gore mogla da polete dvojica i da spuštaju samo po jednog Amerikanca.
„Vrlo su male šanse da se nešto tako dogodi,“ ispričao je prošle nedelje na konferenciji za štampu zapovednih „Atlantisa“, mornarički kapetan Christopher J. Ferguson. Ali agencijski stručnjaci za bezbednost su „izuzetno temeljno uradili svoj posao koji nam osiguravi dobar plan za povratka kući,“ kaže on.
Po rasporedu, „Atlantis“ treba da poleti u petak u 11:26 po lokalnom vremenu, što će biti njegov 33. let. Ali poslednji meteorološki izveštaji kažu da postoji samo 30% šanse da vreme bude prihvatljivo za sigurno lansiranje, tako se već očekuje da „lift-off“ bude pomeren za nedelju ili još kasnije.
Inače, odbrojavanje protiče mirno. „Za sada nema nikakvih problema,“ istakao je za novinare Michael P. Moses, menadžer lansiranja. „Jedini problem je loše vreme.“
Tečno, jer više od milion gledalaca očekuje da vidi spektakl.
Nasina preostala dva orbitera, „Discovery“ i „Endeavour“, završila su svoju letačku karijeru i već se nalaze u pripremi za izlaganje u muzejima. I „Atlantis“ je trebalo takođe već da se nalazi u penziji, ali ga je NASA čuvala kao spasilačku letilicu za „Endeavour“ (koji je leteo u maju), koja je trebalo da napusti pistu jedino u slučaju da je „Endeavour“ imao neke ozbiljne probleme u orbiti.
Ali nakon spucanih nekoliko stotina miliona dolara u osposobljavanje „Atlantisa“ za eventualni let, zvaničnici Nase su zaključili da bi bilo glupo da na kraju ipak ne polete i ponesu još koju tonu hrane i goriva stanovnicima ISS. Ali takva odluka zahtevala je određene alternativne planove.
Eksplozije šatla „Columbia“ pre 8 godina, koja je odvela u smrt 7 astronauta, naterali su agenciju da veoma pažljivo razmotri planove u slučaju da orbiteri bezbedno dospeju u orbitu ali da budu toliko oštećeni da ne mogu da se vrate. „Columbia“ je bila oštećena tokom uzletanja kada je jedan komad izolacije udario u krilo i uzrokovao pukotinu koja je tokom sletanja dovela do raspadnuća čitavog šatla. Istraživači su kasnije zaključili da je problem mogao na vreme da bude otkriven.
Na svakom post-„Columbia“ letu na Međunarodnu stanicu, astronauti su bili obavezni da proveravaju stomak orbitera u potrazi za oštećenjima keramičke termo-zaštite kakva je izazvala fatalnu rupu na levom „Columbijinom“ krilu. Plan je bio da ako opaze bilo kakvo slično oštećenje, astronauti ostanu na ISS sve dok sledeći šatl ne stigne po njih i vrati ih na majčicu Zemlju.
Ovog puta, ako bi se pojavio neki takav problem, jedina šansa bi im bila manja, trosedna ruska kapsula „Союз“. Od sledeće godine, „Союзи“ će biti lansirani sa posadama od 2 a ne od 3 čoveka, tako da će Amerikancima uvek na raspolaganju biti ono jedno prazno sedište za povratak.
Produženi boravak sedmoro nasukanih astronauta šatla, pored standardnih šest koliko obično ima na stanici, vrlo brzo bi iscrpeo zalike stanice u hrani, vodi i vazduhu. Ali sa četiri namernika, pritisak na stanicu bi bio izdrživ. „Mislim da bi mogli da se prilično direktno asimilišemo u život stanice, ako bi se ukazala potreba za tim,“smatra Sandra H. Magnus, član „Atlantisove“ posade.
Sva četiri astronauta — kapetan Ferguson; pukovnik-marinac Douglas G. Hurley; Dr Magnus; i Rex J. Walheim, penzionisani vazduhoplovni pukovnik — iskusni su svemirski letači, i svo četvoro će biti vrlo zaposleno tokom 12-dnevne misije, moseći preko 4 tone zaliha i rezervnih delova.
„Imati četvoro ljudi koji su sve to radili makar jednom ranije, dramatično će povećati našu efikasnost u orbiti,“ kaže kapetan Ferguson.
A manja posada ima i neke prednosti. „Biće manje mišljenja sa kojima ću morati da se suočavam,“ kaže kroz smeh kapetan Ferguson.
Ali očekuje se da će poslednji dan pred sletanje biti posebno zgusnut, jer će četiri čoveka morati da urade sve ono što je normalno radilo šestoro ili sedmoro. „Atlantis“ bi trebalo da se vrati u Kenedijev svemirski centar 20. jula, mada NASA očekuje da bi misija moga da bude produžena za još jedan dan.
Nakon penzionisanja šatlova, NASA će se osloniti na dve kompanije, „Space Exploration Technologies Corp.“ iz Kalifornije , i „Orbital Science“ iz Vajominga, u obavljanju budućeg snabdevanja svemirske stanice. Dodatni let „Atlantisa“ dobro će doći u slučaju da te kompanije budu primorane na dalja odlaganja u snabdevanju.
„Space Exploration Technologies“, odn. „SpaceX“, koji su prošle godine dvaput uspešno lansirali svoju raketu „Falcon-9“, ove godine će imati najviše jedno lansiranje. Sledeći let, koje treba da pokaže sposobnost njihove svemirske kapsule da manevriše do stanice, otkazano je za proleće i pomereno za kraj jeseni.
U međuvremenu, „Orbital“ je prošlog meseca pretrpeo neuspeh kada se njihov motor za raketu zapalio prilikom testiranja. „Orbital“ se i dalje nada da će obaviti probni let ove godine, i da će započeti snabdevanje ISS sledeće godine.
Snimak iz aviona poslednjeg leta šatla „Endeavour“ u maju ove godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
